On je to kazao danas novinarima u Sarajevu uoči treće sesije "Parlamenta za Evropu" organizirane o zaštiti ljudskih i manjinskih prava u BiH. Sagovornici su bili evropski partneri te predstavnici državnog, entitetskih parlamenata te Skupštine Distrikta Brčko.
Cilj "Parlamenta za Evropu" jest da ključne aktere u procesu evropskih integracija informiše o zahtjevima i standardima Evropske unije i potakne ih da u parlamentima aktivno promovišu potrebne reforme.
Lluis Maria de Puig prenio je nadu Strazbura da će BiH jednoga dana biti "normalizirana zemlja" u pravnom, institucionalnom i ekonomskom smislu. Za njeno članstvo u evropskoj porodici potrebni su skupovi poput današnjeg, rekao je predsjednik Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope, i unapređenje u poštivanju prava svakog pojedinca te u izgradnji nediskriminatorskog pravnog naslijeđa.
Tokom sesije «Parlamenta za Evropu» učesnicima se uime Evropske unije u BiH obratio Jirži Kudela, ambasador Češke, zemlje koja predsjedava Evropskom unijom.
Rekao je da BiH kao međunarodno priznata zemlja ne može biti oslobođena obaveze poštivanja različitih međunarodnih sporazuma koje je ratificirala.
"Entiteti bi trebalo da snažno podrže nadležnosti države radi bolje implementacije svih obaveza i osiguraju u tom smislu dovoljno novca u budžetima", poruka je iz Kudelinog izlaganja dostavljenog novinarima u pismenoj formi uoči sesije.
Manjine, kao i «ostali» diskriminirani su dejtonskim ustavom u smislu prava da budu kandidati na predsjedničkim izborima za nivo države, navedeno je u tom Kudelinom tekstu.
«Prioritet za BiH je da ispravi sve diskriminatorske odredbe koje postoje u Ustavu i prilagodi ih međunarodnim standardima ljudskih prava, a naročito Evropskoj konvenciji Vijeća Evrope o ljudskim pravima i njenim protokolima. Pored toga, BiH treba da usvoji opsežan zakon protiv diskriminacije, posebno zato što je on naveden kao jedan od uvjeta za bezvizni režim za putovanja unutar Evropske unije", navedeno je također.
Uoči sastanka novinarima se obratio i Josef Marko, profesor na Univerzitetu u Gracu za javno pravo i mađunarodnu zaštitu ljudskih prava. Generalno je ocijenio da BiH ima na raspolaganju odličan mehanizam za zaštitu ljudskih prava jer su joj poluge te vrste raspoložive kroz Dejtonski sporazum i u državnom te entitetskim ustavnim sudovima. Josef Marko dodaje da je broj okončanih slučajeva u Ustavnom sudu BiH impresivan, svake godine oko 4.000, kao i u sudu u Austriji, zemlji sa značajno većim brojem stanovnika.
Također, Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu može kontrolirati predmete u BiH, a kao članica Vijeća Evrope, zemlja može raspolagati i odgovarajućim mehanizmima za zaštitu ljudskih prava, naveo je Marko.
Sud u Strazburu je u nekoliko predmeta ustanovio da je BiH kriva za kršenje ljudskih prava, dodao je, iznijevši primjedbu i na trajanje postupaka u bh. sudovima.
«Kad Evropski sud za ljudska prava proglasi bilo koju zemlju krivom, ne samo da pojedinac ima pravo na odštetu već ta zemlja mora unijeti promjene u svoj pravosudni sistem. Korekcije je morala da provede i Austrija zbog ocjene suda da ta zemlja nije imala efikasan mehanizam upravnih sudova.
Intervenirala je i određenim amandmanima na svoj ustav jer joj je u prošlosti sud ustanovio monopol državne televizije pa je uspostavila sistem s većim brojem privatnih stanica», kazao je Marko.
Monika Mijić, agentica Vijeća ministara BiH pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, novinarima je izjavila da se njeno izlaganje na današnjoj sesiji fokusira na stanje ljudskih prava u BiH gledano iz ugla tog evropskog suda.
Situacija je relativno dobra kao u svakoj zemlji članici Vijeća Evrope, kazala je Mijić, uz napomenu da je u osam presuda ovog suda od 2004. ustanovljena povreda ljudskih prava u BiH.
