INTERVJU / „Bolje pivo u ruci, nego pizza na grani“

RADULE: Mislim da mi, jednostavno, ne možemo bez toga – muzika, druženje, zajebancija, putovanja, ventil, mogućnost iskazivanja stava o bilo čemu, ceo taj podzemni mikrosvet ... A najbitniji sastojak je ekipa koja to može i želi.

POP: Jedno veliko drugarstvo pre svega, razumevanje i krajnje odsustvo prisile.

Čega se danas najradije sjetite sa početaka karijere?

RADULE: Srećnih dana bezrižnosti u naručju Ante Markovića – „Bavarije“ po radnjama, „Aiwa“ vokmeni na rate, izlasci od osam uveče do osam ujutro, rezultat 7 prema 4 u utakmici koncerata i proba „Ateista“, svirka u „Pandori“ sa 250 karata u 30 kvadratnih metara...

POP: Definitivno prve godine, guranja Škode, trpanja snega u posudu za tečnost, grudvanja u Inđiji protiv drugara, metalaca...

Kako ste se branili od obožavateljica?

RADULE: Od onih retkih koje su u nama prepoznale mega-frajerčine, što i jesmo, veoma uspešno. Ponekad bih dodao „na žalost“, ali i „i danas da mogu ja opet bih isto“, verovatno. Sva ova slava i glamur koji nas okružuju nisu nas bitnije promenili.

POP: Bolje pivo u ruci, nego pizza na grani.

RADULE: Ne pravimo tako dalekosežne planove. Nadam se samo da se nećemo pretvoriti u svoje karikature, poput nekih.

POP: Do samog kraja, scene!

Nedavno je hrvatski band 'Hladno pivo' također proslavio 20 godina, ali oni su prilično „modernizirali“ svoj posljednji album, dok se vi, čini se, i dalje držite „klasike“. Planirate li i vi uvesti neke produkcijske novitete na narednim albumima?

RADULE: Ne verujem da je to moguće, suviše smo „stara škola“ što se toga tiče. Snimamo tako da to možemo odsvirati i uživo, a nemamo ambicija da uvodimo novitete u bend. Mada smo još 1989. na koncertu u Inđiji imali gramofon na kojem je naš drugar Gale, i danas verni navijač Želje, skrečovao.

POP: I ne opterećujemo se poređenjima, dosad sto puta dokazasmo da nas porediti s bilo čim, neće doneti željeni rezultat.

Standardno pitanje: Kad će novi album?

RADULE: Izaće 30.11.2009. tačno u podne. Free download, zainteresovani mogu posetiti naš sajt www.atheistrap.net, tamo sve piše.

U vrijeme rata imali ste pjesmu „Sarajevo“. Kako ju je publika u Vojvodini i Srbiji prihvatala?

RADULE: Naša publika je u to vreme prilično dobro kapirala situaciju, tako da je to bila pesma koja je redovno bila na repertoaru dugi niz godina. Posle 1999. ređe. Tada smo promenili malo tekst i umesto Sarajeva ubacili Vojvodinu, ali na kratko. Od onda na nekim klupskim svirkama okinemo pank verziju, mada retko.

Vjerujete li da ce Nenad Čanak uspjeti da odvoji Vojvodinu od Srbije?

RADULE: Nikada se nije postavljalo pitanje odvajanja Vojvodine od Srbije, nego gde su pare koje odlaze u Beograd kao centralu iz koje treba da se distribuiraju po celoj Srbiji, a gubi im se svaki trag. Kada god je od ’90. bila u toku neka velika pljačka potezano je pitanje secesije, na svim stranama. Dok su nam upirali prstom u „velike, istorijske probleme“, ti isti su nam opajali džepove, razorili domove i pustili krv. Sada je na delu ekipa koja cedi šta je ostalo – privatizacijom prodaju sami sebi ispod cene i mažnjava lovu od pomoći stranaca. A glavni igrači su sve to vreme nepromenjeni, treba samo videti ko je najviše profitirao u poslednjih 20 godina na ovim prostorima, a to nije teško, nego narod ne veruje svojim očima.

POP: Ne verujem da mu je to uopšte cilj. A unutar Vojvodine sve je manje Vojvođana, novi se ne deklarišu tako, a stari se utapaju u nove.

Jedna od vasih angazovanih pjesama govoreci o političarima kaže "umesto stisnute pesnice sada dižu tri prsta, u odbranu nacije i časnoga krsta, još uvek su im glave na ramenima, svima kapital bezbedan i sigurna sloboda ,za budućnost ih ‘ladno zabole kita jer će njihova deca biti nova elita". Svirali ste po skoro svim ex-yu prostorima, i ne čini li vam se da je situacija svugdje skoro ista, samo što se mijenjaju „svetinje“ u čiju se odbranu staje i broj prstiju koji se diže?

RADULE: Upravo o tome sam i govorio. Pesma „Revanšizam“ je vezana za neke konkretne događaje u Srbiji, mada je poruka univerzalna – lopovi i ubice ne mogu imati povlastice! Kod nas su takvi i dalje uvaženi članovi društva.

POP: Jašta.

Mislite li da je omladina suviše inertna da pokrene stvari i promijeni situaciju?

