On je ocijenio da je ekonomija u BiH relativno dobro podnijela udare recesije u proteklih pet godina, ali da su ostale posljedice "zbog kojih je oporavak nejak i potrajaće prilično dugo".
Kozarić je za beogradski ekonomski časopis "Nova ekonomija", koji je promovisan danas u Beogradu, rekao da bi recesiona kretanja i dalje slabljenje domaće ekonomije imali zabrinjavajući efekat na banke u BiH, jer bi bile suočene sa još većim gubicima.
On smatra da će ekonomski oporavak BiH umnogome zavisiti od ekonomskih kretanja prvenstveno u Evropi, a posredno i šire, te da su domaćoj ekonomiji, koja ima niz slabosti, potrebna ozbiljna prilagođavanja.
Kozarić je upozorio da je postojeća fiskalna pozicija neodrživa i da može početi da ugrožava i makroekonomsku stabilnost.
"Zemlja je još vrlo zavisna i gladna za prilivima kapitala. Nemamo tehnološku osnovu s kojom možemo biti konkurentni na ino-tržištima. Političke izazove i teškoće je nemoguće zaobići i oni su često bili ključna prepreka za fundamentalne reforme, koje više ne mogu čekati", dodao je Kozarić.
On je naveo da banke u BiH nisu bile direktno izložene gubicima u vezi sa finansijskim tržištom u evrozoni, ali su indirektno pogođene kroz recesiona kretanja u realnom sektoru.
"Smatramo da je najgori udar na bankarski sektor prošao i da pri tome nije bila neophodna intervencija zemlje u spasavanju banaka kao u nekim drugim državama poput Španije i Irske", kaže Kozarić.
On je istakao da javne finansije ne bi trebalo da budu korišćene za masovno spasavanje i sanaciju banaka, iako povremeno može biti potrebe za nekim ograničenim intervencijama, kao što je bilo neophodno nedavno kod jedne banke u BiH.
