Naučni tim, na čelu s Han-Seok Seom sa Univerziteta u Seulu, vršio je eksperiment sa laboratorijskim pacovima, od kojih su neki bili pod velikim stresom uslijed nedovoljno sna.
Detaljnim genetičkim istraživanjima je, kod pacova koji su mirisali kafu, otkrivena pojačana aktivnost 11 gena i smanjena aktivnost dva gena, u odnosu na pacove koji nisu bili izloženi mirisu kafe. Istraživači su tako zaključili da je aroma zrna kafe pomogla ublažiti stres kojeg su osjećali neispavani pacovi.
Kada su pacovi udahnuli miris pečenih zrna kafe, došlo je do aktivacije nekoliko gena, uključujući i one koji proizvode proteine sa svojstvima antioksidansa, saopćili su naučnici.
Iako nova studija potvrđuje da mirisi koji dopiru iz šolje kafe izazivaju određene promjene u mozgu, potrebne su nove detaljnije studije kako bi stručnjaci mogli razumijeti zašto se to tačno dešava.
Aromatični spojevi, odgovorni za miris kafe, možda su antioksidansi, ali nisu isti antioksidansi poput nekih jakih antioksidansa iz ovog popularnog napitka. Antioksidansi u kafi su polifenoli, a za miris kafe su odgovorni heterociklični spojevi koji sadrže atome sumpora ili dušika, naglašavaju stručnjaci.
"Postoje dva načina da nešto unesete u vaš organizam, a najbrži je mirisanje. Kafein stiže u mozak putem krvotoka, dok aromatične molekule tamo dospijevaju putem njušnog sistema. Iako ih je strašno malo, očigledno je da nešto rade", objasnila je Joe A. Vinson, profesor hemije na Univerzitetu Pennysylvaniji.
"Svakako je prerano savjetovati da osobe pod stresom mirišu kafu i olakšaju nelagodu, ali činjenica je da su osobe koje ne piju kafu fascinirane njenim mirisom. Zato ne možemo, a da ne pomislimo kako kafa ima neku mističnu kvalitetu, uz daleku tradiciju", dodala je Vinson.
Jedna od najvećih historijskih misterija riješena: Naučnici pročitali spis star 2.000 godina
