"Iskustvo pokazuje da je to u više navrata pokušavano. Već tri ili četiri moja prethodnika su rekla da su posljednji visoki predstavnici", rekao je Inzko za austrijski dnevnik "Standard".
Inzko smatra da će specijalni predstavnik EU morati da zadrži specijalna ovlaštenja, jer, kako je naveo, Dejtonski sporazum mora dalje da se interpretira.
"Jedna mogućnost je da kancelarija specijalnog predstavnika EU dobije pravo da pokrene jedan mehanizam, tako da jedan arbitražni sud donese obavezujuću odluku. Za Brčko disktrit već postoji takav mehanizam. Moramo da dođemo sa dejtonske na briselsku logiku. Međutim, između toga je 5.000 kilometara", rekao je Inzko.
Govoreći o postignutom napretku u BiH, Inzko je rekao da je bilo napretka na putu vizne liberalizacije, ali da, s druge strane, nisu ispunjeni ciljevi za transformaciju Kancelarije visokog predstavnika /OHR/ u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije.
On je izrazio nadu da će do vizne liberalizacije za BiH doći 1. jula naredne godine.
"Razlika od šest mjeseci između vizne liberalizacije u Makedoniji i Srbiji i BiH bila bi nekako podnošljiva, ali razlika od godine dana bi bila katastrofa za psihologiju ljudi", rekao je Inzko.
Na pitanje kada bi BiH mogla da postane članica EU, Inzko je rekao da bi mu bilo drago kada bi na dan stogodišnjice atentata u Sarajevu, koji se dogodio juna 1914. godine, BiH bila blizu punopravnom članstvu.
"Možda će tada biti odrađeno 16 od 31 poglavlja usklađivanja prava EU. To bi bio cilj, kada bi se u tom trenutku moglo reći 'iduće godine je prijem", rekao je Inzko.
On je naveo da butmirski razgovori nisu propali i da će pregovarački tim početkom decembra odlučiti na koji način će ovaj proces biti nastavljen.
"Postoji jedna izreka - 'Zrno po zrno pogača i kamen po kamen palača'. Tako i pri ustavnoj reformi gradimo dalje. U BiH neće biti nikakvog velikog praska, već malih napredaka. Međutim, neće biti lako", rekao je Inzko.
Govoreći o entitetskom pravu veta, Inzko je rekao da je u ustavnoj reformi bila sporna jedna tačka, takozvana "evropska klauzula".
"Nadam se da se ovom klauzulom može ograničiti taj entitetski veto. Srbi, naravno, neće nikada biti za to. Međutim, prema mom mišljenju, ne bi ništa izgubili ukoliko za NATO ili EU pitanja, tehnička pitanja ne upotrebe entitetski veto", rekao je Inzko, istakavši da je za zaštitu entiteta, ali i protiv zloupotrebe entitetskog veta.
Govoreći o premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku i podršci iz Beograda, Inzko je rekao da je predsjednik Srbije Boris Tadić uvijek imao korektne izjave po pitanju teritorijalnog integriteta BiH.
"Istovremeno Srbija snažno podržava premijera RS i samu RS. Specijalni odnosi entiteta sa susjednim državama su, međutim, predviđeni Dejtonskim sporazumom", rekao je Inzko.
Govoreći o problemima oko izbora gradonačelnika Mostara, Inzko je najavio da će početkom decembra pokrenuti novi mehanizam koji će definitivno omogućiti izbor mostarskog gradonačelnika.
"Pobrinuću se za to da tada budu svi prisutni", poručio je Inzko.
Rapsodija Begovićevog tima odlučila prvog putnika u Premiership, QPR izborio opstanak
