Skupština Republike Srpske 1992-1995

[slobodni armirach]

Bit ce postavljeni transkripti Skupštine RS u ratnom periodu.


Skupština Republike Srpske, 1992-95.
Bitni momenti i odlomci

Pripremio
Dr. Robert J. Donia
Centar za ruske i istočnoevropske studije
Univerzitet u Mičigenu
SAD

IZJAVA VEŠTAKA PODNETA
MEĐUNARODNOM KRIVIČNOM SUDU
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU
NA OSNOVU PRAVILA 94 bis

[slobodni armirach]

Uvod: Uloga Skupštine RS

Skupština bosanskih Srba je bila vrhovno telo koje je donosilo odluke u Republici Srpskoj i njeno rukovodstvo se prema njoj tako i odnosilo. Sednice su se održavale često, ali neredovno. Diskutovalo se neobično otvoreno i često su se mogle čuti oštre kritike na račun Karadžića, Mladića i drugih vođa SDS-a i RS-a.

Uprkos tome, Skupština je usvajala gotovo sve glavne mere koje predloži rukovodstvo, ili jednoglasno ili uz nekoliko glasova protiv. Većina diskusija jedva da se ticala mera koje se razmatraju. Transkripti tih diskusija su korisni jer jasno pokazuju gledišta različitih poslanika i zbog onoga što otkrivaju o tadašnjim događajima u RS.

Spremnost Skupštine da sledi svoje rukovodstvo može se pripisati Karadžićevom ogromnom uticaju (koji se nije libio da koristi na ovim sednicama), Krajišnikovoj pomnoj kontroli dnevnog reda, te pažljivoj pripremi rezolucija na sastancima Glavnog odbora SDS-a i Kluba poslanika SDS-a. Malo je reći da je Krajišnik vešto predsedavao tim sednicama - on je svakom poslaniku ostavljao dovoljno prostora da iskaže svoje mišljenje, smirivao je strasti, iznova formulisao rezolucije pred sobom i dosledno podržavao Karadžićev stav, čak i ako je ponekad morao da obuzda govorljivog predsednika RS.

Glavni odbor SDS-a i Klub poslanika su ponekad imali zajedničke sastanke i u mnogim slučajevima članovi Glavnog odbora SDS-a prisustvovali su sednicama Skupštine, mada nisu svi bili poslanici. Svaka skupštinska sednica obiluje pozivanjima na sastanak Kluba poslanika održanog ranije tog dana ili prethodnog dana, a neki poslanici navode da ponavljaju ono što su već ranije izneli na takvom skupu.

Kada je rat počeo, većina sednica bi u uvodnom delu bila otvorena za novinare i goste. Potom bi novinari i gosti bili zamoljeni da odu. Novinari su bili verni sledbenici linije SDS-a, što je Krajišnik na 34. sednici jasno i rekao:

“Ovi novinari su ovdje za našu arhivu i to su novinari naših sredstava informisanja.”[1] Zatvorene sednice sadrže mnogo iskrenih komentara. U više navrata, međutim, skupštinsko rukovodstvo bi skrenulo diskusiju sa izvesnih tema. Čak i izuzetno kontroverzne izjave često ne bi izazvale reakciju ili bile odbačene od strane prisutnih. Glavni izuzeci su se, pak, javljali nakon što bi poslanici oštro kritikovali rukovodioce u vladi ili druge poslanike. U tim kritičkim izlaganjima mogu se naći neka sećanja na ranije događaje koja nam najviše otkrivaju.

Pojedinačne skupštinske sednice se u sledećem izveštaju obrađuju svaka zasebno. U pregledu situacije opisani su relevantni tekući događaji koji su uticali na rasprave na sednicama i sažete su glavne teme o kojima se raspravljalo. Zatim slede odlomci, uz koje su navedeni odgovarajući naslov, ime govornika i ERN govornikovog izlaganja.

Originalni citati dati su u beleškama na kraju svakog poglavlja, radi lakšeg prevoda i jednostavnijeg pirstupa govornicima bosanskog/hrvatskog/srpskog jezika. Prevodi na engleski onih odlomaka uz koje je naveden engleski ERN su moji, te se mogu razlikovati od onih koje je napravila prevodilačka služba Međunarodnog suda.

Pošto transkripti predstavljaju usmeni govor, konvencije pisanog jezika se nisu uvek poštovale u skupštinskim raspravama, tako da u transkriptu ima dosta grešaka. U transkriptima ima puno rečenica koje se pretapaju jedna u drugu, a neke reči se podrazumevaju, ali nisu izgovorene. Podrazumevane reči date su u kosoj zagradi: “/ -- /”. Komentari kojima se daje pojašnjenje dati su u obloj zagradi: “( -- )”. Moguće greške u transkriptu označene su rečju: “sic” u zagradi. Ukoliko je potrebno dalje pojašnjenje, čitaoca upućujem na original na B/H/S-u.

[slobodni armirach]

16. sednica Skupštine

12. maj 1992.
Banja Luka
Zapisnik: engleski ERN 0190-8511 - 0190-8514, B/H/S 0084-7711 - 0084-7715
Transkript: ERN 0084-7716 – 0084-7761[a]


Sažetak

Odlukom skupštine osniva se Vojska Republike Srpske (VRS) i general Ratko Mladić postavlja se za komandanta. Nakon što je Karadžić dao predlog i objašnjenje, skupština odobava Šest strateških ciljeva kojima SDS i RS treba da se rukovode u narednih četiri godine. Razni poslanici iznose svoj stav o velikom nizu vojnih pobeda ostvarenih od aprila i izražavaju nameru da nastave sa ostvarivanjem svojih ciljeva.


Odlomci


Sarajevo je u potpunom okruženju
Karadžić: 0190-8517 – 0190- 8526

“… to mogu da kažem prilično dobro, s obzirom na snage sa kojima smo raspolagali, prilično dobro držimo pozicije koje smo imali. Držimo sve svoje krajeve, sve opštine, sva naselja od Sarajeva i držimo naše neprijatelje, sad moram i mogu da kažem da držimo naše neprijatelje u potpunom okruženju, tako da im ne može da dođe vojna pomoć, ni u ljudstvu, ni u naoružanju.”[2] 0190-8522.

