Sve se moglo samo da je bilo htijenja i postenja. Ovoj zeni, a i njoj slicnima se trebala pruziti psihijatrijska pomoc na kraju rata, pa ih onda polako vracati u neki vid normale, dati im prioritet kod zaposljavanja, a ne raznorazne daidzice, amidzice, necake od ljubavnice. i slicne familijarne veze. Niko ne kaze da ovi ljudi trebaju zivjeti od milostinje, ali porazavajuce je da sistem nista nije uradio da pomogne ovakvim ljudima da se vrate u koliko toliko normalan zivot.