U većini zemalja sa predstavničkom demokratijom ovo bi značilo sigurnu promjenu vladajuće strukture na narednim izborima i kraj za mnoge političare i stranke. Nažalost, u slučaju BiH to pravilo ne mora da važi.
Rezultati anketnog istraživanja, godinu dana prije održavanja sedmih opštih izbora u BiH pokazuju da bi 15% građana glasalo za vladajuće stranke, 49% građana bi glasalo za stranke koje nisu u vlasti i 36% građana ne bi glasalo ni za koga.
Postoje nešto značajnije razlike u rezultatima, s obzirom na entitetsku pripadnost građana. U Federaciji BiH za stranke u vlasti bi glasalo samo 8% građana, 56% građana bi glasalo za stranke koje nisu u vlasti i 36% građana ne bi glasalo ni za koga. U RS za stranke u vlasti bi glasalo 26% građana, 34% građana bi glasalo za stranke koje nisu u vlasti i 40% građana ne bi glasalo ni za koga. Ne postoje značajnije razlike između građana, s obzirom na njihovu spolnu, mjesnu, starosnu, socijalnu i obrazovnu pripadnost. Muškarci, stanovnici grada, mlađi, siromašniji i obrazovaniji birači u nešto većem procentu bi podržali stranke koje nisu u vlasti.
Ovi rezultati nesumnjivo pokazuju visok nivo građanskog nezadovoljstva stanjem u BiH i rezultatima vladajuće strukture u ovom mandatu. Rezultati takođe pokazuju da su građani u Federaciji BiH nezadovoljniji sa vladajućom strukturom od građana u RS, zaključuju iz Centra za humanu politiku.
