Kathleen Vohs, profesorica marketinga na Univerzitetu u Minesoti, i njene kolege su proveli seriju od devet eksperimenata u kojima su participanti rješavali zagonetke i druge zadatke. Na kraju je ponašanje ljudi kojima su pokazivane određene sume novca, upoređivano sa onima koji nisu morali razmišljati o tom vanjskom utjecaju. Posmatrane grupe su reagovale drugačije.
''Samo prisustvo novca mijenja ljude'', rekla je Vohs. ''Efekat može biti negativan i pozitivan. Izlaganje novcu, ili konceptu novca, podiže nivo samopouzdanja, ali čini ljude manje društvenim''.
''Početna ideja je u tome da je u nekom ranijem trenutku ljudske evolucije, svako trebao nekog da mu pomogne u ostvarivanju ciljeva, bilo da se radi o izgradnji doma ili prikupljanju hrane''. S vremenom su se pojavili sistemi razmjene, a onda i koncept novca, koji se mogao mijenjati za stvari, omogućavajući ljudima da postižu svoje ciljeve bez pomoći drugih ljudi. Tako se vremenom dogodilo da ljudi sa novcem ne trebaju previše druge ljude.
Objavljena mapa najboljih namirnica po zemljama Evrope, evo šta je izdvojeno za BiH
