U depeši koju je napisao nekadašnji ambasador SAD-a u Srbiji navodi se: "Sada raspolažemo čvrstim dokazima da se Mišković okoristio bezočnom političkom korupcijom. On dominira bankarstvom, osiguranjem i robom široke potrošnje u Srbiji pošto je stekao ogromno bogatstvo kao učesnik u korupciji za vrijeme vladavine Slobodana Miloševića devedesetih.
Kako prenosi agencija Reuters, na osnovu uvida u depešu poslatu 2007. godine iz Beograda, američka ambasada preporučuje da se Miškoviću onemogući ulazak u SAD pošto je njegovo bogatstvo "stvoreno na plećima građana Srbije koji su patili pod teretom sankcija i hiperinflacije, dok je on zarađivao na njihovoj nesreći".
Prema depeši iz ambasade, tadašnji direktor uprave carina Mihalj Kertes, bliski saradnik Slobodana Miloševića, kompaniji Delta je osigurao privilegovan status, koji je podrazumjevao i odloženo plaćanje carine poslije 45 dana, dok su druga preduzeća morala odmah da plaćaju.
U depeši se dodaje i da je ambasada pribavila kopiju pisma Mihalja Kertesa iz 1996. godine kojim je Delti odobren privilegovan status, a tekst tog pisma pridodat je depeši, navodi se u tekstu objavljenom na internet stranici Reutersa.
"Delti je takođe bilo omogućeno da robu istovaruje u Beogradu, a ne na granici, kao i da robu skladišti na carini dok ne zatreba", dodaje se u depeši.
To je, dodaje se, Miškoviću osiguralo dodatnu korist od hiperinflacije, pošto je carinu plaćao znatno kasnije.
"Konačno, ono što izaziva najviše osude, Mišković je mogao da iznese robu iz carine samo na osnovu "obećanja" da će kompanija platiti svoje obaveze u roku od 45 dana", dodaje se u depeši iz ambasade SAD-a i ističe da je kolike god da su bile carine, poslije 45 dana, hiperinflacija umanjivala njihov iznos.
Depeša citira i jednog neimenovanog službenika carine koji kaže da Delta ponekad uopšte nije ni plaćala carinske dažbine.
Reuters navodi i da je Mišković odbio da prokomentariše navode iz ove depeše, rekavši da nikada ne daje intervjue, dok je direktorica za korporativne komunikacije kompanije Delta Jelena Krstović samo rekla da je "Delta Holding uvijek poslovala u skladu sa zakonima Srbije".
Belgijska kompanija Delez, koja je početkom marta kupila sto posto maloprodajnog lanca Delta maksi za 932 miliona eura, u saopčenju upućenom Reutersu navodi da će nastaviti da djeluje "u potpunosti transparentno i u skladu sa svim pravnim obavezama u procesu kupovine sto posto Delta Maksi grupe, dodajući da je ugovor uživao otvorenu podršku Vlade Srbije.
Rukovodstvo belgijske kompanije odbilo je da odgovori na pitanje Reutersu da li su znali o ovim optužbama tokom pregovora o kupovini, i da li su optužbe uticale ili će uticati na preuzimanje.
