Beograd: Vrijeme je da Balkan postane oaza mira, blagostanja i razumijevanja
Prezentirana regionalna studija daje pregled ekonomske situacije u zemljama regiona i ocjenjuje njihov napredak ka Evropskoj uniji (EU).
Predstavnicima parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije i Kosova (sa fusnotom) obratio se predsjednik srbijanskog parlamenta Nebojša Stefanović koji je poručio da je ovaj sastanak značajan za budućnost regiona i da zemlje Zapadnog Balkana treba da, po uzoru na zemljr Zapadne Evrope, pronađu zajednički interes.
Ovaj dio Evrope treba da postane oaza mira, blagostanja i razumijevanja, kazao je Stefanović.
"Balkan je uvek bio mesto suprotnosti koja se privlače, a ovaj skup bi treba da posluži razmeni ideja i iskustava zemalja učesnica, jačanju i širenju saradnje, ekonomske, kao najznačajnije", rekao je Stefanović i naveo primjer Francuske i Njemačke koje su u prošlosti ratovale, a danas imaju neraskidive veze.
Predstavnica Makedonije Vladanka Avirović istakla je značaj regionalne saradnje u uslovima krize i izrazila nadu da će Zapadni Balkan biti primjer te saradnje, a da parlamenti mogu dati doprinos tom cilju.
"I tu moramo potencirati kako svi očekuju da mi sami odradimo nešto za nas. To je izazov svakog parlamenta, to je preduslov za dalji ekonomski razvoj, to je preduslov da budemo više cenjeni i osnovna investicija koju moramo da odradimo i zato smo danas svi zajedno ovde", rekla je Avirovićeva podsjetivši da su zemlje regije potpisale sporazum CEFTA i da podrškom svojih parlamenata mogu ići u još čvršću saradnju.
Predsjednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije Aleksandra Tomić podsjetila je da mreža postoji već četiri godine i da je podržava Vestminsterska fondacija.
Direktor te fondacije za Evropu Alex Romaniuc saopštio je da program, pored podrške regionalnoj saradnji, ima za cilj povećanje uloga vlada i parlamenata u povećanju konkurentnosti i ekonomskog rasta.
Autor Studije, Slavica Penev, kazala je da je u njenoj analizi prvi put uključeno Kosovo, kao zemlja sa najslabijom ekonomojom na Balkanu. Da bi išli dalje, ova knjiga je napravila "bazu gde se region nalazi".
"Osnovna ideja koju nosi knjiga je kako da privučemo strane investitore, da pokažu zainteresovanost za region, kako da stvorimo uslove da se regionalni projekti rešavaju, znači ideje o ovome što radimo", kazala je autor studije sa Instituta za ekonomske nauke u Beogradu.
O Studiji "Ekonomske i evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana" govorio je i profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Fikret Čaušević istakavši da ova knjiga treba svima, jer pokazuje kako se treba razvijati.
"Strane investicije nisu jedini način za razvoj. Mi bismo zajednički trebali nastupati u traženju investicija", poručio je Čaušević.
U Studiju se navodi da je region Zapadnog Balkana relativno nerazivijen, da ima populaciju od oko 20 miliona ljudi, sa ukupnim BDP-om od 68,9 milijardi evra, što je kako se navodi u rezimeu, 7 posto BDP- u zemljama EU.
Prema ovoj analizi, najbolje rangirane su ekonomije Makedonije i Crne Gore, zatim slijede Albanija, Srbija i BiH, te Kosovo koje poprilično zaostaje.
"Eurointegracioni proces predstavlja sredstvo za jačanje i ubrzanje procesa tranzicije: Krajnji cilj zemalja Zapadnog Balkana je da transformišu svoje ekonomije u održivu trgovinsku ekonomiju i da se postigne integracija u Evropsku uniju", navedeno je u rezimeu prezentovane studije.