Bosanski Srbi imaju šest strateških ciljeva
Karadžić: 0190-8517 – 0190-8526

“Srpska strana u BiH, Predsjedništvo, Vlada, Savjet za nacionalnu bezbjednost koji smo formirali donijela je strateške prioritete srpskog naroda, odnosno strateške ciljeve srpskog naroda, od kojih je prvi strateški cilj razdvajanje od druge dvije nacionalne zajednice, državno razdvajanje. …
Drugi strateški cilj je, čini mi se, koridor izmedju Semberije i Krajine. … nema Krajine, nema Bos. Krajine, nema Srpske Krajine, nema Saveza srpskih zemalja, ukoliko ne ostvarimo taj koridor koji će nas dobro integrisati koji će nam omogućiti nesmetan protok iz jednog dijela naše države u drugi.
Treći strateški cilj je uspostavljanje koridora u dolini rijeke Drine, odnosno, eliminisanje Drine kao granice između dva svijeta. …
Četvrti strateški cilj je uspostavljanje granice na rijeci Uni i rijeci Neretvi. …
Peti strateški cilj je podjela grada Sarajeva na srpski i muslimanski dio i uspostavljanje u svakom od ova dva dijela efektivne državne vlasti te konstitutivne države. …
Alija nema državu dok mi imamo dio Sarajeva. … Međutim, borbama za Sarajevo držimo borbe daleko od Krajine, daleko od Semberije, daleko od Drine, daleko od svih onih krajeva gdje bi se, eventualno, mogli sukobiti sa Muslimanima. … Šesti strateški cilj je izlaz Srpske Republike BiH na more.”[3] 0190-8523 – 0190-8524


Srbi iz Ilijaša su se organizovali za rat, doprinos okruženju Sarajeva
Trifko Radić: 0190-8528 – 0190-8530

“… ovaj rat moramo završiti što prije. Vjerujte, kod nas se ne radi već dva mjeseca, sve fabrike su zatvorene. Kod nas se, kako kaže naš narod, digla kuka i motika u rat. Mi smo spremni, mi držimo 50 km okruženja oko Ilijaša. Mi smo organizovani, i ja sam molio TV da dođe da snimi kako smo mi organizovani za rat u Ilijašu, kako je organizovana odbrana linije.
Jestž istina da smo mi pokrali dosta stvari. Imamo mi svega još dole da živimo. Mi smo pokrali 32 tone cisterne nafte i benzina. Mi smo presjekli i minirali prugu i nema više dolaska u Sarajevo. Mi smo minirali i auto-put. Sve ćemo učiniti da više neprijatelj iz pravca Zenice u Sarajevo neće doći, a i odozgo ko pođe biće gotov.”[4] 0190-8530.


Treba razoriti sarajevsku bolnicu
Dragan Kalinić: 0190-8531 – 0190-8533


“… poznavajući ko nam je neprijatelj, u kojoj mjeri je on perfidan, i u kojoj mjeri mu se ne može vjerovati sve dotle dok se on fizički, vojnički ne uništi i ne slomije, što podrazumijeva, naravno i eliminisanje i likvidaciju njegovih ključnih ljudi. Ja se odmah opredjeljujem za ovu prvu opciju, ratnu opciju …” B/H/S ERN 0084-7729.
“Ja kao nesrećni ratni minister zdravlja znam da mi je ovog trenutka, i nama svima, ja gledam na vojsku i na nas civile kao na jedno, izručeno 150 ljudi iz vojne bolnice koji su sa sobom uspjeli izvući gaće i odijela i ni jednog instrumenta.
… Ali, oni koji budu planirali operaciju Sarajeva, oslobađanja Sarajeva ili uništenja žive neprijateljske sile u Sarajevu, moraju da planiraju šta će sa zdravstvenim objektima. I odmah da vam kažem, ako će Vojna bolnica pasti u ruke neprijatelju, onda sam ja za to da se Koševska bolnica uništi i da neprijatelj nema gdje da se liječi.”[5] 0190-8531 – 0190-8533.


Uprkos muslimanskoj većini, Srbi zauzeli Bosanska Krupu za dva dana
Miroslav Vještica: 0190-8534 – 0190-8535

“Moram da vam kažem, da podsjetim, prisutne, u srpskoj opštini Bosanska Krupa ima samo 24% Srba, nas ima 14.500 a Muslimana ima 47.000. Što nam predsjednik kaže, nama nije bilo do rata u srpskoj opštini Bosanska Krupa, ali smo na to bili prisiljeni.
Nije se više moglo živjeti u srpskoj opštini Bosanska Krupa od drskosti, od vojnog egzercira, od niza stvari, od preuzimanja nasilno svih firmi sa oružjem u ruci, od toga da je sve i jedan Srbin ostao bez posla u opštini Bos. Krupa, od toga da ni jedan professor Srbin nije htio potpisati lojalnosti, pa ni jedan Srbin u opštini Bos. Krupa. Zbog toga smo morali gospodo da zaratimo.
Mi smo se godinu i po dana spremali za rat u srpskoj opštini Bos. Krupa jer smo znali da će do tog rata doći i da do njega mora doći. Moram sad sa pravom postaviti pitanje kako se moglo desiti da se u roku dva dana operacija zauzmu dvije trećine grada. Mi smo došli, fala Bogu, do naše granice, jer smo je tako i mi zamislili i nacrtali i vi dobro znate, narodni poslanici, da smo rekli mi da je naša granica desna obala rijeke Une i da mora biti desna obala rijeke Une granica…”[6] 0190-8534.


