Evropski Jerusalem, ali bez Jerusalema: Čega se uplašila gradonačelnica Karić
Ceremonija je na kraju održana u aškenaskoj sinagogi u Sarajevu. Prvo pitanje koje se nameće je zašto je gradonačelnica zabranila vatromet i projektovanje zastave na Vijećnicu, ako se zna da je godinama iza nas to dozvoljavano i brojnim ambasadama i organizacijama.
Krenimo od pretpostavke da se gradonačelnica Karić uplašila potencijalnih reakcija i kritika da se državi Izrael daje prostor uz naglašavanje činjenice da Izrael vrši nasilje nad Palestincima. I ako uzmemo taj argument kao prihvatljiv, problem nastaje kada ga stavimo u širi kontekst. Šta to BiH, a posebno Sarajevo mogu uraditi da riješe taj višedecenijski problem na Bliskom Istoku. Ništa konkretno. Sve što je Sarajevo moglo uraditi je i uradilo, dajući bezrezevrnu podršku narodu Palestine pa čak i skupljajući pomoć.
Pa zašto onda oni koji vode ovaj grad kalkulišu i čime opravdavaju neprincipijelan pristup. Zašto se onda ne pokrene pitanje totalnog prekida odnosa sa Izraelom? Zašto je zvanično Sarajevo pristalo na diplomatske odnose sa tom zemljom, ako će se ustručavati sarađivati na čisto protokolarnim stvarima kao što učestvuje sa svim drugim ambasadama i organizacijama raznih ambasada. Da li se iko zapitao kakva se poruka šalje takvim potezima. U čemu je sporan naprimjer vatromet?
Kao što je i sama gradonačelnica prije nekoliko dana govorila u kontekstu Dodikovog negiranja opsade Sarajeva, kako ovaj grad nikome ništa ne treba dokazivati, zašto se onda plaši da će neko posmunjati u podršku koju je BiH, a posebno Sarajevo godinama iskazivalo i iskazuje prema Palestini. Da li to znači da BiH ne treba imati nikakvu saradnju s Izraelom?
