Održana konferencija
30

Kako do bolje energetske efikasnosti u industriji BiH

R. D.
Foto: A. K./Klix.ba
Foto: A. K./Klix.ba
U subotu 27.11.2021. godine u Tesliću je održana završna konferencija projekta "Mreža energetske efikasnosti u industriji BiH – MEEI", koji je u periodu od 09.07. do 09.12. 2021. godine implementirao ReSET Centar za održivu energetsku tranziciju, Sarajevo.

MEEI projekt se realizuje kao programska intervencija unutar "Mehanizma za podršku implementaciji strategija razvoja malih i srednjih preduzeća - SIEM" u okviru projekta "Evropski akt o malom biznisu kao okvir strategija i politika za mala i srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini", koji implementira razvojna agencija EDA- Agencija za razvoj preduzeća, Banja Luka, a finansijski podržava Švedska.

U radu konferencije su učestvovali:

  • predstavnici 16 preduzeća u kojima su u toku MEEI projekta urađeni preliminarni energetski auditi;
  • akreditovani auditori i stručnjaci iz BiH u oblasti energetske efikasnosti i energetskog menadžmenta, koji su proveli audite;
  • predstavnici studenata elektrotehničkih i mašinskih fakulteta iz Banja Luke, Sarajeva i Tuzle koji su bili uključeni u provođenje audita;
  • predstavnici Privredne komore Republike Srpske (PKRS);
  • predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD);
  • koordinatori projekta ispred agencije Eda i ReSET Centra.

Na konferenciji su prezentirani:

  • ključni nalazi provedenih energetskih audita (iskustva u provođenju audita u preduzećima u BiH kao i identifikovane mjere za unaprjeđenje energetske efikasnosti i korištenje obnovljivih izvora za vlastite potrebe);
  • primjeri najboljih praksi i naučenih lekcija bh. preduzeća-lidera u realizaciji mjera energetske efikasnosti;
  • aktivnosti na promociji energetske efikasnosti, koje provodi PKRS;
  • iskustva prilikom realizacije programa savjetodavne podrške privatnim kompanijama, koje u ovoj oblasti pruža EBRD.

U toku konferencije razgovarano je i o aktuelnosti tematike energetske efikasnosti u BiH u kontekstu energetske tranzicije, a u skladu sa Sofijskom deklaracijom, potpisanom novembra 2020. godine, i energetskim paketom Evropske unije "Čista energija za sve Evropljanje", koji je 30.11.2021. usvojen na Ministarskom vijeću Energetske zajednice kao pravni okvir za plan dekarbonizacije zemalja Zapadnog Balkana.

Foto: A. K./Klix.ba
Foto: A. K./Klix.ba

Specifični ciljevi MEEI projekta su:

  • kreiranje metodologije za provođenje energetskih audita, koja je prilagođena stanju u bh. preduzećima, i formiranje bh. mreže auditora i stručnjaka;
  • provođenje preliminarnih audita u 16 malih i srednjih preduzeća (MSP), koja su odabrana na osnovu javnog poziva Agencije za razvoj preduzeća - EDA, tokom kojih je testirana razvijena metodologija;
  • istraživanje modaliteta uključivanja univerziteta i studenata u provođenje audita i u institucionalnu podršku MSP;
  • općenito, promocija i zagovaranje važnosti koncepta upravljanja energijom u industriji.

