Ispovijest žene koja se porodila u skloništu u Kijevu: Moj sin bi trebao odrasti u novoj Ukrajini

"Bio je drugi dan rata. Bila sam jako nervozna, čule su se eksplozije. Molila sam se da upoznam sina. Počela sam da čistim sve u svojoj kući, pripremam se za bebu, a čak i kada sam počela da osjećam bol, nisam mogla da vjerujem da ću se poroditi tokom rata", kazala je.

Ona je ispričala kako je izgledao njen dolazak do bolnice u trenutku ruskih napada.

"Moj muž i ja smo se plašili da se vozimo u bolnicu zbog eksplozija. Prvo smo morali da provedemo oko 30 minuta u redu da dobijemo benzin. Onda smo se vozili kroz Kijev koji je bio prazan – nikad nisam vidjela tako prazan grad. Čuli smo zvuk sirena", dodala je.

Kako kaže bilo je strašno, kao na filmu, ali je pokušavala ostati pozitivna.

"Kad smo stigli, sva svjetla su bila ugašena jer se bolničko osoblje plašilo bombardovanja. Moj doktor nas je dočekao i odveo do veoma udobne i šarene sobe. Ali dva sata kasnije čuli smo sirene. Bilo je jako glasno. Bilo je nestvarno gledati kroz prozor i vidjeti svu prekrasnu gotičku arhitekturu i čuti sirene. Dok sam bila trudna išla sam na časove joge, pripremala se za porođaj, pohađala kurseve. Nije bilo ovako", dodala je.

"Doktor je rekao da moramo u sklonište. Nastala je panika dok su ljudi žurili. Nisam mogla ni pantalone da obučem jer je bilo previše bolno. Kada smo ušli u sklonište bili smo šokirani. Sagrađeno je u sovjetsko vrijeme i nije održavano. Ruševno mjesto koje je bilo vlažno i hladno", kazala je.

Ona je dodala da se nalazila u prostoriji bez vrata, samo su je zavjese dijelile od sobe u kojoj se nalazilo 50 ljudi.

"Nije bilo medicinske tehnologije, samo ginekološka stolica. Pokušavala sam ni da ne pogledam tamo i nadala sam se da ću se uskoro vratiti u bolnicu. Onda mi je puknuo vodenjak. Moj doktor me je pogledao i rekao: 'U redu, uradit ćemo to ovdje, previše je opasno čekati'. U tom trenutku nisam se plašila. Vjerovala sam svom doktoru – jedino što sam mislila bilo je da uzmem sina u naručje i da bol prestane", dodala je.

"Nadam se da će moj sin doživjeti ovaj rat samo iz priča – da nikada, nikad neće osjetiti kako je to u stvarnosti. Ne želim da zna šta je pravi rat", istakla je.

Uprkos ratu, Fedor je donio toliko ljubavi, sreće i dobrote u naš dom. Brinemo se o njemu i to nas usrećuje.

"Nadam se i molim za mir. On je novi Ukrajinac, trebao bi odrasti u novoj Ukrajini", zaključila je