Piše: Melina Kamerić / Je l' vam bilo dosta?!

Dosta je samo kad tuku. Tako je meni govorio moj rahmetli tata. Mama mi je isto tako uvijek govorila da ne smijem da psujem. Da bih ispoštovala i jedno i drugo, veoma oprezno ću da postavim pitanje: Je l' Vam bilo dosta? I još opreznije ću da vam objasnim zašto ja lično mislim da je dosta.

U posljednjih dvadeset godina, što je kad malo bolje razmislim skoro isto onoliko godina koliko sam imala kada su se u Bosni i Hercegovini održali prvi parlamentarni izbori, na vlasti je ista bagra. Bagra koja nas svojim spolovilima tuče po čelu. Koja nam prodaje iste testise pod bubrege. Bagra koja na silu spolno opći sa nama, al’ jako loše, i baš nešarmantno. Smrdljiva daha i pazuha, ta bagra nas penetrira svaki dan i u svakom pogledu. I to na suho.

E, ja vas sada pitam: Je l' vam bilo dosta?

Pola mog života ta bagra izmišlja đavola ili sotonu ili šejtana. I na tom izmišljanju zarađuje grdne pare. Pričaju nam priče koje više ni pas s maslom ne bi pojeo. Al’ mi nekako jedemo taj drek sa maslom. Ili se pravimo da nismo gladni. Pa po toj logici: Ne bih, hvala, nisam gladan!, umjesto da glasamo za druge i drugačije, mi ostajemo kod kuće i pravimo se da je izbor samo izmet namazan maslom, koji mi mrzimo, ali i, kao, nismo gladni pa nećemo.

Koliko ja znam niko ne voli g.... namazana maslom. A mi smo sada u situaciji da je i masla nestalo. A g.... ko g.... smrde i nisu ukusna. I g.... se samo iz inata jedu. I od njih se ne može živjeti. A ne može se živjeti ni gladan. Možeš se neko vrijeme praviti da nisi gladan, al' u neko doba moraš jesti.

E, nama je sada vakat da kažemo da g.... nećemo jesti, a Boga mi, i da smo gladni. Gladni promjena. Gladni života. Gladni otpora bagri koja bi da nastavi da nasilno seksualno opći sa našom zdravom pameću, računajući na to da nama nikada neće biti dosta.