Konstatirajući napredak koji je ostvarila Bosna i Hercegovina posljednjih godina, visoki predstavnik i specijalni predstavnik Evropske unije posebnu pažnju je ukazao na činjenicu da je Bosna i Hercegovina u procesu pregovaranja o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom te da se zemlja nalazi na pragu članstva u NATO-vom programu Partnerstvo za mir.
«Pitanja sa kojima se suočava Bosna i Hercegovina su u suštini ona pitanja sa kojima su se suočavale druge tranzicijske zemlje centralne Evrope tokom 1990.-tih godina, a ne pitanja proistekla iz rata», izjavio je Christian Schwarz-Schilling. Visoki predstavnik istakao je reformu carinske službe i uspješno uvođenje poreza na dodatu vrijednost kao mjera koje su doprinijele poboljšanju poslovnog okruženja u Bosni i Hercegovini. On je također istakao poboljšanja u oblasti vladavine zakona te rastući bruto domaći proizvod zemlje.
«Investitori, možete ulagati u Bosnu i Hercegovinu», izjavio je Christian Schwarz-Schilling na konferenciji.
«Prilike za ulaganja se stvaraju u svim oblastima, od telekom sektora do komunikacijske infrastrukture».
Ističući značaj Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za Bosnu i Hercegovinu, visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU izjavio je na konferenciji da očekuje da Bosna i Hercegovina ovaj sporazum potpiše 9. novembra te da se on formalno ratifikuje u decembru.
«Bosna i Hercegovina mora da razvije funkcionalniju vezu između biznisa i vlasti, što bi mogla uraditi uspostavljanjem funkcionalne mreže poslovnih udruženja i komora koji bi pomogli razvoju ekonomske baze BiH», rekao je visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU.
Komentirajući rastući angažman Evropske unije u Bosni i Hercegovini, visoki predstavnik rekao je: «Opredijeljenje koje je iskazala Evropska unija u Solunu je jasno, zapadni Balkan je dio Evrope».
Konstatirajući da će od 1. januara 2007. godine zemlje članice EU okruživati zapadni Balkan, Christian Schwarz-Schilling je izjavio:
«Za Evropsku uniju, zapadni Balkan nije širenje, već dovršetak našeg vlastitog evropskog doma».
Navodeći da Bosna i Hercegovina mora postati funkcionalnija država, visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU je izjavio da je ustavna reforma usmjerena na to da Bosnu i Hercegovinu učini funkcionalnijom i sposobnijom da odgovori na izazove Euroatlantskih integracija.
«Prijedlog za čije je usvajanje u proljeće nedostajao mali broj glasova predstavlja prvi odlučujući korak ka širem procesu reformi, procesu za koji odgovornost moraju preuzeti Parlament i civilno društvo Bosne i Hercegovine. U budućnosti, Bosni i Hercegovini će biti potreban Ustav koji je u skladu sa standardima i vrijednostima EU», zaključio je Christian Schwarz-Schilling.
Dolazi li Bolt u Sarajevo? Glavni Uberov konkurent traži vozače u glavnom gradu BiH
