Razgovarala: Elma Murić
Zoran Jovanović, koji danas živi u Zemunu, završio privatnu školu za strip, ilustraciju, dizajn i karikaturu u Barceloni, a sam sebe naziva slobodnim umjetnikom i čovjekom koji radi sve - od slikanja pejsaža, preko potreta, do dizajna i karikature. U kratkom intervjuu, Zoran nas upoznaje sa svojim umjetničkim angažmanom i ljubavi prema karikaturi.
Zorane, kako biste zapravo opisali svoje zanimanje?
Ilustrator i karikaturista, mada karikatura, generalno, spada pod ilustraciju. Ilustracija zahtijeva da ono što se nacrta bude svima jasno, sa što manje teksta. Isti je takav i slučaj sa karikaturama.
Otkud interes za karikaturu i otkad se bavite karikaturom?
Karikatura me je oduvijek interesovala, ljubav prema karikaturi uopšteno sam "naslijedio" od oca, a njome se bavim aktuelno već desetak godina, zapravo od srednje škole (Škola za umetničke zanate Šabac), gdje sam stekao veliko iskustvo od profesora koji su imali sluha za moje karikature i svesrdno mi pomagali u tome kao i moja porodica, naravno.
Kako birate ličnosti koju karikaturišete?
Mislim da je to utisak, a neko bi to nazvao inspiracijom. Kad vidim osobu, mora da me inspiriše da ostavi neki utisak, bilo stavom, bilo nekom slučajnom ekspresijom lica, bilo nekom - neko će reći anomalijom na licu, kao recimo klempave uši, veliki nos, a ja baš ne mislim da je to ruganje i tu manu pokušavam na neki način da prikažem da je osoba baš sa tom manom jedinstvena.
I naravno, veoma je važna fotografija, koje teško nalazim, a da su kvalitetne i dobre, ali snalazim se. Recimo, htio sam crtati Tonija Soprana, ali nigdje ne mogu naći kvalitetnu fotografiju, a da na samoj fotografiji liči na sebe.
Da li se izražavate u još nekoj umjetničkoj formi?
Da, naravno. Slikarstvom, dizajnom, videom, zapravo sve to možemo staviti u pojam multimedija.
Da li svoje karikature radite samo u elektronskom (digitalnom) formatu?
Uglavnom. Zbog uštede vremena, boja se odmah suši, nema prljanja, nema mirisa boja i tako dalje... (smijeh, op.a) Ali, ako neko želi da karikatura bude rađena tradicionalnom tehnikom, uradiću je.
Mislim da kvalitetno digitalno slikanje bez dobrog poznavanja i iskustva sa tradicionalnim slikarsko - crtačkim tehnikama, ne ide... takvo je moje iskustvo. Ja sam do skora slikao na papiru, akvarel, akrilik i gvaš tehnikom na akvarel papiru dok nisam spoznao da može da se slika i digitalno.
Karikatura - hobi ili posao?
Karikatura je u početku bila hobi, a danas je posao. Ništa ljepše kad se spoji korisno i zabavno.
Postoje li u regiji neka takmičenja karikaturista ili udruženja karikaturista?
Postoje. Samo ja nisam učestvovao na svim takmičenjima, jer su u pitanju određena vrsta karikature koju ja ne radim, više sam fokusiran na portretnu karikaturu. I to je ono što me zanima. Za udruženje karikaturista Bosne i Hercegovine, nisam čuo, da budem iskren.
Da li ste učestvovali na nekim takmičenjima ili bili nagrađeni za svoj rad?
Jesam. Na šabačkoj Čivijadi (sajam humora i satire koji se održava svake godine u gradu Šapcu u Srbiji, op.a), međunarodnom takmičenju u karikaturi, između ostalog.
Na tom takmičenju sam sa 16 godina osvojio drugu nagradu i moj rad je bio objavljen na naslovnoj strani časopisa posvećenog Čivijadi.
Također, postoji takmičenje, ja bih to prije nazvao učestvovanje, u Rumuniji, gdje su teme rumunske značajne ličnosti u njihovoj istoriji.
Oni su vidjeli moj blog i pozvali me da učestvujem što sam ja sam rado prihvatio. Učestvovao sam sa svojih šest portretnih karikatura Rumuna koji su mi bili zanimljivi. Jedan moj rad je objavljen, zajedno sa još nekoliko radova vrhunskih karikaturista, na naslovnoj strani izdanja tog takmičenja za 2007. godinu.
Neke od Zoranovih karikatura slavnih osoba pogledajte ispod, a njegove ostale radove možete pogledati i na blogu mojekarikature.blogger.ba.
