{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


Breivik je htio da upozna Karadžića

S
25.7.2011. u 08:55
0
85
Breivik je htio da upozna Karadžića
0
Breivik je htio da upozna Karadžića
Anders Behring Breivik
Glavni osumnjičeni za stravične napade u Norveškoj, Anders Behring Breivik, u svom "manifestu" objavljenom na internetu prije napada, navodi da je na djelovanje podstaknut još 1999. godine, iz protesta što se norveška vlada uključila u NATO bombardovanje Srbije, a da je među osobama koje bi želio da upozna i haški optuženik Radovan Karadžić.
U tekstu koji predstavlja kombinaciju dnevnika, uputstva za pravljenje eksplozivnih naprava i političkog traktata, autor navodi da je ova kampanja bila pogrešno usmjerena protiv "naše braće Srba koji su željeli da protjeraju islam deportovanjem Albanaca natrag u Albaniju".

Među ljudima koje bi želio da upozna, Behring navodi haškog optuženika Karadžića, negirajući da je on, kako piše, "masovni ubica i rasista", već tvrdi da će Karadžić "zbog svojih napora da oslobodi Srbiju islama uvijek biti smatran i upamćen kao časni krstaški ratnik i evropski ratni heroj", prenio je CNN.

U dokumentu na 1.500 strana pod nazivom "2083: Evropska deklaracija nezavisnosti", autor izlaže ekstremno desničarska stanovišta i obećava da će "evropski građanski rat" dovesti do egzekucije "kulturnih marksista", multikulturalnosti i protjerivanja muslimana.

Godina 2083. navedena je u naslovu ovog dokumenta kao godina kada autor smatra da će se ovaj građanski rat okončati. Behring, također, kritikuje vladu u Oslu zbog "kukavičkog načina na koji se bavila pitanjem karikatura poslanika Muhameda", misleći pritom na izvinjenje koje je norveška vlada uputila zbog toga što su privatni listovi u zemlji više puta objavili kontroverzne ilustracije.

On, pored toga, kritikuje Norvešku što je dodijelila Nobelovu nagradu za mir bivšem palestinskom lideru Jaseru Arafatu, prenosi Tanjug.

"Situacija je jednostavno haotična", piše on, ističući da "hiljade muslimana" godišnje dođe u njegovu zemlju i dodaje da se "ovi suicidni izdajnici moraju zaustaviti".

Norveška policija je danas potvrdila da se manifest pojavio na Internetu istog dana kada su se ovi stravični događaji odigrali.

U eksplozijama u centru Osla i pucnjavi na ostrvu Utoya ubijeno je najmanje 93 ljudi, a i dalje traje potraga za nekoliko nestalih.

U podne minuta ćutanja u Norveškoj

U Norveškoj će u podne minutom ćutanja biti odata pošta poginulima u dva napada koja je, po sopstvenom priznanju, u petak izvršio Norvežanin Anders Behring Breivik.
"Vlada je proglasila minutu ćutanja u 12 sati", kazala je predstavnica za štampu vlade premijera Jensa Stoltenberga, Trude Maseide.

Ona je kazala da će poštu žrtvama odati premijer Stoltenberg i kraljevska porodica na Univerzitetu u Oslu, preneo je AFP. U znak solidarnosti sa susjednom zemljom, i u Švedskoj će biti održana minuta ćutanja. U obje države zastave su spuštene na pola koplja u znak žalosti.

Maseide je rekla da će norveška ministarstva u ponedeljak raditi normalno, uprkos šteti koja je naneta zgradama u bombaškom napadu u petak u centru Osla. Policija je saopštila da je u napadu u centru Osla i masakru koji je poslije toga počinjen na ostrvu Utoya ubijeno 93 ljudi, a 97 povrijeđeno.

Norvežani za pooštravanje maksimalne kazne

Činjenica da u Norveškoj maksimalna kazna za izvršeno krivično djelo iznosi 21 godinu zatvora, poslije maskra koji se dogodio u petak izazvala je rastuće kritike građana, koji smatraju da bi takva kazna bila preblaga za napadača koji je počinio užasan zločin u toj skandinavskoj zemlji.

Čim su norveški mediji označili Andersa Behringa Breivika (32) kao glavnog osumnjičenog za ubistvo 93 osobe u bombaškom napadu u prijestonici i masakru na ostrvu Utoyi, sve veći broj ljudi je podigao glas da maksimalna kazna koju previđa norveško zakonodavstvo bude pooštrena.

Ukoliko bi bio proglašen krivim i osuđen po sadašnjim odredbama, Behring Breivik bi faktički za svaku ubijenu osobu odležao po 82 dana.

"Toliko nedužnih ljudi je ubijeno da mislim da on nema pravo da živi", napisala je Norvežanka Mari Kaugerud, osnivačica Facebook grupe "Da - smrtnoj kazni za Andersa Behringa Breivika".

Nekoliko desetina sličnih grupa pojavilo se na popularnoj društvenoj mreži od petka, u kojima neki korisnici pozivaju na smrtnu kaznu, a neki na doživotnu robiju.

Studentica Helen Arvesen (21) rekla je da smatra da je kazna koju predviđa norveško zakonodavstvo isuviše blaga, ali da "ne bi voljela smrtnu kaznu".

"Čak i ukoliko bude pušten na slobodu suočit će se sa mnogo ogorčenih ljudi, tako da više uopšte ne bi bio na sigurnom", rekla je ona, dok je njena majka u blizini klimnula glavom u znak saglasnosti sa kćerkinim riječima.

Norveška je 1902. godine ukinula smrtnu kaznu za većinu krivičnih djela, a 1979. godine za sva, uključujući i ratne zločine. Posljednja smrtna kazna u toj zemlji izvršena je 1948, tri godine pošto je po optužbi za veleizdaju strijeljan Vidkun Kvisling.

Napadi u petak u prijestonici Norveške najkrvaviji su u Zapadnoj Evropi još od bombaškog napada u Madridu 2004. godine, koji je izvela Al Qaida. Po saopštenju policije, u bombaškom napadu u centru Osla i masakru koji je poslije toga počinjen na ostrvu Utoja ubijeno je 93 ljudi, a 97 je povrijeđeno.

Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: