Prema pisanju New York Timesa, američke diplomate često su se oslanjale na mrežu katoličkih prelata za dobijanje obavještajnih podataka.
List konstatuje da u tim dokumentima nema nikakvih eksplozivnih otkrića, ali se daje uvid da je Katolička crkva bila koristan izvor informacija za američke diplomate, pogotovu za zemlje kao što su Kuba i Venecuela.
U jednoj depeši se pominje da bi jedan svećenik mogao biti dobar izvor informacija o venecuelanskom predsjedniku Hugi Chavezu.
U depeši namjenjenoj predsjedniku Baracku Obami pred susret s papom Benediktom u Vatikanu u julu 2009. godine, piše da je Sveta stolica duboko zabrinuta zbog nasilja u Iranu, ali da javno šuti o tome, dijelom i zato što želi da bude posrednik ako kriza postane međunarodna. U depeši se, međutim, napominje da ipak nije jasno koliki stvarni uticaj Vatikan ima u Iranu.
Jedna diplomatska poruka iz novembra 2008. godine citira kardinala Waltera Caspera, zaduženog za odnose s Jevrejima, kako kaže da papa Benedikt XVI neće nastaviti s beatifikacijom pape Pija XII, koji je vodio crkvu za vrijeme Drugog svjetskog rata, sve dok se ne završi proces otvaranja arhiva, što može potrajati više godina.
Jevreji su protestovali da papa Pio XII nije dovoljno učinio da zaštiti Jevreje tokom holokausta. Papa Benedikt je prošle godine ipak približio papu Pija korak bliže statusu sveca.
U depeši iz 2002. godine, navodi se da je uprkos stvarnom napretku tokom pape Ivana Pavla, neki u vatikanskoj hijerarhiji i dalje pokazuju ostatke antisemitskih osjećanja.
Tu se citira jedan predstavnik "francuskog porijekla" koji se žalio da snažno interesovanje SAD za moderni antisemitizam u Evropi potiče od "pretjeranog uticaja Jevreja na vaše medije i vladu".
Neki dokumenti zvuče kao trileri, kao oni kada se katolički red Opus dei trudio da se ogradi od jednog od svojih članova, Roberta Hansena, agenta FBI koji je 2001. godine priznao da je bio ruski špijun.
Jedna od najmisterioznijih depeša, iz marta 2001. godine, pokazuje da je Thomas Bolin, kancelar prelature reda Opus dei, tražio hitan sastanak s otpravnikom poslova američke ambasade kako bi mu rekao da su proveli kontrolu svih finansijskih priloga Roberta Hansena, i da su ustanovili da je od do 1992. dao 4.000 dolara, a poslije toga ništa.
U depeši se konstatuje da je Opus dei pokušao da preduhitri bilo kakve optužbe da je imao finansijske koristi od Hansenovih aktivnosti.
New York Times konstatuje da depeše pokazuju i da je Vatikan nastojao da stavi pod kontrolu seksualne skandale u SAD i Irskoj, i pružaju pogled na složene napetosti između birokratije Svete stolice, lokalnih biskupa i civilnih vlasti.
U drugim depešama se otkrivaju detalji složene diplomatije između Washingtona i Vatikana tokom skandala o seksualnom iskorištavanju u SAD-u 2002. godine.
Te godine, američka ambasada pri Svetoj stolici je javila da je kardinal Angelo Sodano, državni sekretar pape Ivana Pavla Drugog, prenio nezadovoljstvo zbog više tužbi koje su američki sudovi podigli protiv Vatikana.
On se žalio na "agresivne" advokate, koji su krenuli na Vatikan sa seksualnim skandalima, a "podnosili tužbe i za zlato iz nacističke ere koga se navodno dokopala Sveta stolica".
"Jedna je stvar tužiti biskupe, a druga Svetu stolicu", rekao je kardinal Sodano i od ambasadora Jamesa Nicholsona tražio da podrži suverenitet Vatikana.
State Department je 2005. tvrdio da papa Benedikt XVI treba da bude imun na tužbe za zavjeru kako bi se prikrili skandali, jer je šef države. Američke sudije su kasnije odbacile slučaj.