Potpuno čišćenje svih koji nisu Srbi bilo bi genocid
General Mladić: 0091-3537 – 0091- 3550

“Ljudi i narodi nisu piljci niti ključevi u džepu pa ćemo premjestiti tamo amo. … Rat ne možemo voditi ni na svakom frontu niti protiv naroda, ja bih ovdje predložio da mi usvojimo takvu pamet da mi nećemo u rat, a ako budemo napadnuti mi ćemo se braniti i mi nećemo rat protiv Muslimana kao naroda, niti protiv Hrvata kao naroda, već protiv onih koji su taj narod poveli i nahuškali na nas.” B/H/S ERN 0084-7742.
“Prema toma mi ne možemo očistiti niti možemo imati rešeto da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi i ostali da odu. Pa to je, to neće, ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid.”[7] 0091-3539 i 0091-3541


Za nestašice u Sarajevu treba kriviti Muslimane
General Mladić: 0190-8545 – 0190-8558

"I mi trebamo još ovog momenta u prsten staviti aždajinu glavu Sarajevo i iz njega može da ima izlaza samo onaj koga ćemo mi pustiti, a ne svaki od nas već onaj ko je glavni, ko komanduje. Mi ne smijemo kazati, mi ćemo uništiti Sarajevo, ne mi nećemo, mi hoćemo da sačuvamo Sarajevo, nama Sarajevo treba.
Mi nećemo kazati da ćemo srušiti dalekovod ili vodu isključiti, ne jer to Ameriku diže na noge, ali gospodo, mi vas molimo sve u redu, e, jednog dana nema vode u cijelom Sarajevu
. ... Prema toma mi moramo mudro saopštiti svijetu, gađali su oni, pogodili dalekovod i nestalo struje, gađali vodovod, nestalo struje tu i tu, vršimo napore i popravljamo, to je ta diplomatija."[8] 0190-8552.


Prvi strateški cilj je najvažniji
Momčilo Krajišnik: 0190-8559 – 0190-8561

“Samo ja bih htio jedno objašnjenje, pošto sam i ja učestvovao u donošenju tih ciljeva. Mi se moramo opredjeliti u jednom. Prvi cilj je najvažniji i on je za ove ostale ciljeve, svi ostali ciljevi su podtačke prvog. Jesmo li se opredjelili, da se konačno razgraničimo sa druge dvije nacionalne zajednice. Mi ćemo se razdvojiti sa njima, ako se Bosna i Hercegovina pocijepa na troje.
… Kad smo govorili da gdje su Srbi, to je srpska teritorija, to je mobilizacija cijelog srpskog naroda, mi ćemo organizovano, korektno našem narodu dati krov nad glavom. Preseliti ga ako treba, nećemo dovesti u genocidan položaj.”[9] 0190-8559 – 0190-8560.

[slobodni armirach]

17. sednica Skupštine
24-26. juli 1992.
Jahorina
Zapisnik: ERN 0214-9486 – 0214-9495
Transkript: ERN 0214-9498 – 0214-9600


Sažetak

U vreme ove sednice, VRS je osvojila oko 70% BiH, što obuhvata gotovo svu teritoriju na kojoj su Srbi predstavljali relativnu većinu pre rata. Stranačke vođe sada predlažu pregovore o miru i izvesnu trgovinu teritorijama. Oni od Skupštine traže uputstva i ovlašćenja za pregovarački tim koji kreće u London na mirovne razgovore pod pokroviteljstvom Evropske zajednice.
Međutim, nije ostvareno svih šest strateških ciljeva. Rukovodstvo nailazi na otpor poslanika koji nastupaju sa nekoliko zahteva: širi koridor u Posavini, dovršetak osvajanja u istočnoj Bosni, oslobađanje Cazinske krajine (područje Bihaća) i rešenje situacije u Sarajevu. Neki poslanici predlažu smanjenje ili ukidanje kriznih štabova, koje vide kao prelazna tela, kao i uspostavljanje predstavničke vlade. Nekolicina delegata govori o potrebi da se Srbi “oslobode” iz gradova koji nisu pod srpskom kontrolom. Za te Srbe se kaže da su taoci.

Odlomci

Zahvaljujući JNA i TO ostvarili smo naše ratne ciljeve
Karadžić: 0214-9504 – 0214-9513

“Srpski narod je nakon povlačenja jugoslovenskih oficira i ogromnog broja koji su napustili ovaj prostor, a nisu smjeli napustiti niti je trebalo, da tako postavimo upitnik i mogućnosti da oni to napuste, pribrala se sa oficirskim kadrom koji je ostao i koji je po našem mišljenju veoma zaslužan za potpun vojni trijumf srpske vojske i srpskog naroda u BiH.
Našeg naroda jeste puno stradalo, stradali su uglavnom nejaki i starci koji nisu mogli da pobjegnu od ustaškog noža ali u osnovi cjelina srpskog naroda je spasena zahvaljujući ispočetka nešto jugoslovenskoj vojsci ali više TO a kasnije zahvaljujući vojsci Srpske Republike Bosne i Hercegovine da većina srpskog naroda nije prošla onako kako je to planirao naš neprijatelj.”[10]

“Mi danas kontrolišemo cijelu svoju teritoriju, možda kontrolišemo i ponešto teritorije koja bi pripala ili koja će pripasti ako pogodbi bude pripasti drugim nacionalnim zajednicama, ali se tokom rata iz razloga bezbjednosti te teritorije ne mogu ustupati, one se mogu ustupiti jedino nakon garantovanog mira i garantovanih granica od strane međunarodne zajednice.”[11]


Eliminisali smo muslimanske ekstremiste u Krajini
Karadžić: 0214-9504 – 0214-9513

“Što se tiče odnosa sa Muslimanima u vojnom pogledu oni neće nikakve pregovore oni u malom broju mjesta prihvataju miran zajednički život i čekanje političkog rješenja. Tako je u Bijeljini i oko Bijeljine gde Muslimani ne pokazuju želju da se bore protiv Srba i protiv njihove države i gde u osnovi žive mirno i dobro, tako je nakon i u Krajini gde nakon eliminacije ekstremista muslimanski narod je prihvatio da živi sa Srbima, tako je u Sanskom Mostu, Ključu i Prijedoru, gdje je nažalost bilo borbi i te borbe su izazvali muslimanski ekstremisti ali je nakon njihove eliminacije ostatak naroda nije za borbu protiv Srba.”[12]


Izolacija Sarajeva pokazuje da Vlada BiH ne funkcioniše
Karadžić: 0214-9504 – 0214-9513

