{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


23. Escapar del Andrej

13.7.2012. u 22:33
1
0
23. Escapar del Andrej
1
23. Escapar del Andrej
Kako su se samo milo gledali Andrej i Izabela dok su se tako opraštali i rastajali. U nje se oči zacaklile, a došle krupne ko u mlade srne, a i Andrej na nju bolno pogledava, valjda mu žao što se moraju tako brzo rastat, al đžaba mu žalit, tako je to u životu, nije ljubovo ko se nije rastavljo. I meni je bilo toplo oko srca dok sam to sve gledo, i bilo mi je pravo mrsko što se moram dignut, al sam se sjetio da sam zaboravio uzet lijekove od masnoće i od prostate, pa sam poletio da i to ofetim, jerbo ako ih ne popijem sve mi nekakve mušice pred očima igraju i nešto me u zemlju zagoni.
Vratih se baš na vrijeme da vidim Andreja kako izjahuje na vrancu crnom ko zift. Ispravio se junačina u sedlu, a vranac pod njim leti, sve s druma varnice vrcaju.

Eeej, da vi znate kakav je Zajka bio jahač. Nije mu bilo para u rejonu Visočke nahije. Al sve do jednom. Slava mu se srušila kad je Ekrinoj kobili Vilmi slomio kičmu, a to je bilo poradi toga što se udvaro Ekrinoj pastorki, pa pred njom htio preskočit jednu jarugu, al je ta kobila Vilma bila slijepa na jedno oko i valjda nije vidjela provaliju pred sobom te se tako zajedno sa Zajkom u nju smandžikljala. Dobro je ikako osto živ. Još ga je i Ekro poslije ganjo sa dvocijevkom zato što mu je najdražu kobilu uhelaćio, a nije volio ni to što mu oko pastorke oblijeće, pa je Zajka na neko vrijeme moro pobjeći iz Mila. Kasnije neke pare na kartama dobio, pa se vratio i Ekri isplatio štetu, al curi i kobili od stida na oči više nije izlazio.

Isto ko Ekro za Zajkom, za Andrejem izletiše oni momci u narodnim nošnjama, u rukama im dvocijevke, samo su oni za razliku od Ekre pucali u zrak. Ali kad su vidjeli da pucnji u zrak Andreja neće ustavit, te da će im on domalo i umać, i sami u sedla posjedaše pa se nadadoše u potjeru za Andrejem.

Oni tako odjuriše, ali kamera ostade na hacijendi. Utom iz kuće izađe Izabela, metnu kacigu na glavu, zaprti se onim svojim rancem, pa krehnu onu Vespu što je na dar dobila i ispali se s don Radašinovog imanja. Međutim, nju s prozora motri dona Vukosava, pa kako je vidje da odmiče, tako se maši za telefon i nekog okrenu.

U međuvremenu, u onoj šumi lovci nastavljaju hajku. A po tome kako se oni snebivaju i kako strašljivo tapkaju, i još kako jedni drugima daju obavještenja da nikakvih tragova nema, cijela ta hajka izgleda kao da gone duha. Kad bi domalo, a oni tako dotapkaše nablizu onih zidina što su u njima razasuti mramorovi, a ja sam ih još izdaleka pozno jer to me mjesto adresira na moje Mile. Kada se lovci približiše na nekih, slagaću, dvjestotinjak koračaja, kad pred njima razvučena nekakva žuta traka. Kamera približi, a ja pročitam zapis: PAZI MINE. Sad, šta se i kako se u ratu miniralo, ja ne bi u to ulazio, a ne znam ni koliko su ovi Argentinci od svega toga ubrali, samo vidim da se nekoliko onih lovaca pohasilo, jer evo ih gdje se o upozorenje uglušuju i zalaze u mine. Kako oni zađoše, tako se sve utiša, samo se ona muzika, što strah u kosti utjeruje, razliježe i meni se kosa iza ušiju ježi. Oni korak po korak, a ja sve više u fotelju propadam. Ne bi vam znao reći koliko ta neizvjesnost potraja, za mene ko da je proteko čitav vijek, ali moralo se i to svršit. Najednom oni lovci počeše da se za noseve fataju, da kukaju i lelekaju, na oči im junačke suze udariše, pa se svi ko jedan okrenuše u bježaniju. Vela sangre vela kuvete. Ali nemam se kad čudit, jer započinju reklame. Tu je bila ona ista sa guzicom i raidom, i još jedna nova, za paštetu. Stoje na vagi dvije kriške hljeba, dočim jedna domaćica ne uze jednu i na nju namaza neku paštetu lajt. I kako je ponovo stavi na vagu, a kriška s paštetom lakša od kriške bez paštete. Tu se ja zadeveram bi li od te paštete i govno bilo lakše, ali nisam stigo ništa zaključit, jer evo Izabele na onom prdekalu što joj ga je darovala dona Vukosava, tandrka drumom, a misao joj odlutala ko ovca Aska. To sam zaključio zato što je pred nju jedan milcioner isturio ono lizalo da je ustavi, jebo li mu rogo ćaću, a ona ga u prvi mah nije vidjela, i malo je falilo da pukne u njega, al joj se u zadnji čas neki živac upalio pa je prikočila. A i on, šta ima zastavljat curu, prava-zdrava. Vazda su ti saobraćajci bili papci. Jednom prilikom ispripovjediću neke Zajkine i moje dogodovštine s njima, ali momentalno nije trenutak. Sa onim milicajcem bio je još jedan, i njih ti dvojica zajedno uzjašili na Izabelu, bi reko, hoće je živu odrat. Taj drugi joj smače ranac s leđa, pa ga istrese naopačke, a kako ga istrese, tako one lampe počeše ispadat. Jedna od njih se razbi u hiljadu komadića, na što Izabela ciknu ko opržena. Međutim, onaj s palicom se tada poče nešto kleberit, poče nešto sebi uši klempit i plazit jezik, pa onda poče onu palicu lizat ko da je lilihip. Ve la sangre ve la kuvete. Evo ga ko Sekretario. Pomahnito insan. Onaj njegov kolega se ukipio ko drvena marija i samo ga u čudu gleda, a ovaj zagrize palicu zubima, prigrli kolegu i nasred ceste zaplesa s njim tango. Tango vam je jedan argentinski narodni ples. Igra se isto ko naše kolo, sam skroz drugačije. Tu vam se mladić i cura podufate, pa koračaj naprijed, pa se okreni, pa koračaj nazad, pa se okreni, a kad se curi zanebesa, padne mladiću u naručje i visoko digne nogu. Samo što ovi policajci nisu stigli dotle, jer je naletio jedan šleper, i bogami bi ih otpravio na onaj svijet samo da nije izletio s ceste. A kad se šleper skršio, iz njega se prosuo nekakav bijeli oblak i pokrio sve što je bilo naokolo.

Komentari (0)
Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: