Rudnik i Termoelektrana Ugljevik večeras u ponoć prestaje sa radom, RS će sada uvoziti skuplju struju

"Iako je bilo najavljivano da će se to desiti tokom vikenda zbog nedostatka uglja, rad je produžen za još dva dana jer toliko ima zaliha uglja. Radovi na kopu Istok 2 su trenutno obustavljeni jer imovinsko pravni odnosi ne dozvoljavaju dalji napredak mašina", rekao je Novaković za RTRS.

RiTE Ugljevik formalno nije u stečaju, ali je u ozbiljnoj krizi - termoelektrana uglavnom ne radi, računi su blokirani, a dugovi rastu. Problemi su nastajali godinama, a do današnjeg stanja dovelo je nekoliko stvari zajedno.

Šta je dovelo do krize

Prvi uzrok je nestašica uglja i spor oko koncesije. Vlada RS je dodijelila koncesiju za eksploataciju uglja na polju "Ugljevik istok 2" firmi "Comsar Energy RS" ruskog oligarha Rašida Serdarova.

Radnici su upozoravali da je to ležište bilo namijenjeno snabdijevanju termoelektrane i da se dodjelom trećem licu dovodi u pitanje opstanak preduzeća. Zbog toga su 2024. štrajkovali, a banke su tada blokirale račune zbog dugova prema dobavljačima.

Vlada RS-a je u januaru 2026. odlučila da koncesiju prenese na RiTE Ugljevik, čime je trebalo da se otvori oko 50 miliona tona uglja, dovoljno za otprilike 25 godina rada. Problem je što je ugalj s novog kopa stigao kasno, a kopanje ni sada ne teče normalno. Termoelektrana je u julu ponovo stala nakon samo dva i po mjeseca rada, a u avgustu je javljeno da neće biti pokrenuta dok se ne završi eksproprijacija.

Drugi uzrok je arbitraža sa Slovenijom. Spor se tiče slovenskog ulaganja u izgradnju Ugljevika iz 1980-ih. Arbitraža u Beogradu je 2023. naložila RiTE-u da plati 67 miliona eura odštete, a zatim još 58,2 miliona eura, te da slovenskoj firmi EGS-RI isporučuje trećinu proizvedene struje do kraja rada elektrane. U aprilu 2026. potpisana je nagodba po kojoj HSE dobija ukupno 188 miliona eura i trećinu struje, a u junu je RiTE emitovao akcije vrijedne 25,65 miliona KM za otplatu tog duga. To znači da firma koja ionako jedva radi gubi trećinu proizvodnje i istovremeno vraća stari dug.

Treći uzrok su upravljanje i finansije. Skupština akcionara je ranije smanjila kapital RiTE-a sa 256 miliona KM na oko 67,7 miliona KM, a Banjalučka berza je privremeno obustavila trgovanje njegovim akcijama. Izvori Žurnala tvrde da firma u potpunosti zavisi od toga hoće li Elektroprivreda RS prebaciti novac za otplatu duga Slovencima. Uprava je, osim toga, u februaru 2026. smanjila cijenu rada sa 180 na 172 KM bez saglasnosti sindikata, a krajem jula je organizovan štrajk upozorenja jer radnici traže uplatu doprinosa i veće plate.

Ukratko, termoelektrana je ostala bez uglja jer je ključno ležište godinama bilo u koncesiji privatne firme, a kad je vraćeno, kopanje se zaglavilo. Istovremeno je preduzeće moralo plaćati veliku odštetu Sloveniji i davati joj trećinu struje. Bez proizvodnje nema prihoda, pa dolazi do blokada računa i nezadovoljstva radnika.

Rudnik i Termoelektrana Ugljevik je zavisno preduzeće Mješovitog holdinga Elektroprivreda Republike Srpske. Preduzeće objedinjuje rudnik uglja i termoelektranu snage 300 megavata, koja radi od 1985. godine. Njen dimnjak visok 310 metara najviši je objekat u Bosni i Hercegovini.

Termoelektrana je izgrađena u vrijeme bivše Jugoslavije uz ulaganje slovenske Elektroprivrede, koja je zauzvrat trebala dobijati trećinu proizvedene struje. Isporuke su prekinute nakon rata, a Slovenci su pravo na struju i odštetu godinama tražili pred arbitražom. Odatle potiče današnji dug.

Termoelektrana je godinama na listama najvećih zagađivača sumpor-dioksidom u Evropi.

RiTE Ugljevik se u javnosti spominje i zbog otkupa koncesionog preduzeća Comsar Energy RS od ruskog biznismena Rašida Serdarova, za koje je isplaćeno više od 150 miliona eura. Na istoj skupštini akcionara promijenjen je i predstavnik RiTE Ugljevik u skupštini te firme.