RADULE: Ne mislim da je omladina manje inertna od ostatka društva. POP: Pojedini omladinci zajahaše talas, ostali su daleko, za sad.

Šta tu omladinu može pokrenuti?

RADULE: Jak šut u dupe možda. Mislim da omladina sama ne može promeniti ništa osim svog mikro-sveta, a za neke krupnije promene je potrebno opismenjavanje i obrazovanje širokih narodnih masa celoga sveta, koje bi se stopile u kritičnu moždanu masu, koja bi, ukoliko izbegne zamke materijalizma možda mogla da preokrene stvari na planeti. To je igra koja traje od kada je prvi primat svesno, a ne instinktivno, iskoristio tuđa osećanja poverenja, solidarnosti, saosećanja i sličnih kao slabosti radi ostvarivanja svoje moći nad drugima. Na nesreću celog čovečanstva, takvi su skoro uvek bili većina u manjinama koje su upravljale društvenim tokovima. Ranije je nižim slojevima bilo zabranjeno obrazovanje, sada, kada je većina informacija, uz napredak nauke i tehnike, lako dostupna, ljudi nemaju vremena da se bave time jer su u neprekidnoj jurnjavi imeđu tačaka „Kako zaraditi“ i „Gde potrošiti“. Ili samo u tački „Kako preživeti“. Dok igraš fliper ne razmišljaš o tome ko uzima pare od žetona.

Veliki broj vaših pjesama na šaljiv način govori o raznim temama, Koliko je danas pored tolike konkurencije među političarima teško biti smiješan?

RADULE: Političari su van konkurencije, jer nisu komičari, već su mahom građani opasnih namera. Nama je naša zajebancija terapija kojom se trudimo da uklonimo tumore izazvane potezima tih i takvih likova, a ne potreba da zabavimo nekoga. Osim sami sebe. E, sad, izgleda da ima ljudi koji dele sa nama iste moždane talasne dužine, pa i na njih to ima isti ili sličan efekat. To i nije bogznakako zahtevno, dovoljna je i jedna banalna reč kao npr. „dupe“ na pravom mestu. Ostatak su stilske vežbe.

Nekoliko pjesama govori i o fudbalu i na „šaljiv način“ spominje sudije... Koliko pratite fudbal danas?

RADULE: Ja lično nikako, samo kada sam primoran od strane ekipe.

POP: Krajnje površno u odnosu na period od pre, mada se spremam da to popravim na leto. Obilje TV prenosa ne stignem da pratim, no srećom, tu je fenomenalni PES 2010, pre njega bio PES 2009, patchevi i sve to ispred tebe na notebooku, a gamepad u ruci. Ipak bilo bi bolje da to nekad okuvamo u društvu kao ranije. I NHL, i trke, bilo kružne il' reli, bilo motocikli.

Jeste li ovisni o kladionicama?

RADULE: Da, kao i o svim igrama u kojima se unapred zna da ih ne možeš dobiti zato što su nameštene.

POP: Nikako! Tamo sede, puše i psuju. Pušenje mi najteže pada.

Kako komentarišete neprolazak BiH u baražu i ispadanje od Portugala? Koliko biste tražili za jednu zgodnu pjesmicu posvećenu sudiji Rossetiju?

RADULE: Pošto sam prvi susret gledao, dozvolite da se stručno izrazim: Reprezentacija BiH jednostavno nije imala sportsku sreću – protivnička mreža je bila začarana. Boginja Fortuna im je okrenula leđa. Viša sila nije dozvolila da se realizuju naša nadanja.

POP: Kolega slabije prati, te ne zna da ovi nesretnici imaju brutalnu odbranu, a takvima kad ne daš gol, e onda si najebo. U revanšu mislim da niste imali snage, sudija me nije impresioniro ničim, autoritetom ponajmanje. Žao mi što ne odoste, žao mi i Iraca, pre svega mislim da je ždreb po ko zna koji put bio namešten i do zla boga govnarski.

Sjećate li se mozda svoje prve svirke u Sarajevu?

RADULE: Radio Zid? Železnička stanica sa Idijotima, Goblinima, China Drum, kojih se sećam jer smo im popili sav skoč, i još nekim od domaćih, kojih se ne sećam? Hajneken sponzor? Dovezli nas tajno zajednički taksisti sa Pala i iz Sarajeva? Papa Jovan bio u Zagrebu tog dana? Ne sećam se, jako sam se opio, mislim da se nisam ni vratio odande.

POP: Sećam se kao da je juče bilo, popih im skoč, ponesoh džin, kupismo i ostavismo more vina u apartmanu hotela Bosna, pre Beograd, ćelavi tonac imo „Maglite“ s ugraviranim si imenom SIMON. Opismo se ko da nam je zadnje, a posle nas na proleće zasuše djubretom, dalje se više manje sve zna.

Šta publika 4. decembra u Domu mladih moze očekivati od „Atheist rapa“?

RADULE: Publika može da očekuje šta hoće, mi ćemo opet po svome.

POP: Daću sve od sebe da ovo bude finale proslave 20 godina grupe Atheist rap iz Novog Sada, u svakom pogledu. Činjenica da će novi album izaći par dana pre, neće me poremetiti, tekstove pojedinih numera s istog, tek, lagano, usvajam! Pozdrav svim dobrim ljudima, veselimo se unapred!