“Oko Sarajeva, kao što vam je poznato srpski narod ne dopušta da bude poražen i mi kontrolišemo vojnički gotovo sve naše okruženje oko grada, pri čemu nismo dopustili da se snage centralne Bosne da se spoje sa snagama u Sarajevu, jer bi to bio katastrofalan ishod, niti dopuštamo da se dovoze plaćenici i dobrovoljci kojih ima u Turskoj spremnih i kojih ima u arapskim zemljama koji bi za novac sigurno došli da se bore protiv srpskog naroda.
Mi jako dobro znamo kako bi to izgledalo. Zahvaljujući sarajevskom ratištu Vlada i Skupština i svi drugi državni organi A. Izetbegovića ne funkcionišu i pokazalo se da država Bosna i Hercegovina nikada nije funkcionisala i nikada nije uspostavljena izvan Jugoslavije.[13]


SAO-i su predstavljali mehanizam da se odupre Izetbegovićevoj vladi
Karadžić: 0214-9504 – 0214-9513

“Naime, pred bojazni da budemo ovladani ili dominirani od strane Izetbegovićeve vlade mi smo izradili neke političke, a manje državne mehanizme otpora zloupotrebi centra, tako da smo sada kada imamo svoju državu te mehanizme naslijedili. Sada nam se vraćaju kao negativni eho.
Odmah ćemo svi znati da se radi o jednoj urođenoj srpskoj tendenciji autonomaštva, tendenciji stvaranja malih kneževina i malih knezova, iza kojih uvijek stoji privatni interes, a nikad interes naroda.[14]


Spoljne sile će popustiti pred srpskom odlučnošću
Karadžić: 0214-9504 – 0214-9513

“Naravno protiv sebe imamo velike sile. Ali još uvijek te sile će se prilagođavati sili srpskog naroda, odnosno njegove težnje da živi u svojoj državi, odnosno u savezu država, odnosno da živi onako kako hoće.[15]


Naši vojnici su na granicama, definišući tako prostor naše države
Karadžić: 0214-9504 – 0214-9513

“... naš narod je u potpunosti opredijeljen za borbu odnosno za mir, jer mi nemamo više razloga da se borimo skoro sve smo svoje oslobodili u konačnom razgovoru bismo mogli i da vratimo neke teritorije ako neko selo nije naše i to je pitanje koje se ne može olako definisati ali u osnovi mi možemo da kažemo da mi imamo svoju državu da su na granici ti naši vojnici, da je naš narod potpuno opredijeljen da živi u toj državi i da li će se sa nekim drugima udruživati sa ostalima u Bosni i Hercegovini ili sa nekim drugim što ćete opet vi kao predstavnici naroda odlučiti u tom smislu mi politički stojimo odlično.”[16]


Neki krizni štabovi su dobro obavili svoju ulogu, drugi nisu
Branko Đerić: 0214-9513 – 0214-9521

“Dodao bih prethodnu nedefinisanost nadležnosti i funkcija kriznih štabova koji su u jednom broju opština odigrali značajnu ulogu, a u drugim su se izrodili u značajna ...................... izvorišta razdora postali tromi, brojni i neorganizovani.”[17]


Krizni štabovi su u jednom momentu činili napredak
Milanović: 0214-9522 – 0214-9525

“... mi smo u jednom periodu radili po Uputstvu Vlade, pa smo formirali krizne štabovi koji su mislim u jednom momentu činili napredak, a dalje sami smetnja sebi jer vjerovatno bi ih trebalo prevazići i da se vratimo na redovni skupštinski život, to znači da afirmišemo redovne skupštine i da krizne štabove možemo zanemariti.
Ali sa povjerenicima mi smo ih shvatili da su oni za nas bili nepovjerenje prema izabranim predstavnicima naroda, barem se tako pokazalo, a u pojedinim rješenjima bili su paravlast.
Nisam vidio potrebu da se za Krajinu takvo rješenje predloži, mi smatramo da to rješenje Vlade treba primijeniti tamo gdje nije funkcionisala vlast, gdje se Vlada morala oslanjati na povjerenike, ali ako funkcioniše Skupština, regionalna, okružna, nema potrebe da tamo dolaze pojedinci.”[18]


Sada imamo za taoce čitave gradove i područja
Milanović: 0214-9522 - 9525

“... sada imamo taoce čitave gradove i stanovnike čitavog područja Zenice, Sarajeva, pa i nekih drugih.” [19]



Biće teško odreći se osvojene teritorije
Plavšić: 0214-9532 – 0214-9533

“65% srpske teritorije po katastru pripada našem narodu, a 70% je osvojene, što je samo 5% u korist, u odnosu na prethodnu cifru, ako pođemo od toga da neprijatelj dobije onoliko koliko mu mi poklonimo ko bi onda imao smjelosti da objasni našim ljudima da napuste ono što već imaju, što mu predstavlja kompenzaciju za prostor koji mi je razoren, popaljen ili sa koga je otjeran.”[20]


Moramo stvoriti uslove za prisilne emigracije
Plavšić: 0214-9532 – 0214-9533

“Nažalost, sve manje možemo računati na Srbiju koja je već iscrpljena prijemom naših izbjeglica i ranjenika, a i sama je u teškoj situaciji i u blokadi. (Ovo je referenca na sankcije UN-a – rdj.) Pa zato moramo stvoriti uslove za unutrašnje vojne i prisilne emigracije, a to ne možemo bez teritorije.
Mi moramo inostranstvu davati do znanja da treba i sami da se prisjete da se osvojeno teško napušta. I posljednje što dolazi u obzir je kompromis na račun osvojenih teritorija.”[21]


Koridor u Posavini je tanak, moramo osvojiti više
Beli: 0214-9549 – 0214-9549

“Taj koridor je tanak, pupčana vrpca u Doboju, Orašje nije zauzeto, čitava okolica Brčkog nije zauzeta, mi na vojnom planu ima da radimo još ohoo.”[22]


Ja sam za viteško ratovanje, a ne za genocid
Miladin Nedić: 0214-9554 – 0214-9555

