Mladen Zirojević (Foto: Arhiv)
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević izjavio je večeras u Beogradu da Srbija ima kapacitet da bude generator razvoja privrede u regionu, te da BiH i njeni entiteti treba da se potrude da, saradnjom na političkom i privrednom planu, budu uključeni u privredne tokove Srbije.
"Snaga Srbije leži u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji, tako da postoje značajni potencijali i resursi i za investiciona ulaganja u prehrambenoj industriji u BiH, što je obostrani interes", rekao je Zirojević na ekonomskom samitu u Beogradu.
On je na skupu, pod nazivom "Ekonomski samit Republike Srbije - 10 godina", pozvao poslovne ljude iz Srbije da razvijaju efikasniju saradnju sa privrednicima u BiH, navodeći da uvijek mogu računati na podršku institucija.
Govoreći o realnom sektoru privrede u BiH, Zirojević je podsjetio da je u proteklom periodu evidentiran pad stranih direktnih investicija i uplata iz inostranstva, manji priliv kreditnih sredstava iz inostranstva, opadanje proizvodnje u sektoru privrede, pad izvoza, kao i veći nivo gašenja u odnosu na otvaranje novih preduzeća, likvidaciju i stečaj preduzeća, te gubitak radnih mjesta u sektoru privrede.
On je naveo da su u entitetima BiH različito korišteni mehanizmi borbe protiv krize, navodeći da je situacija u Federaciji BiH bila teža zbog komplikovanije organizacione strukture i veće javne potrošnje.
''U Republici Srpskoj, zahvaljujući prodaji 'Telekoma' i uspješnoj privatizaciji naftne industrije, formirana je Investiciono-razvojna banka, koja je pomoću raspoloživog kapitala od oko 1,5 milijardi KM, uspjela da finansira realizaciju značajnih infrastrukturnih projekata, koji su pomogli sektoru građevinarstva i preduzećima da ostanu likvidni", podsjetio je Zirojević.
Prema njegovim riječima, zahvaljujući povoljnim kreditnim sredstvima Investiciono-razvojne banke RS, značajan broj preduzeća zadržao je likvidnost i solventnost, te nastavio postojeće i pokrenuo nove poslove, što je takođe uticalo na poboljšanje privredne situacije u RS.
On je dodao da su i u FBiH, iako je situacija bila teža, nastavljeni radovi na značajnim infrastrukturnim projektima, kao i finansiranje privrede kroz komercijalne banke, ali i Investicionu banku Federacije.
''S obzirom da su direktne mjere i instrumenti za moguće uticaje u privredi u rukama entiteta i njihovih vlada, Vijeće ministara BiH trudio se da putem predlaganja zakonskih i podzakonskih akata sa nivoa BiH i mjerama štednje, utiče da se uticaj krize ublaži'', rekao je Zirojević.
On je istakao da je u tom dijelu bila najznačajnija uloga Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, koje je direktno nadležno za oblasti spoljnotrgovinske politike, stranih direktnih investicija, međunarodnih trgovinskih odnosa i carinsku politiku.
''Upravo na ovom polju, u nastojanju da postanemo dio regionalnih, evropskih i svjetskih integracija, Ministarstvo najviše i funkcioniše u trgovinskom aspektu'', naveo je Zirojević.
On je istakao da je BiH, kao i Srbija članica CEFTA-e, i naglasio da tim BiH vodi intenzivne pregovore u vezi sa prijemom u članstvo u Svjetsku trgovinsku organizaciju, koji bi trebalo da budu završeni naredne godine.
Zirojević je dodao da BiH, osim ovih trgovinskih odnosa, ima i ugovor o slobodnoj trgovini sa Turskom i ugovor o preferencijalnoj trgovini sa Iranom.
On je istakao da je zvanična politika Vijeća ministara BiH, kao i Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH da vode liberalnu trgovinsku politiku, s ciljem uključivanja BiH u trgovinske integracije.
"Pravila trgovinskih integracija moraju da se poštuju i ona su dugoročni instrument za jačanje privrede zemlje. Zagovornik sam teze, da Srbija i BiH kao zemlje prvenstveno CEFTA regiona, svoju trgovinsku politiku i saradnju treba da grade na ovim pravilima, ali bez korištenja necarinskih i tehničkih prepreka trgovini, na šta često imam primjedbe od privrednika u BiH'', poručio je Zirojević.
Govoreći o obimu spoljnotrgovinske razmjene BiH, Zirojević je naveo da on 2007. godine iznosio 19,8 milijardi KM, u 2008. godini 22,99 milijarde i 17,8 milijardi KM u 2009. godini.
"Uvoz je bio 13,8 milijardi KM u 2007. godini, 16,28 milijardi KM u 2008. godini i 12,34 milijarde KM u 2009. godini. U 2007. godini izvoz BiH je bio 5,93 milijarde KM, u 2008. godini 6,7 milijardi KM i u 2009. godini 5,53 milijarde KM. U istom ovom periodu, pokrivenost uvoza izvozom u BiH se kretala u rasponu od 42 do 45 odsto", dodao je Zirojević.
Prema njegovim riječima, BiH je za deset mjeseci ove godine ostvarila uvoz od 8,63 milijarde KM, izvoz od 4,6 milijardi KM, i prema tome, zabilježila rekordnu pokrivenost uvoza izvozom od 53,28 odsto.
"BiH je, nažalost, uvozno zavisna zemlja, a ovo je najveća pokrivenost uvoza izvozom, od njenog postojanja'', naveo je Zirojević.
Zirojević je rekao da je u BiH iskorišteno tek 40 odsto hidropotencijala, ali i da su u ovoj oblasti već potpisani određeni ugovori o saradnji i izgradnji hidroenergetskih objekata između elektroprivreda Srbije i RS, kao i za izgradnju malih hidrocentrala, koje su jako profitabilne i u čiju izgradnju mogu ući i manji investitori.
"Ekonomski samit Republike Srbije - 10 godina" koji se održava danas i sutra u Beogradu organizovala je Privredna komora i Vijeće stranih investitora Srbije.
Možda vas zanima
Sjajne reakcije publike
Helem Nejse predstavio četvrti album: 15 novih pjesama s cijelim spektrom muzičkih žanrova
Vezani članci
