The Guardian u uredničkom komentaru posvećenom sudbini eura daje naslov: "Na ivici krize". List smatra da njemačke tvrdnje da Grčka nikada i nije trebalo da bude članica eurozone nisu bez osnova. Može se naime tvrditi da su privrede Grčke, Portugala i Italije toliko različite od partnera iz nekadašnjeg bloka njemačke marke da im nije ni trebalo dopustiti da se ukrcaju u čamac jedinstvene valute.
Ali, sve dok ne krenu da napuštaju taj brod, nije trenutak da im se to i kaže. Sada je naime vrijeme, nastavlja Guardian, da se milijardama eura podrške njihovim dužničkim problemima, te zemlje odbrane i to na osnovu stava da je napad na jednog člana društva, napad na njih sve. To je bar viđenje finansijskih tržišta jer, piše Guardian, poslije propasti Grčke, dolazi Portugal, potom Italija. A onda?
The Financial Times smatra da zemlje eurozone moraju konačno da odluče šta im je činiti.
Ako odista misle ono što govore još od februara i smatraju da Grčka zaista čini sve kako bi uspostavila kontrolu nad svojim dugovanjima, onda moraju da daju novac koji će Atini pomoći da tokom podužeg perioda refinansira dugove. Ukoliko međutim procjene da je Grčka ne samo nelikvidna već i nesolventna i da nikada neće biti u stanju da isplati svoje povjerioce, onda se, po Financial Timesu, ništa ne dobija odlaganjem neumitnog bankrota.
Tada bi eurozona i Međunarodni monetarni fond morali da Grčkoj pomognu da provede proces restrukturiranja dugova.
Najodgovornija za ovakav haos je nesumnjivo sama Grčka kojoj eventualna pomoć mora biti rigorozno uslovljena. Ali sumnja u to da će se za pomoć Atini naći dovoljno novca Grcima dodatno otežava ispunjavanje pomenutih preduslova. Eurozona, zaključuje Financial Times, mora da stavi tačku na tu neizvjesnost kako bi zaustavila nedopustivo urušavanje povjerenja u ono o čemu sama govori.
Barbarez: Bilo bi nekorektno komentarisati prošlost, držimo se vizije koju imamo
