Kada je započela nova epizoda, a ono na ekranu dona Ana u nekom dvorištu punom šuta, našla se u društvu sa nekim sitnim firaunom, u toga frizura unazad zalizana i brkovi ufitiljeni, a sve se žgoljo pred njom previja, samo što joj koljena nije obgrlio i noge izljubio. Kako je uši ohlembio odma se vidi da je taj prekalio sve marifetluke. Kraj njih i onaj debeli uliguz što je direktor grada, taj sve poprijeko gleda na žgoljavka, kobajagi očima ga kara, al ja vidim da on to prijetvorno, samo da dona Ana povjeruje kako je on uz nju u toj stvari. U talu su ta dvojica, to je jasno ko bijel dan, samo još da proniknem šta je tu po srijedi.
A dona Ana neprestano ponavlja: Un fracaso total i rotundo. Skroz se ona sneveselila, pišti ko raskućena lastavica, a sve se obara na direktora grada pa ga pita kako je to moguće. Direktor njoj veli da opština saglasnost ne može dat bez priključene kanalizacije, a što kanalizacija nije priključena kriv je ovaj tu s brčićima i niko drugi. Po tome što oni pričaju ja sam uferštuljio da je ova kuća trebala bit kancelarija od dona Ane, ali da opština nije dala svoju saglasnost. Dona Ana nikako ne razumije šta je po srijedi. Direktor grada se pred njom uvintava i svu krivicu svaljuje na zalizanog, a brčić se svija do poda i zaklinje čašću i imenom da on ništa nije kriv, jer kako će priključit kanalizaciju kad u toj ulici nema kanalizacije. Dona Ana se još više začudi i priupita zašto nema kanalizacije, a onaj firaun se stade ispričavat pa oplete priču o ratu, što ću ja preskočit, jer stid me vama objašnjavat šta je rat. Nisam ni siguran da su ovi Argentinci baš najbolje skontali šta je tu stvarno bilo. Nego ću iskoristit trenutak da se odem razrahatit, a znam da mi vi nećete zamjerit i da ćete me ispoštovat.
Evo sam se vratio, a slika preokrenula. Valjda i kamerman ukapiro da je ono dotužilo gledat i bogu i narodu.
Na novoj slici drug Bruno i Izabela, u njegovim kolima, ona magluština se poprilično razišla, još tu i tamo promakne zaostali oblačić, tolicni da bi ga čovjek mogao pokupit u naručje, a nebo se natuštilo, mutno ko i voda u jezeru, pa se to sve sastavilo u jednu boju ko da zemlja od neba nikad i nije bila rastavljena. U tu su sliku ušli drug Bruno i Izabela, kada su izašli iz kola i do podguzicu propali u visoku travu. Prokoračaše dobrih desetak metara i izbiše na obalu jezera, mislim da je to ono jezero sa vodenim ćirom, jer sam u vrhu ekrana primijetio da nešto kao zmija puza, a biće da je malo i puhljalo. Na obali nekakva odjeća kraj koje se oni zaustaviše i, očito je, riješiše da pričekaju. Ja iskoristih trenutak da se smjestim u fotelju, jer sam dotad bio na nogama, kako sam zateko novu sliku tako sam se i zaustavio da me ne bi šta mašilo, a budući sam u strahu od mogućih iznenađenja, kao što je znalo biti prije, bolje da sada zauzmem dobar položaj.
Nas troje tako malo počekasmo, kad li se iz vode pojaviše naočale, za njima se ukaza i gumena glava, a domalo i cijeli ranoronilac. Biće da je to onaj Bratjen, evo ga gdje iz vode sa onim perajama korača ko žabac, a oko vrata mu zveckaju one školjke. Kad se tako dogega do druga Brune i Izabele, on zbaci masku te ih pozdravi jednom bajalicom: Dobar dan dobri dane, dobrom danu još uvijek dobrimo. Tada njemu drug Bruno pokaza svoju značku, a ovaj to s razumijevanjem na znanje primi, samo je malo zabrinuto pogledao na Izabelu. Tada ti njemu Izabela opriča da je bila u manastiru i kako je nju dočekao drug Bruno, ali ono što je našla u onoj knjizi ne spomenu. Bratjen se malo kao namrgodio kada je ona spomenula manastir, ali nije dozvolio da se to mnogo vidi.
Tada vam drug Bruno ne htjede više okolišat, nego on priupita Bratjena zašto roni i šta po jezeru traži.
Onda Bratjen ispriča jednu priču, od koje sam se ja trudio da upamtim što sam više mogao, pa ću vam je sad prenijeti onako kako sam upamtio.
U davna vremena, pričao je Bratjen, na ovom mjestu nije bilo jezera. Kroz dolinu je tekao potok, a tlo je naokolo bilo plodno, obilno mnogim zelenilom i svakojakim raslinjem, ugodnim oku i srcu. Među raslinjem bijaše skrivena jedna pećina, u nju su dolazili isposnici, bogumili, tu su se sklanjali pred progoniocima što ih bijaše poslala Sveta stolica. Isposnici su blagovali u obilju koje im ovaj kraj bijaše podario, a u godinama koje dođoše, u okolini pećine sazdali su i svoj grad. Samo je pećina zauvijek ostala tajno sastajalište bogumilskih prvaka.
Pećinu je sama priroda razdijelila kamenitim podom na dva vodoravna kata. Prolaz na gornji kat prosječen je ljudskom rukom u tavanici donjeg, u obliku četverokutne rupe kroz koju se moglo, pomoću dugačkih ljestava, prolaziti u gornju odaju. Gornja odaja odvajkad je služila kao ljudsko obitavalište, u njoj su ostale skrivene mnogobrojne dragocjenosti i odgovori na velike tajne za kojima nauka traga. Pećina je bila izvrsno sklonište, jer imala je i svoju vodu, u donjoj prostoriji, voda iz stijena skupljala se u jednu prirodnu zdjelastu rupu.
Kada su komunisti podigli branu potopili su pećinu i sa njom njenu tajnu.
Otprilike je tako priču ispripovijedao Bratjen, i još je dometnuo da on traga za dragocjenostima iz pećine.
Njegova priča odma se primila kod Izabele. Zacaklile se u nje oči, čas ih baca na Bratjena, čas u jezero, vidim ja da bi ona sad zaronila.
Što se tiče druga Brune, kad je saslušao priču, on je postavio još nekoliko pitanja, a kada ga odgovori zadovoljiše, on se pozdravi, pa u kola i put pod noge.
Kada ostadoše sami, Izabela poče Bratjena nešto zapitkivat o pećini. On je priupita bi li voljela zaronit, i pogodi joj u žicu. Kako je bila obradovana ona ne mogaše suspregnut svoju sreću, pa izgrli Bratjena, a on je pozva da s njim pođe do kampera, tamo on ima još jedno ronilačko odijelo. Tu sad ja moram upozorit sve kojima ovo pričam da sam se možebit malo zaletio kad sam navijo od početka da se Izabela i Andrej sjedine u ljubavi. Kad bolje razmislim, ni ovome Bratjenu ništa ne fali, osim što je dosta stariji od maldice, ali ona, ako i nema godina, vidi se na njoj da je mudra i pametna i zrela, i da bi joj možda bolje odgovaro stariji čovjek. Biće da nije ni ona baš načisto šta hoće, a to je tako dobro i u sapunicama tako treba bit, da mi koji gledamo malo navijamo prije nego što padne go.
Dolazi li Bolt u Sarajevo? Glavni Uberov konkurent traži vozače u glavnom gradu BiH
