22. Lámparas ocultas

Kako onaj kostur trza, tako se Izabela cima, al nije više pod vodom nego u onoj pletenoj fotelji u ružičnjaku. Kraj nje zabrinuta dona Ana za ruku je drži. Al ja vam dalje neću pričat, jer idem sebi zalit čaj od nane iliti mente.

Kako li se ona gungula u don Radašinovom radnom kabinetu svršila nisam vidio, jerbo je to bivalo kad sam ja ono poradi prostate odsustvovo. Ali da je iz svega toga izašla po Andreja nezgodna ujdurma nema sumnje, jer evo ga gdje šaptom ulazi u svoju radionicu. Na nebu pun mjesec proviruje kroz tmaste oblake i nekakvi šišmiši lijeću tamo-vamo i zvono sa crkve dandara, a i onaj šejtan od muzike opet dofatio instrument. Meni ko da pauci uz kičmu hodaju. Bojim se, biće zla. Jer kako se Andrej prikrada i naokolo očima šara, meni sve više u glavu dolazi da se nešto golemo zakuhalo i da nevolja od svakle vreba. Još kad znam da u blizini može bit onaj Momčilo, čovjek od vampira, najrađe bi na drugi kanal prebacio, samo da mi nije poso i obaveza ovo sve prenosit. Kakav li đavo u toj fameliji ima što ih nagoni da se međuse kavže, ne bi vam znao reć. Il je na njih bačeno prokletstvo, il im je neko sihire svezo, il im je kuću zloduh zaposjeo, ne znam, al da s njima nisu čista posla jasno je ko bijel dan.

Helem, da se ja vratim na opričavanje, evo Andreja gdje potiho ulazi u svoju radionicu sve bacajući pogled preko leđa da izvidi prati li ga kogod, a kad uđe, a ima šta i vidjet. U radionici sve ono njegovo stvaralaštvo u sitne komade razlupano. Sve što je ikad satvorio i mukotrpnim radom u znoju mišica isklesao, ko da je neko maljem istuco, osto samo škriljac i prašak. Vidim ja odma da je njega huja ufatila, kako je naglo odreagovo. On za radnu tezgu, a tamo nema mu alata. On u huji zaboravi na oprez, istrča zalupivši vrata, pa zapuca pravac u kuću, biće da se obračuna sa don Radašinom i Momčilom.

Sad bi vam ispričo kako je jednom Zajka, pijan od rakije, kamenorescu Mileru, zvali ga tako jer je bio krivonog ko onaj fudbaler, polomio sve nadgrobne ploče i nišane, ali nemam kad, jer evo Andreja kako otvara vrata od radnog kabineta don Radašina. A kako je on izašo iz radionice, tako se iza njegovih leđa stvoriše dvojica onih momaka u narodnim nošnjama, pa ga u stopu prate. Biće da su oni i dotad na njega motrili, a to je i on znao, jer ne bi se zabadava onoliko za sobom osvrto.

Radni kabinet prazan. Jedan od one dvojice veli Andreju da je don Radašin poslom odsutan. Andrej ništa ne odgovori, već vas onako razjaren udari niz basamake pa napolje, pravac do svojih kola. Kad tamo, hem mu gume izbušene, hem nema ključa. Jedan od one dvojice mu tad prenese poruku od don Radašina, i Andrej saznade, a i mi s njim, da mu je strogo zabranjeno napuštat teren hacijende. Utom započeše reklame.

Sad, pošto nema vijesti iz centrale je li mi u opisu zaduženja prenosit reklame u seriji ili samo seriju, ja ću izdvojit jednu: neka finćukasta cura vježba u teretani, nema na sebi nego neko pola majice i frtalj šorca, a trener malo-malo pa pljesne po guzici, i kaže komarac. A njoj ti to dosadi pa mu odnekle izvadi onaj raid za komarce i kaže mu da treba mislit glavom a ne prostatom. To me podsjeti da odletim i ja sporadi sebe, a dok sam se vratio svršile reklame. Dovela ti nas kamera u jednu šumu. Sad je li bila bukova il grabova šuma nisam mogo najbolje procijenit, al nije to ni važno. Uglavnom, u toj šumi se nekakvi lovci okupljaju, a po tome kako se grupišu cijenim da se spremaju za hajku na divlje veprove. Ama opet nisam siguran, jer evo vidim među lovcima i milicajce, a ne znam rašta bi milicija išla u hajku na divljač. Jedino što mi na pamet pada je to da je neko podnio krivičnu prijavu protiv onih veprova što na drumu presreću aute, pa ih napadaju i u hendek guraju, a kako su u tom slučaju drumski razbojnici divlje zvijeri, logično je da će lovci u ispomoć miliciji. Al da ne pametujem previše, počekajmo, pa ćemo vidje šta će bit.