{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


17. Las fotos de monasterio

3.7.2012. u 22:33
0
0
17. Las fotos de monasterio
0
17. Las fotos de monasterio
U novoj epizodi neponovljive i jedine internet-sapunice otkrijte kakvu knjigu Izabela lista i šta je u njoj našla...
Sjedi tako Izabela i lista onu knjigu. Sad, je li ona znala šta traži, ili je nasumice gledala, ja ne bi znao reć. Ja kad sam vidio kolika je ono knjiga pamet mi zastala. Da je Zajka iz takve spremo popravni nikad ne bi srednju školu završio. Izgleda da je ova Izabela skroz drugačija od Zajke. Njoj knjiga ko da je za ruku prirasla, kako samo vješto njom barata. Pa sve nešto prepisuje u jednu teku, pa opet nešto provjerava, a kada dođe do neke stranice ona samo što ne ciknu. Biće od uzbuđenja. Ja odmah poželjeh da i sam vidim šta je to, al mi se želja ne ispuni dok nije kamera primakla onu knjigu. Kad tamo, a ono u knjizi nekakve slike. Prelista Izabela desetak lista, a na njima se sve tako te slike redaju. Onda ti ona uze onu svoju teku pa stade preslikavat te slike, što bi se ono reklo, šematski.

Gore uz prugu na onoj stanici dona Ana i ona neka debela gospoda s kratkim kravatama govore o tome u koja će sela i kojim redom struja dolazit. Al vidim ja da oni ispod te priče pritišću da dona Ana nešto još uradi, ama nit oni upiru iz sve snage, nit ona na to obraća pažnju. Al ja mislim da bi prvo trebalo dovršit onu priču kad je Zajki zubna proteza upala u lonac s ajvarom. To sam počeo juče, pa je red da završim. Helem, ispadoše oni zubi i buć, klok, proguta ih ajvar. Sad šta radit? Došo radi djevojke u selo, ne može ašikovat bez zuba, a kako ih izvadit. Uzmemo obojica strugat kuhačama po onom loncu, ne bi li je napipapali kako, ama ajvar već pri kraju, gust, oznojsimo se, malo od vatre, a malo od guranja. One žene okolo sve nas hvale i sokole, dok ja ne napipah protezu pod kuhačom. Namignem Zajku, on me zakloni malo od pogeda, ja zubalo pribijem uza zid, pa ga polako prema gore, al kako smo prestali miješat onaj ajvar uzavri, pa sve po nama, ja požurim, zubalo ispadne, pa sve ispočetka. Jedva smo se nekako kutarisali jada. Ja sam se poslije mjesec dana liječio od opekotina, od tada ajvar ne mogu očima vidjet. Znam samo da se otad kod nas za dobar ajvar veli da je ko da su ga Zajka i Kiko miješali.

Dok sam se ja ovoga prisjećao, tamo je u biblioteci u onom manastiru Izabela jednako gledala i preslikavala one slike iz one knjižurine. Može bit da vas te slike interesuju, al kolko ja znam serije, ako li one za šta budu važne još će ih prikazivat, a bude li ih opet prikazivalo i sam ću gledat da ih malo bolje osmotrim, pa da ih i vama mogu dočarat. Skočim da sebi uzmutim jednu nesušu i požurim nazad. Utom i Izabela završita.

Izađe u hodnik, nigdje živa roba, izađe u dvorište, isto. Manastir ko da je najednom opustio. Ona zovne onog kaluđera, ali joj se niko ne odaziva. Ve la sangre ve la kuvete. I opet ona muzika počne što mi od nje trnci uz kičmu lazaju, a Izabelini koraci odzvanjaju kroz one mračne hodnike baš ko da kroz njih počasna garda stupa. Izabela svejednako doziva onog kaluđera, a on joj se svejednako ne odaziva. Tako ona korak po korak, dođe i do izlaza, a nikog da sretne. Samo ja vidim, a i vi sa mnom, iza njenih leđa nekoliko kaluđera vire, a sve se posakrivali u nekakve niše, koje su tu biće nebrojene, u onim debelim zidovima. Tako oni iz mraka virkaju, a po sjaju onih mišijih okica nisam mogo razabrat šta im se po glavi mota.

Izabela od svega toga ništa ne zamijeti, nego nastavi kako je i pošla i izađe napolje. A kad je izašla, kad ono napolju metereologija skroz preokrenula. Nekakva se magluština naokolo valja, oni parni naviljci za zemlju privezali, ko da stada ovaca promiču. A još i neki vjetar puše, i neko lišće prolijeće i mota se okolo njenih nogu, za njom se manastir uzdiže ko da će se sad prevalit na nju, uf. I onda još na sve to puče manastirsko zvono. Sav sam se kafom ispolivo.

Kako se ona primicala izlazu, tako sam i ja sve bolje raspoznavo da tamo neko ima. Sprva sam mislio da mi se to samo pričinilo, ali se poslije fino moglo razaznat čovječiji lik, u maglu uronjen i neraspoznatljiv. Ay por Dios, samo da nije nova nedaća.

Međutim, Izabela tome ne pridaje pažnje. Upravila ona pa ne zna za oprez. Ja joj sve vičem, ne idi bona tamo, šta znaš kakav te šejtan može dočekat, al ona jok. Ko da mi iz inata ide u kontru. E, reko, kad si inadžijka neka te onda zao usud i sustigne.

Kad se tamo primakla, a onaj neraspoznatljivi čovjek iz magle pravo pred nju, pa joj presiječe put. Ona kad na njega udari, tek ko da ga je tada spazila, malo ustuknu i učini se ko da će ciknut, al ne ispusti glasa. Tad s njega ko da spade maglena koprena, on na ekran dođe skroz u boji, i ja tad prepoznah da je to drug Bruno, Bruno milicajac. Spade mi kamen sa srca. Kada je iskočio s voza nisam vidio, al dobro je da jest, jer sad bar znam da se u magli zlo ne krije. S narodnom milicijom vrag ne tjera šalu.

Drug Bruno odma isturi onu svoju značku i predstavi se ko je i šta je. Kaza Izabeli da bi s njom imo nešto važno popričat i ponudi joj se da je on odbaci do grada. Otkud sad najednom njemu tu kola i kad ih je i kako dotjero, ja vam to stvarno ne znam reći. Možebit da sam nešto propustio. Al da se ja sad tome ne domišljam, ufatit ću reprizu, pa fino upratit ako li mi je šta promaklo.

Nego, da se ja vratim u situaciju. Izabela se ko malo nećkala i nije joj baš bilo drago što će je neznanac odma strpat u kola, ali šta se tu može, milicija za red ne pita, već odma provodi stvar po proceduri. Tako ti se ona na kraju nađe zajedno u kolima sa drugom Brunom, a on je kroz maglu vozio sporo, jer ni prst se pred okom ne vidi, a kod njega valjda ne valjaju maglenjaci. Dok su se tako vozili, on njoj reče da je došao u manastir, jer istražuje neobične pojave u tom kraju, koje se već neko vrijeme događaju. Tada joj spomenu i ono selo, a meni vam se, da istinu kažem, ono nikako ne spominje. Kad mi njegovo ime uđe u uši ko da mi se otrov ulije. On pak nastavi govorit, pa spomenu i neke čudne slučajeve. Reče da su neki ljudi gore izgubili razum, reklo bi se iz čista mira, pa se tako u ludilu udesili i sami sebi naudili. On, međutim, smatra da u tom selu postoji neki plin od kojeg ljudi gube razum i da je to nekakvo opojno sredstvo koje neko podmeće, jer ne želi da se ljudi približavaju selu. Meni se čini da ta njegova teorija pogađa u sridu, što bi rekli na moru, jer je onda jasno da je Sekretario pomahnito zato što je udahno nekavu drogu. Zašto je i dona Ana nije udahnula ne bi umio objasnit. Biće da u toj stvari ima još nekog vraga.

Ali vožnja se nastavlja. Drug Bruno vozi polako, zalijepio pogled na cestu i sve potanko tumači Izabeli. Međutim, tu se slika presiječe i kamere se vrate u onaj kamenolom. Ah que desgracia, a ja za to već bio i zaboravio. Tada nam prikaza sliku onog crnog džipa što je bacio zlokobnu sjenu na Andreja i tu se epizoda završi.

Sutra na portalu Klix.ba čitajte novu epizodu neponovljive serije "Srce od sedre"...

Seriju možete pratiti i na zvaničnoj Facebook stranici prve bh. internet-sapunice.

Komentari (0)
Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: