Kosovo planira nacionalnu aviokompaniju, bivši ministar procjenjuje trošak na više od 500 miliona eura

Premijer Albin Kurti najavio je 13. septembra, predstavljajući program Vlade u Skupštini, da će projekat pokrenuti tokom novog četverogodišnjeg mandata.

"U okviru mandata pokrenut ćemo proces za osnivanje aviokompanije s javnim kapitalom, u partnerstvu s važnim akterima zrakoplovne industrije u zemlji i inostranstvu", rekao je Kurti, koji je obećao i ulaganja u obrazovanje, obuku i certifikaciju stručnjaka za civilno zrakoplovstvo.

Procjene od 170 do više od 500 miliona eura

Sličan projekat predložio je Demokratski savez Kosova (DSK) u programu za parlamentarne izbore u februaru 2025. godine. DSK je predvidio kompaniju u mješovitom javno-privatnom vlasništvu, s četiri do osam aviona, koja bi uglavnom letjela prema zemljama u kojima živi kosovska dijaspora.

Početna investicija procijenjena je na oko 170 miliona eura, od čega bi 70 miliona dala Vlada, a 100 miliona privatni investitori. Ta procjena odnosi se na model DSK-a, a ne na projekat Kurtijeve Vlade.

Bivši ministar trgovine i industrije Ismet Mulaj smatra da bi trošak bio znatno veći.

"To nosi veoma visok trošak, više od 500 miliona eura. Ali sve zavisi od toga kako je Vlada to zamislila, da li će avione kupiti ili uzeti u zakup. Ako se uzimaju u zakup, trošak je niži, oko 300 do 400 miliona eura. Samo jedan avion košta 50 do 80 miliona eura. To je neodrživo za budžet zemlje", rekao je Mulaj za RSE.

Njegovi iznosi su lična procjena i ne zasnivaju se na studiji o kompaniji. Budžet Kosova za ovu godinu iznosi oko četiri milijarde eura. Mulaj smatra da je obećanje više političko nego ekonomsko.

Međunarodni monetarni fond (MMF) u aprilskom izvještaju o Kosovu tražio je bolje upravljanje javnim investicijama i fiskalnim rizicima, pažljiviji odabir projekata i veću transparentnost, iako se preporuke ne odnose posebno na aviokompaniju.

Aerodrom u Prištini ima 21 prevoznika

Aerodrom "Adem Jashari" u Prištini prošle godine opslužio je više od 4,6 miliona putnika, 13 posto više nego godinu ranije. Prema podacima Autoriteta civilnog zrakoplovstva Kosova, zabilježeno je oko 15.000 polijetanja, a među destinacijama s najviše putnika bili su Basel, Zürich i Düsseldorf, uglavnom zbog dijaspore. Na aerodromu posluje 21 aviokompanija.

Bivši direktor Autoriteta Bujar Ejupi kaže da bi se kosovski prevoznik suočio s kompanijama koje imaju veće flote, razvijene mreže i višegodišnje iskustvo.

"Potrebni su veliki budžetski troškovi za kupovinu aviona, specijalizaciju kadrova i funkcionisanje kompanije. Ako se osnuje javna kompanija, ona će se sigurno osnovati s međunarodnim osobljem. Domaće osoblje bi se uključivalo postepeno", rekao je Ejupi.

Wizz Air je u julu najavio da će od novembra u Prištini stacionirati jedan avion i otvoriti tri nove linije, prema Belgiji, Njemačkoj i Švicarskoj. Prema navodima kompanije, to bi trebalo donijeti oko 500.000 sjedišta godišnje i 40 direktnih radnih mjesta. Aerodrom ima i program olakšica za period 2025–2028. za prevoznike koji otvaraju nove destinacije, povećavaju broj letova ili stacioniraju avione.

U Evropskoj uniji države mogu kroz mehanizam obaveza javne usluge (PSO) putem tendera izabrati aviokompaniju i plaćati joj letove prema regijama koje komercijalni prevoznici ne pokrivaju dovoljno, bez osnivanja državne kompanije. Primjena tog modela na Kosovu zahtijevala bi posebnu pravnu i ekonomsku procjenu.