Jako sam vezan za Hram Svetog Save u Beogradu. Pored neopisivih duhovnih, kulturnih i istorijskih dimenzija tog objekta, ispred Hrama je mesto na kom sam se prvi put ljubio sa devojčicom sa jezikom u usta, tu sam slavio i patio, provodio lepe i ne tako lepe letnje i zimske dane, svaki Božić i Uskrs sam tu... Sve na stranu, Hram Svetog Save ne vredi jedne jedine dečije suze. A sve džamije na svetu ne vrede ni trećine dečije suze, realno.