6. Bratjen

Dođe ti ona tako u taj prazni vagon, pa stane ogledat po onim stvarima i još se više čudit. A vala je i meni čudno, što će tu to jelo i te stvari kad živog čovjeka nema. Ona ti tako ogledaj po tom vagonu, pa se u neka doba nagne iznad vode. Y que pasa, odjednom odozdo iz vode iskoči nekakva prikaza, a ja, kako sam se od napetosti primako televizoru, tako me je to trznulo da sam promašio fotelju i tresno na leđa. E ja što me prepade, jebo li mu rogo ćaću.

A ja se tad prisjetim kako smo ja i Zajka bili jednom u Zaostrogu pa Zajka skonto kako se jedna Švabica uđe u gumeni čamac i odvesla malo dalje od obale, pa se tamo skine i sunča i kupa gola, al ne znam smijem li sve u detalje, jer možebit da ovo čitaju i neka djeca. Uglavnom, nabavi ti Zajka neku glavu od morske ajkule, pa je sačeka, i sve za njom da ga ona ne vidi, a kad se ona skine on ti iz one vode izroni ko ajkula i zalaje na nju, al nije stigo ni dva puta reć av-av a ona ti njega onim veslom, da nije imo masku bi mu sve zube prosula ko bisere. To je bilo iste one godine kad smo ronjali prstace, al o tom ću neki drugi put, da mi sad ne promakne štogod.

Kad je iskočila ona prikaza, onaj što sam zbog njega ugruho leđa, moja querida Izabela ti podvrisnu, uzmače unatrag, a ona ti prikaza gore na vagon, i tada se pokaza da to nije nikakva prikaza, već da je to najobičniji ranoronilac. On ti se namah stade izvinjavat Izabeli, molit je da mu oprosti, vikat da je nije htio prepast, i tako to. Da je mene pitala, ja bih je posavjetovao neka mu obavezno zahatari i nipošto ne daje halala, ali ona njemu sve oprosti, i još se malo nasmija i razveseli se. On nju zamoli da sjedne za njegov sto, a on pokupi one haljine pa ode da se presvuče. Tako Izabela sjede za njegov sto, a onaj alčak se brzo presvuče, pa se vrati, a to mlad momak, lijep, uglađen, zgodan, vas blista. Jedino što mu nije pristajalo i čemu sam se ja začudio bila je nekakva ogrlica, to vam je ko nekakva sajla a na nju nanizane školjke od puža, one puževe kućice. Ne znam šta mu bi da to metne oko vrata. A sve ostalo je bilo da bolje ne može. Odmah ti on Izabeli poljubi ruku, pa joj se još jednom izvini. Utom ti se pojavi u njihovom vagonu onaj predsjednik, a sa njim dona Ana, vidi se da su krenuli pa došli po nju da je zovu, a predsjednik kad ugleda Izabelu za stolom sa onim alčakom presavrne odjednom, pa ti potegne Izabelu za ruku sebi iza leđa, a ispred onoga se isprsi i počne roktat na njega. Izabela se vrpolji, vidi se da je boli đe je ovaj prasac stišće za ruku, umiješa se i dona Ana, i smiri situaciju. A bogami, nije trebala, jer se onaj momak bio napeo, a da je skočio bi opuho prasca u jezero. Uglavnom, nagode se oni da predsjednik odveze dona Anu kući, a da će Izabela ostati da se još malo razgovore.

Tu se on njoj predstavi da se zove Bratjen i da tu pod vodom obavlja neko istraživanje. Ona mi ote riječ iz usta i upita ga kakvo, a on haman da odgovori kad presjekoše reklame. E sad, ja ne znam je li moj poso da i reklame prepričavam, ako treba mogu i to, ali ne baš ove konkretno, jer sam iskoristio momenat poradi prostate. Al nisam ništa htio rizikovat, pa sam pojačo ton do daske, ako po belaju duže ostanem da ne propustim šta će oni Bratjen reć Izabeli. To sam pametno ujduriso, pa sam tako čuo u kom grmu leži zec. Helem, da ne otežem, u davna vremena, što se ono u nas kaže za Kulina bana, na tom mjestu đe je sada jezero bila je prije crkva, a pod tom je crkvom bilo još neko kamenje, koje su sve komunisti, kad su došli na vlast, potopili. A on, onaj Bratjen, sad po tom jezeru ronja ne bi li našo ostatke od te crkve, jer to njega s nekog razloga plaho interesuje.

Uglavnom se ja na vrijeme vratim da vidim kako se njoj oči sijaju od te zavrzlame i kako bi se i ona sad skinula tu i skočila u jezero da izviđa tu stvar. Ali se onda sjeti onog maskenbala, i da bi bilo grjehota ne otić i slagat onog momka Andreja, pa ti oni pozvaše konobara da plate. Odveze njih ćiro na obalu, na obali ti oni uđoše u njegov kamper, on nju upita gdje da je vozi, ona mu reče gdje, a on fino preblijedi. Ali ne reče ništa, samo se ufati za volan, bi čovjek reko da će ga slomit od neke muke. A Izabela ništa to ne vidi, nego ga pita je li i on pozvan na maskenbal. A on samo još jače stisne onaj volan i da gas, jedva promrsi da nije i da ne voli maskenbale, ama ga ona spopadne da ide, on se sve nešto ustručava, a ona sve više navaljuje. Dok se ne dovezoše pred hacijendu kod don Vukašina. U dvorištu je već bio parkiran kamion iz pozorišta.

Bratjen zaustavi kampera i izađe da otvori vrata Izabeli, ali se odnekud stvori Momčilo i zamoli onako kroz zube Bratjena da ne parkira auto nasred kapije. Utom Izabela pruži ruku Bratjenu da iskoči iz onog kampera, kad on njoj vidi na ruci onaj privjesak i čisto se razveseli. Ali ne stiže je o tome ništa pitat jer Momčilo stade između njih i ponovi Bratjenu da je na privatnom posjedu i da se tornja odakle je došo. Bratjen se pozdravi s Izabelom i obeća joj da će doć na maskenbal. Tu sam ja skonto da je onaj privjesak i njemu nešto plaho interesentan, a šta će dalje bit to ću vam ispričat kad se serija nastavi. Zaboravih još reć da je sve to gledo ispred svoje radionice Andrej i da mu se na licu nije ništa moglo skontat je li ljubomoran i kakvi su mu planovi.