Bosna i Hercegovina, kojom na političkom ali i fudbalskom terenu vladaju mračnjaci, mogla bi biti najveći kamen spoticanja u mogućem zahtjevnom projektu.
Jedan aerodrom, nijedan stadion
Šta trenutno, kao jedinka, u polaznoj tački možemo ponuditi da bi projekt i realizirali? Imamo jedan aerodrom (sarajevski) koji koliko-toliko može zadovoljiti određene ino-standarde. Stadion nemamo niti jedan. Dobro, napravit ćemo ih. Autoput? Pa, jedno 40-ak kilometara kojih je ovdašnja vlast gradila skoro pa – deceniju. Ovim tempom, do 2020. možda budemo imali još toliko?! Sa hotelima i nismo baš loši. Svaki drugi tajkun otvorio je barem jedan.
Iza kandidatura za velika sportska takmičenja mora stati državna Vlada. Najviše, njeno resorno ministarstvo za sport. Mi ga nemamo.
Savezu je omča svezana oko vrata zbog višemilionskih dugova. Prijeti mu i bankrot, jer ga godinama vode nesposobni i (fudbalski) neobrazovani ljudi. Fudbal nam je na niskim granama. FIFA i UEFA prijete nam totalnom izolacijom, ne prihvate li čelnici N/FS BiH depolitizaciju najvažnije sporedne stvari i kod nas.
I u cijeloj navedenoj situaciji, Sulejman Čolaković, predsjednik Nogometnog / Fudbalskog saveza BiH euforično je ustvrdio da je oduševljen idejom o zajedničkoj kandidaturi. A, za realizaciju projekta ponudio je sljedeće: "Ako FIFA i UEFA budu htjele prepoznati ovu našu sportsku i političku zbilju i ružnu blisku prošlost, mislim da bismo mi bili najozbiljniji kandidati za domaćina prvenstva“.
Ne mogu urediti naš fudbal, a kamoli…
Ukoliko nam je adut tragedija iz bliske prošlosti, koju bi Čolaković i njegovi „jarani“ (preostali nesposobnjakovići iz N/FS BiH) forsirali kao priču koju kane „prodati“ UEFA-i, bolje je da se ne kandidiramo. Užasno! Nemoralno!
Sama činjenica da bi Čolaković & Co. radili na projektu osuđena je na propast. Ne mogu urediti niti naš fudbal, a kamoli biti partneri u organizaciji Evropskog prvenstva 2020. Da se čovjek dobro ismije. Onako, kako nam se UEFA u lice nasmijala, kada smo zajedno sa Hrvatskom aplicirali, pa ekspresno izgubili trku za organizaciju EURO 2008.
I tada se euforično najavljivalo: „Nema veze što nemamo infrastrukturu. Napravit ćemo je. Zbližavanje do jučer zaraćenih ljudi kroz fudbal, itd...“. I? Zbližiše nas. U jadikovanju nakon što nas "skidoše ko s nokta“.
Za sličicu i zdravicu sa Platinijem
Da, ne bude zabune. Inicijativa o zajedničkoj kandidaturi Srbije, Hrvatske i BiH je primamljiva. Prvi put u istoriji tri države bi predale kandidaturu i to bi mogao biti jedan od istinskih i odličnih marketinških trikova.
Ukoliko bi napravili dobru kampanju, što tri države u svakom slučaju zajednički mogu, ne bi bili autsajderi. Ako bi na projektu i u N/FS BiH uskoro radili eksperti, ne današnji vlastodršci, kvalitetnu kandidaturu i idejna rješenja mogli bi ponuditi UEFA-i. No, bez čvrstih garancija država da će svim svojim kapacitetima ispuniti sve planirano (ako bi bili sretni dobitnici EURO-a 2020) ne treba se ni upustiti u pustolovinu.
Kakva god je naša, ali i susjedne zemlje, kandidatura za EURO 2020 bila bi odlična promocija i političarima na vlasti. Za koju sličicu i zdravicu sa Platinijem isplatilo bi im se podržati kandidaturu, koju bi u ovom trenutku mogli voditi pod (Čolakovićevim) sloganom: "Nudimo žrtve, napravit ćemo sve, dajte nam EURO 2020!“
Nizozemac pod istragom EBU-a, navodno udario člana izraelske delegacije na Eurosongu
