Polovina direktora javnih ustanova u BiH su sebi povećali plate u 2021. godini
Podaci se odnose na prošlu godinu, obuhvaćeno je 1.770 ustanova i u poređenju s 2020. primjetno je da 50,67 posto ustanova iz uzorka bilježi povećanje broja zaposlenih.
Na plate direktora i članova uprave i nadzornih odbora u oko 1.500 ustanova za koje je TI BiH objavio podatke troši se skoro 25 miliona KM godišnje. U njima je zaposleno više od 85.000 radnika, a sredstva kojima raspolažu zbirno iznose 2,9 milijardi KM. Također, više od polovine direktora javnih ustanova (50,21%) je povećalo sebi plate u odnosu na 2020. godinu.
Najveće plate imaju direktori zdravstvenih ustanova, a nakon njih među najplaćenijima su rukovodioci visokoškolskih ustanova i fondova socijalne sigurnosti.
Dvostruke funkcije
U BiH do sada nije postojao registar javnih ustanova, a objavljivanjem podataka o njihovom poslovanju i sastavu članova uprave, TI BiH je identifikovao brojne rukovodioce na dvostrukim funkcijama, od kojih su neki po važećim propisima u direktnom sukobu interesa. Zakon o sukobu interesa inače ne uključuje javne ustanove, zbog čega je veliki broj izabranih ili imenovanih funkcionera na svim nivoima u BiH istovremeno u upravi neke od javnih ustanova, što je potencijalni sukob interesa.
Rukovodioci javnih ustanova često obnašaju javne funkcije u parlamentima i imaju pozicije u javnim preduzećima ili udruženjima, koje se finansiraju iz budžeta.
TI BiH je na osnovu ovih podataka i nedavno objavljenog registra dodijeljenih grantova udruženjima i fondacijama identifikovao 74 osobe koje se istovremeno nalaze u rukovodstvu javnih ustanova i udruženja koja su primala budžetska sredstva.
Od tog broja 32 su direktora javnih ustanova iz FBiH, koji su istovremeno ovlaštene osobe u udruženjima finansiranim iz budžeta, što zabranjuje Zakon o sukobu interesa u organima vlasti FBiH, ali se on ne primjenjuje od 2013. godine pa ove slučajeve nije ni moguće prijaviti. Isti zakon u Republici Srpskoj ne zabranjuje ovu situaciju, iako broj funkcionera koji se nalaze na čelu udruženja i fondacija jasno pokazuje da se veliki dio novca dijeli po političkoj liniji.
Pored toga, TI BiH je poređenjem ovih podataka s registrom javnih preduzeća identifikovao 91 osobu koja se istovremeno nalazi u rukovodstvu javnih ustanova i upravi ili nadzornom odboru javnih preduzeća. Od tog broja šest osoba su istovremeno direktori javnih ustanova u Federaciji BiH i članovi uprave javnih preduzeća, što opet zabranjuje Zakon o sukobu interesa u ovom entitetu. Ista situacija nije zabranjena u Republici Srpskoj, a s obzirom na to da se radi o rasprostranjenoj pojavi, TI BiH već dugo predlaže unapređenje ovog zakona.
Pored toga što rukovodioci javnih ustanova obavljaju dodatne funkcije u javnim preduzećima i udruženjima koja se finansiraju iz budžeta, identifikovano je još 247 izabranih ili imenovanih funkcionera koji su istovremeno direktori, članovi upravnog ili nadzornog odbora u ovim javnim ustanovama.