“Dozvolimo da vojnički radimo sa vojnicima, a ne da ubijamo žene i djecu, zato što nose dimije, ili ne znam šta, ja sam ti rekao u razgovoru s sa jednim pukovnikom da li su oni to shvatili i kako su shvatili, ali ja sam za viteško ratovanje, a ne za genocid.”[23]


Granice treba utvrditi samo ratom
Miladin Nedić: 0214-9554 – 0214-9555

“Konkretno ja tražim od nas da ne raspravljamo uopšte o granicama našim, da ne raspravljamo uopšte o lokaciji i mjestu gdje će biti Vlada dok se ne završi rat, to su dva moja prijedloga da o tome ne raspravljamo nikako. Ratni naš cilj je da vojnički vidimo ko je jači u Bosni, ali na bojnom polju, jer se bojno polje i radi danas.
Motiv naš je srpska država. Srpske zemlje. To je moj cilj i moje traženje od ove Skupštine, da ne raspravljamo o granicama ...”[24]


Srbi iz Sarajeva proterali Muslimane sa njihove zemlje
Prstojević: 0214-9561 – 0214-9562

“Kad su Srbi u Sarajevu digli ustanak i kad su uzeli određene teritorije pod svoju kontrolu, o tome momentu nije bilo Vlade ili se bar nije znalo gdje je. Čak štaviše, u prvim danima nismo znali da li je i gospodin Karadžić živ.
Kada smo saznali da je živ i kad je sišao među nas na Ilidžu i dao nam određena ohrabrenja Srbi su u Sarajevu na tim prostorima zadržali određenu teritoriju pod kontrolom, a po nekim dijelovima i proširili svoje teritorije i potjerali Muslimane sa teritorije gdje su oni praktično u većini.”[25]


Nismo ni pola svojih teritorija osvojili
Vojo Kuprešanin: 0214-9564 – 0214-9566

(U ovoj rečenici Kuprešanin greškom pripisuje Plavšićki izjavu koju je dao Karadžić.)

“Gospođa Biljana Plavšić je rekla da smo mi uglavnom osvojili svoje teritorije, ja mislim da nismo ni pola svojih teritorija osvojili.”[26]


Treba ukinuti krizne štabove; Podrinje je od suštinske važnosti
Rajko Dukić: 0214-9567 – 0214-9571

“Tražim da skupština odavde naredi da se ukinu svi krizni štabovi koji postoje i ratna predsjedništva, tamo gdje može da funkcioniše civilna vlast, mora da funkcioniše od sutra i vojna komanda radi ono što je njen zadatak, tamo gdje ne može da se formira civilna vlast uvodi se vojna uprava i to sutra, ako to ne napravimo džaba mi sjedimo ovdje, ja vas uvjeravam, dalje kad krenemo gore do Višegrada, Rogatice, molim vas krenite u Srebrenicu, srebrenički dio, bratunački dio, gore opštine, pa onda gore uz poznati Žep, Rogaticu i idemo dalje do Goražda, praktično šta mi imamo na Drini i Podrinju, vrlo malo, a Drina i Podrinje ako ne bude naše onda mi nemamo šanse, i da nam niko ne brani sutra da mi budemo u jednoj državi, a što nam je mislim krajnji cilj, sa ostalim srpskim narodom.”[27]


Vreme je za ujedinjenje sa RSK
Krajišnik: 0214-9571 – 0214-9575

“... mi smo obavezni da sav srpski prostor, a sad prvenstveno Srpsku Krajinu i Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu potpuno prožmemo, politički, pravno i bilo kako i sve ono što je moguće u ovom momentu međunarodnih odnosa da ne bi pokvarili ono što sad imamo u Srpskoj Krajini, to je oni koji nam pomažu da štite granice tako da nazovem, ali da to sve objedinimo, od pravnog političkog, od kulturnog, prosvjetnog i bilo kakvog drugog odnosa.”[28]


Izlaz na more je prirodno pravo Srpske Republike
Krajišnik: 0214-9571 – 0214-9575

“... negdje imaju nedefinisane teritorije, vezano za to pitanje trebalo bi da donesemo zaključak, a to je pošto je aktuelno pitanje more da mi javno iznesemo svoj šesti strateški cilj da Srpska Republika BiH polaže pravo i osporava dio teritorije, znači uz more, kao prirodno pravo izlaska ove Republike na more, time bi ovaj problem čini mi se najadekvatnije riješili ...”[29]


Muslimani imaju visok natalitet. Sukob je podjaren da bi oni nestali
Karadžić: 0214-9581 – 0214-9584

“Šta ćemo mi raditi ako dobijemo državu u kojoj smo manjina. Šta ćemo raditi ako zbog jednog potoka ili jedne, jednog brda golog izginemo i opet dobijemo neprijatelja u svoju državu na taj način. ... Evropa ne želi i ne smije da dozvoli islamsku državu ovde, to je naš veliki problem, to je naš najveći problem.
Oni žele nas i Hrvate da zadrže u jednoj unitarnoj Bosni da mi kontrolišemo Muslimane a mi Muslimane kontrolisati ne možemo u toj unitarnoj državi.
Mi dobro znamo gdje dođe fundamentalizam da se tu više živjeti ne može, nema tolerancije, oni se natalitetom učetvorostručuju, a mi Srbi nismo tome dorasli, ne da samo mi Srbi nismo tome dorasli, čak ni Hrišćani u Libanu nisu dorasli tim orijentalnim mentalitetima koje daje Islam. ...
Ni Srbi ni Hrvati zajedno natalitetom ne mogu da kontrolišu prodor Islama u Evropu, jer za 5-6 godina bi u unitarnoj Bosni Muslimana bilo preko 51%. ...
Ako oni dakle neće nikakvu islamsku državu na Balkanu, onda je još manje vjerovatno da hoće čistu islamsku državu, dakle islamski kanton, muslimanski kanton na području Bosne. ... da je ovaj sukob podjaren da bi nestali Muslimani.”[30]

[slobodni armirach]

18. sednica Skupštine
11. avgust 1992
Banja Luka
Transkript: ERN 0214-9601 – 0214-9631

Odlomci


Srbi koji su ostali na nesrpskim teritorijama smatraju se zatočenicima
Krajišnik: 0214-9606 – 0214-9608

