Djikani gledaju, njihove zene Nose sada turske gene Ostade im kompleks i ova sramota Da ih prati celog zivota Mrski Turcin zene im plodi Eto vam ga sad Vaistinu se rodi

Ko ga yebe, budala stara Bitnija je turska kara Nastavi se yebacina Na vise poza i nacina Uzdisu srpkinje, od srece placu Dok po Turskom qurcu skacu Obrezani su i glatki Pa im postadose slatki Hriscanke to su, bludne, nezasite Vaistinu, nikad im dosta Turske kite

Dosla i baba kraj starog oltara Voli i ona kad je Turcin kara Stala u red, niceg se ne stidi Sa drugama svojim, obrezane da vidi Pa pored krsta sa tri prsta Stavlja obrezani qurac usta Koluta ocima i njime se davi Pa ga onda u bulju stavi

Srpkinje se onda skupe U dve velike grupe Naguze se i cekaju Turke Kao deca kad igraju zmurke Najpre mlade, Da se sa njima slade, Onda i stare, Da im cuclaju kare…

Bozic srpski, vakat turski Hristos se rodi Turcinu to godi Pa dodje na slavu Yebacinu pravu Obicaj je takav Da mora biti dlakav U vodu svetu, kraj ikone stare Umocit debele, obrezane kare

Tako nastade narod gresni, I u svetu postadose smesni. Kompleks Turski njima osta, I sramota vekova dosta. A kod srpkinje mlade, bludne, Ostadose zelje cudne, I ne zaboravi nikad slasti, Iz dugogodisnje Turske vlasti. Cak i danas one se kunu, U obrezanu Tursku cunu…

Spoznale srpkinje u babe srecu, Qurcinu nisu videle vecu. Znale su da nije lazna, zaigra im pica vlazna. Pridruzise se sa osmehom Veselom drustvu sa grehom. I tako nasta jebacina, na vise poza i nacina... Naguzise Turci srpkinje zestoko, U zadovoljstvu uzdisase duboko Gledase djikani kiselog lica U krv im udje Turska klica. Proklinjase svoga zenskog roda, Sta uradise za spas naroda I zadovoljstvo sto im Turcin pruzi Srpcad mala sad Sultana sluzi

Poziva ih u kucu, Srpkinje tamo skakucu... Jedna drugu pita, "Gde je Turska kita?" A srpska nejac place, Dok Turci skidaju gace. Ukaza se qurcina dlakavoga Turcina. Ispred Stane on stade, I zapoved njoj dade: "Qurcinu stisni, i glasno vrisni.. Srpkinjo vrela, zar to nisi htela?" "Upamtit ces, babo stara, kako je to kad Turcin kara."

Djikani se sagledase, Mudri savet poslusase, Pa spremise babu Stanu Na docek velikom Sultanu... I sve srpkinje mlade, da se Turci slade... Odjednom nasta muk, Turskog bubnja zacu se zvuk... Evo Turci dolaze, Dunav reku prelaze, Zastave im se viju, djikanima strah siju... Hrabra Stana stoji, Turcina se ne boji. Zna ona sve cari, Koje pruzaju janjicari…

Nasluti baba Stana Sve lepote Turskih dana, Pa u vis podize ruku I obrati se srpskom puku: "Cujte mene pravoslavci, Svetosavci, srpski junaci... Predajte Turcinu vlast I zena vasih cast. Jesu oni dlakavi i ruzni, Ali nemojte biti tuzni... Nije Turcinu nikad mrska, Smrdljiva pich ka srpska. A za odbranu naseg krsta Nek im qurac puni usta... I vama neka shupak deru, Da sacuvate svoju veru. I prigrlite u krvi danak, Da im qurac bude gladak..."