Opšti cilj projekta je testiranje primjenljivosti modela "mreža energetske efikasnosti u industriji" u bh. uslovima i formiranje prve ovakve mreže u BiH. Za MSP je karakteristično da se identifikovane, ekonomski isplative mjere energetske efikasnosti često ne implementiraju radi postojećih barijera: pravno-administrativnih, ekonomsko-finansijskih, barijera informisanja i organizacionih barijere. Koncept mreže energetske efikasnosti u industriji za cilj ima ublažavanje uticaja barijera informisanja (koje podrazumjevaju nedovoljne informacije o dostupnim tehnološkim rješenjima, načinu verifikacije ušteda/koristi od primjene mjera, kao i informacije o tehničkoj podršci, povoljnim izvorima finansiranja i dostupnim programima finansijske podrške) i organizacionih barijera (koje podrazumjevaju nedostatak kvalifikovanog osoblja i ekspertize potrebne za tehničku pripremu i vođenje projekata energetske efikasnosti, nedovoljne mogućnosti obrazovanja i obuke za zaposlene, nepostojanje zaduženih osoba za oblast upravljanja troškovima za energiju unutar kompanija, i nizak prioritet koji kod donosilaca odluka imaju investicije u energetsku efikasnost). Ove barijere su posebno izražene kod MSP u BiH. Niti jedna od MSP koje su učestvovali u projektu nema unutar kompanije poziciju energetskog menadžera. Stoga je fokus projekta MEEI bio na MSP.

U pojedinim zemljama u cilju efikasnije identifikacije mjera energetske efikasnosti (EE) i njihove implementacije formiraju se tzv. mreže energetske efikasnosti (engl. Energy Efficiency Networks – EEN). Ovaj model predstavljaju inovativan koncept, koji se posebno primjenjuje u industriji. EEN industrijskih MSP su institucionalni oblik podrške, bazirane su na konceptu "Learning Energy Efficiency Networks – LEEN", koji je originalno razvijen 90-ih godina u Švajcarskoj. Trenutno se koncept LEEN mreže najviše primjenjuju u Njemačkoj. EEN formiraju 8-15 MSP, na period 3-4 godine. EEN pokreće i koordinira tzv. "operator mreže". Nakon formiranja mreže procjenjuje se trenutno stanje EE u svakoj kompaniji. Zatim se provode energijski auditi i identifikuju potencijali za povećanje EE. Nakon toga MSP dobrovoljno određuju pojedinačne i zajednički cilj povećanja EE u okviru mreže te u interakciji članova mreže sa vanjskim ekspertima (certificiranim energetskim menadžerima) razmjenjuju informacije sa ciljem pronalaženja rješenja za implementaciju identifikovanih potencijalnih poboljšanja u svakoj od MSP. Iskustva u primjeni mjera EE se razmjenjuju između učesnika tokom radionica koje organizuje i koordinira tzv. "moderator mreže". Pri tome su u fokusu razmjene ideja i iskustava vezanih za tehnologije "pomoćnih proizvodnih procesa" kao i za standardizovane metode upravljanja tokovima energije. Primjena identifikovanih mjera se kontinuirano prati i usmjerava na godišnjoj osnovi. U toku procesa svaki od učesnika ima priliku da ostvari korist iz razmjene informacija i iskustava, posjeta pojedinim MSP kao i na osnovu sinergijskog djelovanja unutar mreže. Dosadašnja iskustva pokazuju da se unutar ovakvih mreža broj realizovanih projekata i efekti identifikovanih mjera EE u MSP udvostručavaju u poređenju sa "pojedinačnim" pristupom. U toku MEEI projekta testiran je model primjenljivosti koncepta EEN u BiH. Nakon proučavanja pripremljen je odgovarajući "Vodič za formiranje mreža energetske efikasnosti u industriji BiH". Planirano je da se Vodič koristi prilikom formiranja prve MEEI u BiH – u okviru pilot projekta koji će se realizovati u 2022. godini.

Povećanje EE u industriji predstavlja prioritet u narednom periodu u mnogim članicama EU. Pri tome se povećanje učinkovitosti korištenja energije u MSP promatra kao integralni dio koncepta "zelenog oporavka" nakon pandemije COVID 19. Očekivana dramatična povećanja cijene električne energije u BiH posebno aktueliziraju ovu tematiku. Npr. sve kompanije koje su učestvovale u MEEI projektu planiraju ugradnju solarnih fotonaponskih sistema za vlastitu potrošnju. Stoga je ekspeditivno usvajanje entitetskih zakona o obnovljivim izvorima i efikasnoj kogeneraciji prioritet koji su istakli svi učesnici u projektu.