“Jedna je bila inicijativa da mi pokrenemo zahtjev Skupštine da se hitno sve međunarodne institucije, a pogotovo novinari ako su posjetili naše logore, da zahtijevamo da posjete i logore u koje su zatočeni Srbi i da se zahtijeva da se izvrši zamjena zarobljenika, takva jedna Deklaracija bi bila dobra i bila bi zaštita naših zarobljenika, ako se sjećate prošli put kada smo bili u Sarajevu da smo tada rekli i zauzeli stav i zadatak je bio ovog pregovaračkog tima da predloži i da zahtijeva da se stavi kao pitanje na Konferenciju u Londonu, to je pitanje zatočenika, u stvari naših ljudi koji su u tim etničkim prostorima muslimanskim.
I mi smo stavili i to je usvojeno da se mora hitno prići formiranju koordinacionog tijela od tri predstavnika od sve tri strane da bi se omogućilo svakom čovjeku koji je u jednom zatvorenom gradu da bi mogli izaći na slobodnu teritoriju na koju hoće. Pa bih ja zamolio Komisiju da pripremi takav jedan zahtjev ili da ovde ovlastimo jednu komisiju koja bi takav zahtjev uputila međunarodnim komisijama za oslobađanje zarobljenika i za zamjenu zarobljenika.”[31]


Srpska Republika je privremena država do ujedinjenja svih srpskih zemalja
Krajišnik: 0214-9618 – 0214-9621

“Mislim da ne treba govoriti o opredjeljenju da li mi svi želimo da živimo u jednoj državi. ... Ja lično smatram da je Srpska Republika BiH privremena država sve do onog momenta dok ne budemo u situaciji da se sve srpske zemlje ujedine. Ako imaju pravo Nijemci i drugi, zašto to ne bi imali i Srbi. ...
Mi možemo sa jednom državom, kao što je Savezna Republika Jugoslavija, da uspostavimo najčvršće veze onoliko koliko je moguće njima da to uradimo. ... Nije ovo samo dogovor samo između nas, nego je dogovor i između nas i Srbije, i između nas i Krajine itd.”[32]

[slobodni armirach]

22. sednica
22 – 23. novembar 1992.
Zvornik
Transkript: ERN 0214-9632 – 0214-9749


Sažetak

Ova sednica tiče se uglavnom unutrašnjih pitanja: zahtev da premijer Đerić i Vlada podnesu ostavke kako bi se stvorile mogućnosti za restrukturiranje vlade, finansiranje sanitetskih službi vojske i razna imenovanja. Nikola Koljević podnosi izveštaj o stanju međunarodnih pregovora.


Odlomci

Problemi finansiranja vojske počeli su u jesen 1991. godine
Kerović: 0214-9713 – 0214-9715

(Ovo je negde na početku rasprave o raspoloživim sredstvima za sanitetske službe vojske.) “Ovi problemi nisu nastali od juče i ovo je pomalo sramno da se tek sada raspravljaju, ovi problem datiraju od oktobra, od septembra mjeseca 1991. godine, kada su prvi vojnici počeli da izlaze na teritorije, uglavnom sada koje drže Srbi, kao tada mobilisani vojni obveznici na terenu, kad su počeli oblačiti vojnu opremu.”[33]


Poverenici imaju zadatak da formiraju organe srpske države
Maksimović: 0214-9732 – 0214-9734


“Negdje oko krajem maja ili početkom juna, odlukom našeg Ratnog Predsjedništva formirana su ratna povjereništva za pojedine rejone i imenovani uglavnom poslanici koji su obavljali tu dužnost. ... Povjerenici ne suprotstavljaju se lokalnoj vlasti, oni su vlast ne samo da moraju da podržavaju nego i aktiviraju tamo gdje ona nije bila ili formirana, naročito u onim opštinama gdje mi nismo prije toga imali svoju srpsku vlast, nego smo je formirali naknadno. Povjerenici znači podstiču rad izvršnih organa i skupštine opštine, a onde gdje je nema i formiraju te opštine. ...

Odluka nije izričita, prema tome ne kaže se da je obavezno u svakoj opštini u Republici Srpskoj formirati povjereništva, nego onde gdje se za to ukaže potreba. Povjerenik takođe ima obavezu da koordinira vojnu komandu koliko je to naravno moguće i civilnu vlast opet u onim uslovima gdje tog povjerenje nema. ... Povjerenik koordinira i uspostavlja kontakte i sa crkvenim vlastima onde gdje to ima kao i naročito u eliminisanju nesklada između ponašanja civilne vlasti prema crkvi, kao što ima u nekim dijelovima Hercegovine.”[34]


Iza humanitarne misije UN-a kriju se njihovi stvarni interesi
Koljević: 0214-9744

“... su oni na humanitarni aspekt išli od početka sve kad uzmete ne samo opsadu Sarajeva, etničko čišćenje, humanitarnu pomoć, sve su to humanitarne stvari iza koje se kriju određeni politički interesi.”[35]


General McKenzie je bio prijatelj Srba, pomenuo je suverenost
Koljević: 0214-9744

“General Mekenzi je osvedočeni neutralni svedok događaja u BiH, da ne kažem da je srpski prijatelj. On je srpski prijatelj bio utoliko ukoliko je bio neutralan. To je bio čovjek koji je bio od snage UNPROFOR-a dosada najviše nama pomagao svojom neutralnošću, ja ne mislim da je on bio na našoj strani, mislim da je svojom neutralnošću pomogao, i uostalom, koliko nam je pomogao vidi se po tome da je smenjen.
On je lično zamolio i rekao u tom obrazloženju koje je trebalo biti dostupno i ovoj Skupštini ... da nikada suverenost Republike Srpske neće biti ugrožena prisustvom Kanadskog bataljona. On je prvi čovek koji je pomenuo suverenost od međunarodnih faktora, naše republike, niko do sada nije pomenuo ni tu suverenost niti nas je imenovao.”[36]


Nismo pitali unapred šta treba da uradimo u Prijedoru
Srđo Srdić: 0214-9745 – 0214-9746

“Nismo pitali ni vas, ni gospodina Karadžića, ni gospodina Krajišnika šta smo trebali da uradimo u Prijedoru, jedina zelena opština u Bosanskoj Krajini bio je Prijedor, da smo slušali vas mi bi danas bili zeleni, mi bi i danas bili Krupa, a Prijedor ne bi bio Prijedor.
Mi smo njih sredili i spakovali tvrdim pakovanjem tamo gdje im je mjesto.”[37]

[PipiDugaDevetka]

Hoće li biti još ovoga? Koljević me naročito interesuje.

