{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


Piše: Svetlana Cenić
/
Fokusiranjem do prosperiteta

S
18.11.2009. u 17:30
0
0
Fokusiranjem do prosperiteta
0
Fokusiranjem do prosperiteta
'Tražeći ponovno fokusiranje „na mehanizme kojima se postižu ne tek skromna poboljšanja nego veliki iskoraci ka održivom prosperitetu“, visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU je utvrdio šest strateških ekonomskih oblasti - hidroenergetski potencijali, turizam, šumarstvo, poljoprivreda, informacijski autoput i cestovna infrastruktura - koji bi, kao što je rekao, mogli postati 'temelji stvarnog prosperiteta'.
Reče on. Reče i ništa ne reče. To su, kao biva, grane koje BiH sad pa sad može razviti, samo je pitanje fokusiranja na iste. Ili sam ja luda ili mi inteligencija nije dosegla taj nivo razmišljanja?

Hidroenergetski potencijali? Ko garantuje pravnu sigurnost i da se neće ponoviti, recimo, neki novi sporazum tipa ČEZ? Ili ona sapunica u Federaciji o milijardima investicija nestalih u partijskom prepucavanju? Šta ćemo sa kojekakvim koncesijama bez tenderske procedure ili javnog poziva, pa sad muka teška da se nađe kreditor?

Ili, neki drugi visoki predstavnici su gromoglasnim uzvicima o aferama u toj oblasti smenili neke zvaničnike, a da nikad kasnije nismo videli optužnice, kazne ili bilo šta što bi razjasnilo šta se dešavalo. Sigurno nešto jeste, ali mi ni danas ne znamo šta, a isti igrači i kupci električne energije su i danas tu, pa pojeo vuk magarca, a nama narasle uši.

Turizam? Hoće li akcenat biti na poruci „Dođite da vidite prirodne lepote, ali ne očekujte uslugu“ ili „Dođite da vidite kako se od gotovine pravi veresija“? Možda da se uvrstimo u najegzotičnije destinacije kako bi brojni turisti mogli da posmatraju i sportske discipline međuetničkog trovanja, pljuvačine širokog spektra i uništavanja onog na čemu je majka priroda bila tako izdašna.

Šumarstvo. Naravno. Ako bismo trupce šibali po svim destinacijama, a sve činili da finalni proizvod nikad neugleda svetlo dana, odnosno tržište.

Poljoprivreda. Obavezno pitati poljoprivrednike kako im je, koliko će ove godine posejati i imaju li računicu. Dovoljno je reći da meso pojeftinjuje u okruženju, a ovde je najava poskupljenja.To govori gde smo. Fali nam strategija. Fokusirani smo odavno na prazan stomak.

Informacijski autoput. Šta li je pisac hteo da kaže? Da imamo visoke informacione tehnologije i velika ulaganja u istraživanje i razvoj? Ili šta je poenta ove formulacije o informacijskom autoputu? Ovde se statistički ni ne evidentira ulaganje u istraživanje i razvoj, nauka se svela na šuplju priču o tome i na poneki, kao, naučni skup te na nekim entuzijastima koji još uvek pokušavaju vrate celu priču na stvarno znanje i njegovo unapređenje. S tim da nam se nauka oglasi jedva ponekad, a uglavnom ćuti po ćoškovima i čeka nešto, ne zamerajući se. Nepodobni naučnici dobivaju nagrade po priznatim institucijama u svetu, a podobni kod kuće.

Cestovna infrastruktura. E, ovde se već gušim. Je li to ono što se ne mogu dogovoriti o trasi koridora Vc ili ova mreža autoputeva po Republici Srpskoj? Mreža postoji, samo ne autoputeva. Para nema, naravno, a da li će biti u ovoj reinkarnaciji, to nije izvesno. Kilometar autoputa ovde košta kao da ga prave na Himalajima, a ne u pitomoj ravnici ili uz reke.

Jedan drugi visoki predstavnik ne tako davno je svoj mandat najavio pod motom Pravda i Posao. Da je bilo Pravde, bilo bi i Posla. Pravdu još nikad nismo ugledali, a posla sve manje. Pa kako, onda, pričati o ovih šest strateških ciljeva a da prvo nismo rešili upravo ono osnovno – Pravda?

I kako pričati o šest strateških ciljeva ako se više bavimo Butmirom nego hlebom nasušnim? Ko će to doći da investira u zemlju iz koje stižu poruke da nema ulaska u NATO i EU ako je u pitanju dostojanstvo naroda (Silajdžić) ili nema NATO i EU ako je u pitanju Republika Srpska (Dodik)? A ni BiH nema ako Hrvati ne dobiju svoj entitet, pa to znači, opet, isto. Pri tome, niti ko dovodi u pitanje opstanak Bošnjaka, Hrvata ili Republike Srpske pojedinačno, ali jeste u pitanju opstanak svega toga zajedno, što opet vraća priču na opstanak pojedinačnog. Sami ćemo sebe ukinuti i ugroziti. Sa ovakvom vlašću, ne trebaju naj neprijatelji izvana.

Na kraju, hoće li mi Visoki predstavnik objasniti ko će doći da investira u zemlju koja je ove godine pala za celih sedam mesta na lestvici koja govori o indeksu percepcije korupcije? Zadnji u Evropi, a u svetu delimo od 99. do 106. mesta sa zemljama kao što su Dominikanska Republika, Jamajka, Madagaskar, Senegal, Tonga i Zambija. E baš smo se lepo fokusirali na te mehanizme kojima se postižu ne tek skromna poboljšanja nego veliki iskoraci ka održivom prosperitetu! Samo je pitanje čijem? Ili je to bar jasno kao dan. Nije veliki iskorak, već velika greška u koracima.

Komentari (0)
Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: