Visoki zvaničnici EU-a priznaju da se evropski blok nalazi u opasnim vodama - ako potencijalnim članicama uputi negativne signale, kakve bi to posljedice moglo imati po reforme u Turskoj, politički nestabilni Balkan ili bivše sovjetske republike poput Bjelorusije i Ukrajine?
Iako se proširenje često opisuje kao najuspješnija politika Evropske unije, javnost je duboko skeptična.
Svega 45 posto građana postojećih članica Unije izjašnjava se za daljnje proširenje, mada taj procent varira od 73 posto u Sloveniji do svega 27 posto u Austriji.
Kako bi umirili svoje nervozne građane, pojedini se evropski političari zalažu da se odmah utvrde krajnje političke granice EU-a, s tezom da bi klub mogao postati toliko veliki da više ne može funkcionirati, nastavlja Financial Times.
Većina ih smatra da bi liniju trebalo povući zapadno od Bosfora, čime bi se isključilo 80 miliona Turaka - njihova evropska sudbina će biti glavna tema predstojećeg samita.
No učesnici samita će se po svemu sudeći saglasiti oko ključnog pitanja - da je potrebno ispuniti obećanja o članstvu koja je Bruxelles već dao Hrvatskoj i Turskoj, kao i zemljama zapadnog Balkana.
Istovremeno su prisutne duboke podjele u pogledu tempa pregovaračkog procesa i njegovoga konačnog ishoda, piše Financial Times.
Problem za potencijalne članice Unije je i broj prepreka koje su postavljene pred njih, a nad kojima nemaju nikakvu kontrolu.
Poruka koju dobivaju iz Bruxellesa kao da glasi: možete zadovoljiti sve kriterije, ali ako mi nismo uredili vlastiti ustav ili budžet, ili je javno mnijenje nenaklonjeno proširenju, nećemo vas pustiti da uđete.
Najveće greške koje ljudi čine tokom seksa: Zbog njih ne postižete zadovoljstvo
