Clinton je, nastavlja list, očito bila isuviše učtiva da bi ukazala kako globalna finansijska kriza i ekonomska recesija ugrožavaju neka od najvećih dostignuća postignutih na Starom kontinentu u proteklih šest i po decenija. Krajnje diplomatski izbjegla je upitati ono što se mnogi Evropljani sami pitaju: da li vlade i Evropska unija mogu pobijediti u ovoj bici?
Evropsku uniju, nastavlja Financial Times, često porede s gigantskim supertankerom koji je na prvi pogled i usprkos ogromnom tovaru koji nosi nepotopiv, ali kojem brzo mijenjanje kursa nije baš jača strana. Evropski lideri će se stoga u Bruxellesu naći pod žestokim pritiskom da pokažu kako su njihove politike i proces odlučivanja jednaki zadatku koji ih čeka.
Financial Times u tome kontekstu ukazuje na strahovanja da su evropska nastojanja u ovladavanju krizom uglavnom uobličavana na državnom nivou otkako je svijet augusta 2007. godine počeo kliziti u finansijski ambis. I da se u tome nije vodilo previše računa o širem evropskom interesu.
Ishod svega toga je, po ocjeni londonskog lista, činjenica da su tri najveća uspjeha EU-a u protekla dva desetljaća – jedinstveno tržište, euro kao zajednička valuta i proširenje političke stabilnosti i napretka na Srednju i Istočnu Evropu – ozbiljno ugroženi.
Na ovakvu nedosljednost u kreiranju politike uticala su po mnogima neiskustvo Češke Republike kao predsjedavajuće Unijom, loši odnosi Angele Merkel i Nicolasa Sarkozyja i navodna slabost Evropske komisije.
Komisija čiji se mandat bliži kraju toliko naime navodno strahuje da je ne optuže za bankrot i nezaposlenost da je državama članicama olako odobravala subvencije bankama, automobilskoj industriji i drugim sektorima, ne razmislivši dobro o posljedicama koje bi to moglo imati po zajedničko tržište i stabilnost monetarne unije.
No, koliko god bili važni trenutni izazovi pred kojima se nalazi Evropska unija, ništa manje laki nisu dugoročni problemi s kojima će se Evropa suočiti kada kriza prođe, upozorava Financial Times.
Ako finansijski kapitalizam u postojećem i naveliko diskreditiranom obliku ne bude ubuduće značajno doprinosio privrednom rastu, evropski prosperitet će morati da potekne iz izvora u kojima Evropa trenutno nije globalni lider: inovacija u biznisu, produktivnosti radne snage i obrazovanja. Raspoloženje u Evropi se, međutim, okreće protiv ekonomskog liberalizma i u prilog daleko aktivnije uloge države.
Današnji samit EU-a se, zaključuje Financial Times, možda neće baviti time ali će budućnost svakako nametnuti pitanje da li će to novo raspoloženje biti u stanju osigurati dinamični poduzetnički pristup neophodan za održanje evropskog prosperiteta.
Financial Times u zasebnom tekstu ukazuje i na tračak nade u turobnoj realnosti tekuće ekonomske i finansijske situacije u Istočnoj Evropi.
Izvodeći trenutni saldo nedaća s kojima se susreću države toga dijela Starog kontinenta, list navodi da je zajednički bruto nacionalni proizvod novih članica EU-a, potencijalnih kandidata sa zapadnog Balkana i Ukrajine ravan desetini bruto nacionalnog proizvoda takozvanih starih članica "dvadesetsedmorice".
Ako Evropska unija i velike međunarodne i evropske finansijske institucije pomognu tim zemljama i omoguće im predah, smatra list, glavna konkurentna prednost regije – jeftina visokoobrazovana radna snaga mogla bi još jednom potvrditi svoju vrijednost.
Kratkoročno gledano, Istočna Evropa ne može bez finansijske podrške Zapadne Evrope. Ali na duge staze, Zapadu je isto toliko potrebna i Istočna Evropa, smatra Financial Times.
Helem Nejse predstavio četvrti album: 15 novih pjesama s cijelim spektrom muzičkih žanrova
Utjecaj duhanskog dima na odjeću i čulo okusa: Šta su otkrili Stankica Stojanović i Eldar Resić
