Pa eto, lijepo žena objasnila da nije bila upoznata STIM. Druže ja NEZNAM ŠTAJE još potrebno. Šalu na stranu, ova nesrećnica je inače iz mog tora. Kad se već ona ne stidi, postidiću se ja malo za nju. Treba neko makar da se zacrveni, ono reda radi. Još je nama dobro s obzirom na to ko upravlja državom, jarane moj.

Nebitno je to ako su proizvodi dobri. Šta me briga što je iritantan, neće mi on nanositi ulje na bradu.

Ne mora u Bosni biti mjesta (mislim što se posla tiče) da se vratiš. Napravi neki "dil" sa trenutnim poslodavcem ili nađi novog koji će ti dati da radiš remote ako postoji ta opcija. Još su oni u istoj vremenskoj zoni, pa to ti je kec na 11. Nema većeg rahatluka nego raditi za stranu firmu a trošiti platu u BIH. Izvoziš pamet, uvoziš keš.

Odgovore (nažalost) znamo i ti i ja i oni koji čitaju ove komentare. Tako nam grah (iliti pasulj) pao, tu smo đe smo. Ali šta da se radi, čovjeku valja vjerovati da će jednog dana biti bolje. Da će biti pameti i volje pa da dočekamo (svi zajedno) neka ljepša i sretnija vremena. Ako ne mi, onda bar naša djeca.

To se i ja pitam kao srbin i građanin ove zemlje. Eto usvojena je rezolucija. Neka je, drago mi je da jeste. Nisam uopšte bio protiv iako vas naši majmuni u vlasti uvjeravaju da svi pjenimo. Svanuo je novi dan, odveo sam dijete u školu, evo sad se spremam za drugu smjenu, isto k'o i jučer. Nije mi ni lakše ni teže nego do sad što je bilo. Muče me ista pitanja k'o i tebe.

Ili ukratko - ko nas je kleo, nije dangubio. Ne mislim samo na ove ili one nego na sve kolektivno. Bosna je predivna zemlja u kojoj ima i više nego dovoljno mjesta za sve. Jedini problem je što je naseljena majmunima.

Divan film. Podsjetio me na moje ratno djetinjstvo. Sretan sam što sam bio dovoljno mali da ne razumijem sav jad i čemer svega što nas je okruživalo.

Pošteno. Ja sam srbin ali ne osjećam krivicu jer nisam u genocidu učestvovao. Ničija majka nije zbog mene zaplakala. Isto tako nikad nisam podržavao one koji ga negiraju. Ne želim nositi taj teret niti želim moja djeca da ga nose. Vrijeme je odavno da se ta pogana politika sahrani, zajedno sa svima koji je promovišu zadnjih 30 godina. Da im konačno vidimo leđa i prodišemo.

Ovo je tema o kojoj treba da se priča nadugo i naširoko, dragi moji bosanci i hercegovci. Ovo nam je veći problem nego sve moguće teme koje su bile aktuelne ovih dana. Dragi novinari (i DNOvinari), ima li koji psiholog u državi da se oglasi po ovom pitanju, koji stručnjak, da kaže koju pametnu? Ili da se fokusiramo na žene fudbalera, sitna politička prepucavanja, probleme u Novoj Kaledoniji i blještavilo Dubaija do sljedeće tragedije?

E moj bošnjo, mnogo si mi ograničen. Ne ide to tako. Ja sam srbin ali ovi majmuni meni nisu braća. Što bi onda tebi bili? Isto je i sa hrvatima. Za neke od njih bih u vatru skočio bez razmišljanja, ali ima i onih koje ne bih želio da sretnem na ulici a kamoli šta drugo.