Iako je apelacioni sud odbio njegove žalbe, on i dalje ne odustaje jer kaže da želi mnogo veće priznanje za ljude koji žive u siromaštvu.
Foster vladinu socijalnu pomoć zbog bolesti prima od 2004.godine, a invalidsku od 2007., te je stoga aplicirao za pomoć pri kupnji jednih cipela i jednog džempera u avgustu 2007.godine.
Nadležna socijalna služba se složila da doda iznos od tri dolara na njegova sedmična primanja od 374 dolara, i da mu se to kasnije odbije od ukupnog iznosa koji dobija od države.
Ali on je to odbio kazavši da su mu primanja ionako jadna i da ima finansijskih problema koji su izrasli u hitni slučaj, od čega država i dalje za sebe pravi korist.
No, država je ostala pri stavu da on treba vratiti novac jer ga je mogao dobiti bez vraćanja samo u slučaju da mu je garderoba uništena vatrom, poplavom ili da je ukradena, ili da je bez dobijenog novca imao velike poteškoće.
Foster je potom dva puta ulagao žalbe apelacionom sudu ali su obje bile odbijene.
Troškovi ove dvogodišnje bitke vjerovatno su iznosili između 30 i 250.000 dolara za državu, a s obzirom da je on predstavljao samog sebe, njega je koštalo svega 11 dolara za voznu kartu.
Foster je izjavio da svi koji su na socijalnoj pomoći žive u siromaštvu, a uz to kad si još zadužen i živiš ispod granice siromaštva, to je onda previše. Tri dolara možda nekome jesu malo, ali njemu to znači ostanak bez nekih drugih neophodnih stvari, izjavio je Foster australijskim medijima.
Jedna od najuspješnijih porno zvijezda nije bila zadovoljna zaradom: "To nije uredu"
Esma Numanović predstavila album prvijenac: "Blista" je prava muzička poslastica
