Najveći svemirski infracrveni teleskop završava svoju misiju
Nazvan po astronomu Williamu Hershchelu, svemirski teleskop lansiran je u maju 2009. godine i najmoćniji je infracrveni teleskop ikada poslan u svemir. Njegovo glavno ogledalo je prečnika 3,5 metara, što je gotovo 1,5 puta više od Svemirskog teleskopa Hubble, a napravljen je kako bi mapirao svemir na infracrvenim valnim dužinama svjetlosti.
Rezultat su fantastični snimci izmaglice Eagle i drugih svemirskih meta, a teleskop je astronomima omogućio i da proučavaju neke od najhladnijih objekata u svemiru, poput udaljenih galaksija, kao i novih planetarnih sistema koji se formiraju oko zvijezda bližih našem Sunčevom sistemu.
Instrumenti za mjerenje ovih osjetljivih posmatranja moraju biti ohlađeni na -271 stepen celzija, gotovo na apsolutnu nulu. Da bi se to uspjelo, instrumenti su postavljeni u rezervoar napunjen tečnim helijem.
Međutim, tečni helij je, vremenom isparavao. Iako nije moguće tačno predvidjeti dan kada će ga potpuno nestati, ESA-ini inžinjeri smatraju da ga je gotovo potpuno nestalo.
"Kada nestane helija, temperature svih instrumenata će biti više za nekoliko stepeni u samo nekoliko sati“, rekla je Micha Schmidt, voditeljica operacija misije opservatorija Herschel u Njemačkoj.
ESA-ini zvaničnici kažu da su zadovoljni otkrićima misije koja ih je koštala 1,1 milion eura.
"Kako se posmatranje primaklo kraju, očekujemo da ćemo iza sebe imati više od 22 hiljade sati naučnih posmatranja, što je 10 posto više nego što smo očekivali i znači da je misija već premašila naša očekivanja“, rekao je Leo Metcalfe, voditelj naučnih operacija i misije Herschel u Španiji.
Göran Pilbratt, naučni istraživač Herschel projekta u Holandiji, dodao je kako će Herschelova posmatranja omogućiti otrkića i u narednim godinama.
"Zapravo, vrhunac naučne produktivnosti je tek ispred nas i zadatak je izvući što više iz prikupljenih podataka za sada, ali i za budućnost“, rekao je Pilbratt.
Herschelova misija nije bila ograničena samo na ESA-u. Ona je uključivala i konzorcij nekoliko evropskih naučnih instituta, kao i NASA-u.
"Mi smo od samog početka znali da je Herschelov radni vijek ograničen rezervama tečnog helija. Zbog toga je cijeli tim vrijedno radio kako bi izvukao što više iz svakog minuta posmatranja“, izjavio je Paul Goldsmith, učesnik Herschel projekta pri NASA-i.
Barbarez: Bilo bi nekorektno komentarisati prošlost, držimo se vizije koju imamo
