Svaki brend traži neprestan rad, ali pametan rad. Ništa nije garantovano i Bogom dano. Ja ću u Beogradu da vozim 10 km do Banjalučkog u Nemanjinoj zato što rade ljudi. I sarajevski ćevap je brend, ali treba raditi. Pusti marketing.

Znanje je jedino bogatstvo. Italijanski kontingent SFOR-a je isekao 10 stabala u Federaciji 1996. Ispostavilo se da je to neka turbo-retka vrsta drveta od kojeg se prave violine koje ne koštaju ispod 100.000 evra po komadu. Znanje. A tebi evo bagremar i cepanice za ogrev, ima da se usereš u gaće od seče za 30 evra...

Sad bi ti šumsko zemljište u FBIH da je lokalno - pa da možeš tajkunima da prodaješ zemlju sa prenamenom da zidaju zgrade i hotele i guraju ti koverte u džep i guzu na nivou kantona, a zemljište u RS-u da ostane "državno" da ima šta da glumi državu. Naivno je to.

Četiri Hrvatice nisu mogle da nađu put za Petrovaradin, a stoje kod zgrade Banovine. 😁 Pritom ja odem do Petrovaradina i ukapiram da je tamo doček mnogo bolji nego tamo gde sam ja platio i dočekao. Šteta. Dogodine druga priča.

Ja sam Beograđanin koji tradicionalno Novu Godinu i Božić dočekuje u Novom Sadu, a to je grad u svakom smislu poredljiv sa Sarajevom. Sve ispod 60.000 STRANIH turista za Novaka i EXIT je veliki neuspeh za NS. Žena me pitala prekjuče: "Ima li Srba u ovom gradu?". Ne znam. Hrvate, Slovence i Bošnjake ne brojim u strance pritom.