Univerzitet je dronove razvio zajedno s kompanijom Xi'an Tianhe Maritime Technologies, a test je prema pisanju South China Morning Posta, održan u bazenu dugom 50 i širokom 20 metara.
Prema saopćenju univerziteta, vozila tipa TH-618 u vodu su spuštana jedno po jedno, a zatim su prešla u potpuno autonomni režim. Svaki dron se oslanjao na vizuelnu percepciju u stvarnom vremenu kako bi samostalno održavao formaciju, a roj je za 34 minute preplovio unaprijed zadanu rutu dužu od 500 metara.
Univerzitet ističe da pod vodom nema bežičnog signala za prenos komandi ni satelitske navigacije za korigovanje kursa, a plovidbu dodatno otežavaju visok pritisak i slaba vidljivost. Usklađena plovidba desetina ili stotina vozila zbog toga je, kako navode, dugo bila jedan od ključnih problema u oblasti podvodne opreme, a stabilna plovidba roja od stotinu vozila predstavlja iskorak za bespilotne podvodne sisteme.
Dron TH-618 dug je 61,5 centimetara, širok 20 i visok 28 centimetara, a težak 5,14 kilograma, pa ga u vodu može spustiti jedna osoba. Maksimalni domet mu je 30 kilometara.
Iz kompanije Tianhe navode da bi ovakvi rojevi mogli služiti za pregled podvodne infrastrukture poput gasovoda i za mapiranje morskog dna, prenosi američki tehnološki portal Engadget.
Engadget podsjeća i da je američka vlada univerzitet označila kao developera tehnologija za kinesku vojsku, dok je partnerska kompanija dio odbrambene firme Xi'an Tianhe Defense Technology.
Ipak, test u bazenu još je daleko od dokaza da bi ovakvi rojevi mogli raditi na otvorenom moru, ali pokazuje u kojem smjeru Kina razvija podvodne dronove.
Comtrade Distribution postao ovlašteni distributer kompanije Moxa za jugoistočnu Evropu
Skandal uživo na WTA Finalsu: Komentator ismijao Arinu Sabalenku ne znajući da ga svi čuju
