Ambasador Williamson: Kao prvo, rekao bih kako je besramno da se to pitanje vuče tako dugo. Proveo sam nekoliko godina u Haškom tribunalu radeći na ovim slučajevima, upoznao sam mnoge žrtve, poznajem patnje kroz koje su prošli, i u BiH i u cijeloj regiji. Optužnice protiv Karadžića i Mladića postoje već gotovo 12 godina, i zbilja, krajnje je vrijeme! Ne možemo jednostavno nastaviti dalje a da se ovi slučajevi ne razriješe. Oni moraju biti uhapšeni, izvedeni pred lice pravde, i mora im se suditi na međunarodnom tijelu. Svakako bismo voljeli da im se sudi dok je Haški tribunal još uvijek u funkciji; međutim, ako se to ne dogodi, moramo pronaći način da im se sudi, Dakle, ovo nije pitanje koje će jednostavno iščeznuti. Mnogo puta sam rekao, i ponovit ću još jednom: ne smiju se nadati, niti se njihove pristalice mogu nadati, da će oni jednostavno nadigrati pravdu samo zato što se ICTY zatvorio.To se neće dogoditi, i oni će se suočiti s licem pravde.
Na molbu VoA-e Williamson je prokomentirao tvrdnju Međunarodne grupe za krize (ICG) da bi hapšenje generala Tolimira moglo biti zadnje veliko hapšenje kojim Beograd nastoji umiriti međunarodnu zajednicu prije nego se ICTY zatvori i sve ostalo padne u zaborav.
Ambasador Williamson:
Nije mi poznato šta tačno ICG misli pod time, ali ja bih okarakterizirao situaciju ovako: hapšenje Zdravka Tolimira je bio pozitivan razvoj na terenu.To je nešto zašto treba i Srbiju i vlasti Republike srpske pohvaliti. Međutim, na ovo se hapšenje ne može gledati izolirano. Jasna je obaveza na snazi da se uhapsi i preostalih pet optuženika, i ta obaveza ne može jednostavno nestati! Uhapsiti još jednog bjegunca je odlično, i onima koji su to obavili odaje se priznanje; međutim, kao što rekoh, obaveza je i dalje na snazi i tako će i ostati sve dok se svi ovi slučajevi ne dovedu na sud. Stoga se na ovo hapšenje ne gleda kao na nešto što će umiriti međunarodnu zajednicu; dakle, priznaje im se pozitivan korak, ali pritisak i dalje ostaje za sve preostale slučajeve. Pored toga, postoji jedna krajnja granica koju Srbija jednostavno neće moći prijeći sve dok se ne obračuna sa svim ovim slučajevima, posebno u slučaju Ratka Mladića, a i Radovana Karadžića.
VOA: Kako biste okarakterizirali dosadašnju saradnju vlasti Republike srpske s Haškim Tribunalom?
Ambasador Willimson:
Ako se osvrnete na 2005. godinu,17 bjegunaca, ako nisam u krivu, bilo je ili uhapšeni ili su se predali ICTY-u, što u Srbiji, što u RS-u. Stoga bih rekao da su vlasti RS-a u tome periodu bile vrlo aktivne. Nakon Tolimira, ostalo je još pet haških optuženika na slobodi. Ne zna se koliko je od njih, ako je ijedan, na teritoriji RS-a. Oni su vjerovatno u Srbiji, s tim da je jedan ili dva najviše dva, u nekoj trećoj zemlji. Ne bi se moglo reći da vlasti RS-a nisu uradile sve što su mogle u tom smislu. No, pritisak se nastavlja i na njih, i na vlast u Beogradu, ali i u Podgorici, te u Sarajevu, da učine sve što mogu u tom smislu, kao i da sarađuju u tome. Jer da bi se ovaj problem riješio, nužna je regionalna saradnja - iako, krajnja odgovornost leži na zemlji u kojoj je optuženik krije, a mi i dalje imamo razloga vjerovati da ih je većina na teritoriji Srbije.
VOA: Dva dana ćete biti u Sarajevu, i posjetiti Sud BiH. Kako biste ocijenili sposobnost bh. pravosuđa da se nosi sa slučajevima ratnih zločinaca koji završavaju ili će biti prebačeni u njihovu nadležnost?
Ambasador Williamson: Svakako ću posjetiti državni sud, sastati se s gospođom Kreso, s gospodinom Jurčevićem, i s njihovim ljudima. Jako smo zadovoljni Sudom BiH, smatramo da obavljaju posao sjajno, i podigli su jednu jaku instituciju; ne treba zaboraviti da su izazovi pred njima ogromni. Broj slučajeva je enorman - čini mi se između 10 i 12 hiljada, što bi bilo krupan zalogaj za bilo koji sud. Procjenjujemo da će biti nemoguće da državni sud odradi sve ove slučajeve, i mnogi će otići na kantonalne sudove. No, najgori, najteži slučajevi će ostati na Sudu BiH. Uostalom, ako se osvrnete na ICTY, relativno mali broj slučajeva je procesuiran na njemu - definitivno manje od stotinu. A radi se o stotinama, ako ne i nekoliko hiljada slučajeva, pa je logično da će dio njih završiti na bh. državnom sudu - što jeste ogroman izazov. Zbog toga je nama jako važno da vidimo mnogo efikasniju regionalnu saradnju. Dakle, ako ćemo uputiti ikakvu kritiku, onda je to potreba za boljom saradnjom. Zadovoljni smo što je Hrvatska zaključila sporazume o saradnji s Beogradom i Podgoricom - podjela informacija, svjedočenja svjedoka i tako dalje. Voljeli bismo da se iste sporazume postigne i BiH. Dobra saradnja bi pomogla da se olakša i teret brojnih slučajeva koje je preuzeo ili će preuzeti Sud BiH. Da bude jasno: ovakvi sporazumi nisu obavezni, ali bi jako, po našem mišljenju, pomogli u suđenjima.
VOA: Politička situacija u BiH i dalje je problematična; kako biste ocijenili sposobnost bh. sudova da budu istinski nezavisni od političko-partijskih i sličnih utjecaja?
Ambasador Williamson:
Smatram da se Sud BiH do sada prilično dobro opirao političkim pritiscima. Ali pritisak postoji. Zbog opsega počinjenih zločina, zbog broja ljudi koji su propatili, zbog Srebrenice - nije lako prolaziti kroz toliko emotivno nabijenu atmosferu. Teško je kompletno razdvojiti sve ono što se dogodilo - od današnje politike u BiH. Međutim, to je nužno u pravosudnom sistemu. Izuzetno je važno da političke figure razumiju kako moraju omogućiti sudstvu da nezavisno djeluje, da donosi odluke na osnovu predočenih dokaza i po zakonu. Dakle, bh. suci i tužitelji su do sada odlično obavljali posao usprkos političkom pritisku, ali on i dalje postoji i s njim se jednostavno moraju nositi.
Dolazi li Bolt u Sarajevo? Glavni Uberov konkurent traži vozače u glavnom gradu BiH