[nokia6170]

U vise navrata spominjan dokument na ovom forumu, s razlikom sto je na drugim temama stavljan link odakle se moze preuzeti cjelokupan text, a ne ovako da cekamo na tebe

Meni je izuzetno zanimljiva odluka-rezolucija ratne Skupstine RS-a iz 1993. godine, kojom "proglašavaju nevažećim zaključke Partizanske konferencije u Mrkonjić-Gradu u novembru 1943, što je potez koji, po njihovom shvatanju, poništava sve ono što je potom uređeno ustavom, uključujući i postojanje Republike BiH".

Ta odluka je formalno-pravno jos uvijek na snazi i nikad nije ponistena...tako da se moze i izvuci formalni zakljucak zasto RS ne priznaje 25. novembar kao dan drzavnosti BiH.

[slobodni armirach]

Hoće li biti još ovoga? Koljević me naročito interesuje.

naravno da ce bit, nismo dosli do kraja 1995, svaki dan ce biti jedna ili dvije sjednice, da nije naporno citati.

[slobodni armirach]

23. sednica
17. decembar 1992.
Jahorina

Zapisnik: engleski ERN 0087-3856 – 0087-3866. B/H/S ERN 0056-5248 – 0056-5258
Transkript: B/H/S ERN 0214-9750 – 0214-9854

Sažetak

Poslanici gotovo jednoglasno biraju Radovana Karadžića za predsednika, a Biljanu Plavšić i Nikolu Koljevića za potpredsednike. Usvajaju deklaraciju koju je predložio Karadžić, kojom se proglašava kraj rata kako bi se stekla prednost u sferi odnosa sa javnošću.
Takođe usvajaju i odluke kojima se utvrđuju državni praznici, osuđuje Milan Panić (protivkandidat Miloševiću u izborima za predsednika Srbije), i odbacuje zahtev UNPROFOR-a da se Kanadski bataljon stacionira u Banjaluci.
Izglasavaju da se 1993. godina proglasi “Godinom istaknutih Srba”, što je skupni naziv do kojeg se došlo nakon što su pojedini poslanici predložili da se 1993. proglasi “godinom Nikole Tesle” i “godinom Jovana Dučića”.


Odlomci

Treba da apelujemo na Srbe, a ne na građane Srbije i Crne Gore
Rajko Dukić: 0214-9770

(Poslanici razmatraju apel građanima Srbije i Crne Gore da ne glasaju za Milana Panića, Miloševićevog protivkandidata na izborima za predsednika Srbije.) “/Treba uputiti predlog/ ne, gospodo, građanima, nego Srbima Srbije i Crne Gore, srpskom narodu. Građani Srbije su i veliki broj Muslimana koji se našao tamo i uhljebio, a bore se protiv nas, i veliki broj Šiptara koji se bore protiv nas, i veliki broj Mađara za koje nas i nije briga.
Mi trebamo da uputimo proglas srpskom narodu Srbije i Crne Gore ...”[38] Dukićev stav odnosi prevagu. Konačna rezolucija glasi: “Apelujemo na svoje sunarodnike iz Srbije i Crne Gore...”[39]


Oskudno naoružani Muslimani su u okruženju u Cerskoj i Srebrenici
General Mladić: 0214-9839 – 0214-9845

(Pokazujući kako on od ljudi uvek traži da se stave na mesto svojih protivnika, Mladić kaže:) “Kako bi bilo njemu da je u okruženju kao što je muslimanski narod i njegova oružana snaga, ako se tako može nazvati, u Cerskoj, u Srebrenici, pa čeka kad će mu onaj transportom doneti 500-800 metaka.”[40]


Mladić pominje sastanak na vrhu Savezne Republike Jugoslavije
General Mladić: 0214-9839 – 0214-9845

“Mi moramo shvatiti, ja mislim da smo to mi na ovom zadnjem sastanku, na kome smo prisustvovali Predsjednik Karadžić, Krajišnik, i prof. Koljević, ministar Subotić i ja, jasno stavili do znanja i vojnom i političkom vrhu Savezne Republike Jugoslavije da nas nema ko Kineza i da se mi ne možemo deliti ovako ili onako.”[41]


Brđanin zagovara da se preispita lojalnost zaposlenih
Brđanin: 0214-9846 – 0214-9847

(Brđanin iznosi predlog od 13 tačaka, koji se usvaja većinom glasova, ali je nejasno da li se on usvaja kao izveštaj ili kao rezolucija.) Tačka 8 glasi: “Da se preispita struktura zaposlenih u svim radnim organizacijama i državnim ustanovama, a naročito onih koji su protiv srpskog naroda i Srpske Republike.”[42]

[slobodni armirach]

24. sednica
8. januar 1993.
Bijeljina

ERN Kluba poslanika: 0214-9855 – 0214-9870
ERN Transkripta: 0214-9871 – 0214-9936


Sažetak

Vance-Owenov mirovni plan (u daljem tekstu: Mirovni plan) pušten je u javnost pet dana pre ove sednice. Na sastanku Kluba poslanika koji je održan pre sednice iza zatvorenih vrata, Karadžić objašnjava da mnogi elementi tog plana ne pogoduju srpskim ciljevima, ali predlaže da se Muslimani prisile da mu se suprostave, tako da mirovna konferencija ne propadne zbog Srba.
On je pre za to da se Mirovni plan “preformuliše”, nego da se u potpunosti odbaci. Na otvorenoj skupštinskoj sednici koja je potom održana, Karadžić i Mladić generalno prihvataju proces, ali smatraju da su mnoge konkretne odredbe nezadovoljavajuće. Razni poslanici oštrije izražavaju svoje generalno neslaganje.
Skupština usvaja izjavu od sedam tačaka u kojoj ponavlja srpski stav, nazivajući Mirovni plan početnom tačkom za dalje razgovore.


