Uprava aerodroma se zbog visokih taksi pravda malom popunjenošću kapaciteta, održavanjem moderne (uglavnom donirane) opreme ili jednostavno rečenicom ‘Briga me koliko drugi naplaćaju’ koju je izgovorio direktor aerodroma Bakir Karahasanović. Evo priče njemačkog Deutsche Wellea.
Takse na sarajevskom aerodromu su najskuplje u regionu i među najskupljima u Evropi. Zašto je povoljnije poletjeti iz drugih evropskih metropola nego iz Sarajeva?
Ako ste ikada letjeli sa "low-cost" avio-kompanijom - dakle kompanijom koja nudi veoma povoljne cijene leta - onda ste možda bili u prilici da platite više za aerodromske takse nego za let. Ova pojava je česta. Međutim, postoje aerodromi koji naplaćuju takse mnogo veće od prosječnih. Jedan od tih aerodroma je i Međunarodni aerodrom u Sarajevu.
Zašto su u Sarajevu takse najskuplje?
Primjerice za let na relaciji Sarajevo - Stuttgart, sa nisko tarifom avio-kompanije "Germanwings", aerodromske takse i porez koštaju ukupno 85,64 eura. Od toga, sarajevski aerodrom naplaćuje 53,50 eura, a aerodrom u Stuttgartu 32,14 eura. Inače, aerodromske takse se sastoje iz nekoliko usluga koje aerodromi naplaćuju od avio-kompanija. To su, na primjer, taksa za kerozin, servis putnika, na nekim aerodromima taksa za sigurnost, te druge takse i porezi.
Na Sarajevskom aerodromu još ne postoji taksa za sigurnost, ali zato je cijena za servis putnika daleko iznad evropskog prosjeka. No, da li to znači da radnici koji utovaraju ili istovaraju prtljag na Sarajevskom aerodromu to bolje rade nego kolege na drugim evropskim aerodromima? Ili je radna snaga u Sarajevu skuplja nego u Stuttgartu? Naime, kako drugačije objasniti ovu pojavu da su letovi sa aerodroma u Zagrebu, Beogradu, Prištini, Stuttgartu, Varšavi, Barceloni i drugim gradovima Evrope povoljniji od leta sa sarajevskog.
Moderna oprema kao opravdanje?
Generalni direktor Međunarodnog aerodroma Sarajevo Bakir Karahasanović ovako objašnjava razliku u cijenama: "Kapaciteti Sarajevskog aerodroma se koriste samo 35 posto. Kada bi taj postotak bio veći, onda bi i cijene usluga bile povoljnije. Imamo i velike izdatke na osiguranje aerodroma. Mimo toga ulažemo mnogo novaca u modernu opremu, kao što su specijalni rentgeni."
Ali ono što direktor aerodroma ne spominje jeste da su ulaganja u aerodrom u proteklih 12 godina uglavnom bile donacije stranih zemalja. Dakle, preostaje zaključak: koliko putnika - tolika taksa. Takva pravila se očigledno mogu samo postavljati u zemljama gdje vlada državni monopol na aerodromima. Sarajevski aerodrom je u 100-postotnom vlasništvu Vlade Federacije BiH. Prema tome, ne postoji ni jedna konkurentska firma na aerodromu koja bi nudila slične usluge sa povoljnijim cijenama. Za pojašnjenje potražili smo odgovor od direktora Federalne direkcije za civilnu avijaciju, Amadea Mandića, no on nam je rekao kako jedino federalni ministar Nail Šećkanović može odgovoriti na pitanja vezana uz aerodromske takse i porez koji se naplaćuje od svakog putnika. Do ministra Šećkanovića smo pokušali bezbroj puta doći, međutim, ministar je bio uvijek zauzet kada smo pokušali razgovarati sa njim. Čak i na naš pismeni zahtjev nismo dobili odgovor.
Karahasanović: "Briga me koliko drugi naplaćuju."
Međutim, na aerodromima u Evropskoj uniji postoje osim aerodroma i konkurentske firme koje nude servisne usluge za putnike. Tako da avio-prevoznici biraju čije će usluge koristiti.
"Evropska unija je 2000. godine zakonski ukinula dotadašnji monopol aerodroma u EU. Od tada na aerodromu u Stuttgartu avio-kompanije biraju firme koje će da rade za njih. Dakle, avio-kompanije u EU odavno nisu prinuđene da koriste aerodromski monopol", kaže glasnogovornik štutgartskog aerodroma Volkmar Krämer.
No, pošto BiH nije punopravna članica EU, ne postoji nada da bi se monopol koji vlada na Sarajevskom aerodromu mogao uskoro ukinuti. Ili kako to generalni direktor sarajevskog aerodroma kaže: "Briga me koliko drugi naplaćuju."
Trener Crvene zvezde "opleo" po Feđi Dudiću: Kao stranac pokazuje veliko nepoštovanje
Jedna od najvećih historijskih misterija riješena: Naučnici pročitali spis star 2.000 godina