Odlomci

Strateške ciljeve ne treba menjati
Karadžić: 0214-9866 – 0214-9869

Ja ne tražim, niti bih preporučio da Skupština mijenja strateške ciljeve. ... Ja mislim da mi ukoliko budemo taktički mudri, ne mijenjamo strateški cilj ....[43]


Mi smo njima samo malo manje nego što su oni nama
Trifko Radić: 0214-9916 – 0214-9917

“Jer mi, vjerujte, ne možemo više živjeti zajedno. Ja ne znam koji to bili uslovi sada bili da mi živimo zajedno, ja moram biti iskren oni su nama mnogo zla nanijeli, i ni mi njima nismo ovoga puta mnogo manje.”[44]


Skupština pozdravlja ubistvo potpredsednika Vlade BiH Turajlića
General Mladić: 0214-9927 – 0214-9928

(Ovaj odlomak se odnosi na ubistvo Hakije Turajlića, potpredsednika bosanske vlade, od strane jednog vojnika, Srbina iz Bosne. Turajlić je ubijen dok se vozio francuskim oklopnim transporterom. Mladić izveštava skupštinu o delegaciji turske vlade koja je u Sarajevo stigla pod zaštitom UNPROFOR-a.)
“Iz Sarajeva u vozilu UNPROFOR-a u kojima je bio pukovnik Sartr, Francuz, bio je i potpredsjednik Turajlić Hakija, te krnje Vlade Bosne i Hercegovine, naši su to vozilo zaustavili i pretresli, jedan od naših vojnika je sa šest metaka ubio tog Turajlića. (Aplauz.)

Molim vas da ne razvijamo tako klimu prema UNROFOR-u, ima i onih koji dobro rade, mi ćemo uložiti oštar protest, ja sam naredio već da napišu protest do Nambijara i ja sam to njima rekao prošli put, UNPROFOR niti Ujedinjenje nacije nisu servis, ni logistika Alije Izetbegovića, niti Franje Tuđmana, niti naš, ali ipak moramo voditi računa, moramo biti mnogo, mnogo trezne glave, ja vas molim nemojmo da nas neki pojedinac povuče u nesreću.”[45]


Skupština je zauzela stav da su Muslimani verska skupina turske orijentacije
Krajišnik (predsedava): 0214-9934 – 0214-9935

“Skupština je zauzela stav da su Muslimani komunistička tvorevina i da predstavljaju vjersku skupinu turske orijentacije. ...
Oni su nevjernici, narod koji nije narod, odnosno narod koji hoće da bude narod i nema nikakve argumente za naciju.”[46]

[slobodni armirach]

26. sednica
2. april 1993.
Bileća
Zapisnik: ERN 0215-0020 – 0215-0022
Transkript: ERN 0215-0023 – 0215-0081

Sažetak

Ovoj sednici prisustvovali su mnogi gosti, među kojima Vitalij Čurkin, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, i Tomislav Karađorđević, pretendent na nepostojeći srpski presto.
Poslanici iznose razne argumente protiv Mirovnog plana: nacionalnim pravima, filozofskim načelima, ekonomskom infrastrukturom, istorijskim presedanima i savremenim poređenjima. Donja dva odlomka tipičan su primer širokog dijapazona primedbi na Mirovni plan.
Neki poslanici prkose pretnjama i pritiscima UN-a i velikih sila, dok drugi imaju pomirljiviji stav prema takvom tretmanu, kao datosti međunarodnog političkog života.


Odlomci

“Predložene granice Vens-Owenovih provincija ucrtane su sa očiglednom namjerom da zauvijek razbiju srpski etnički prostor, da se otimanjem prirodnog bogatstva i privatnog posjeda srpski narod trajno osiromaši.
Po tom predlogu više od polovine Srba ostalo bi u muslimanskim i hrvatskim provincijama kao nacionalna manjina, bez neposredne veze Srbije sa srpskim krajinama, bez izlaza na more, bez rudnika i energetskih izvora, bez polja i saobraćajnica, bez crkava i manastira u srpskim provincijama nema života u budućnosti.”[47]


Vance-Owenovim planom Srbi bi bili prisiljeni da prihvate katoličanstvo ili islam
Biljana Plavšić: 0215-0064 – 0215-0065

“... hoćemo li mi da potpisujemo da nam 200 hiljada vojnika dođe sa našim potpisom da nam okupira našu zemlju, a da ne govorim o 45% srpskog stanovništva u drugim provincijama koje treba da se iseljavaju ili da prime katoličanstvo ili da pređu na islam.”[48]


VRS nije činila nedela
Karadžić: 0215-0078 – 0215-0079

“Ako su eventualno napravili kod nas neko nedjelo, i ne možemo da se zakunemo da nema nedjela. Mi smo čuli ukupno za 18 silovanja. Nismo provjerili sva ta silovanja, mi ćemo to provjeriti, nema niko pravo da siluje, 18 ne 18.000 nego 18. Propaganda je od toga napravila 18.000. Mi treba da sudimo Srbima koji čine nedjela.
Mi ne damo ga nikome da ga drugi sudi. Mi smo suveren narod i mi to hoćemo da radimo i time obavezujemo i druge da to rade ako hoće, ako neće neka prave farse kao Tuđman što je sudio pa oslobađao, ali mi se nismo u ovom ratu nikada oslonili na kriminalce, naši komandanti su ugledni oficiri, ako nisu oficiri onda su ljudi iz naroda, oni koji nisu školovani oficiri, i kada se to zna, jasno je da naša vojska nije nikada napravila nedjelo, odnosno vojska nije napravila nedjelo, mogao je pojedinac napraviti nedjelo, mada iz vojske sumnjam...”[49]

[slobodni armirach]

27. sednica
3. april 1993.
Bileća
Zapisnik: ERN 0215-0082 – 0215-0083
Transkript: ERN 215-0083A - 0215-0106

Sažetak

Dva poslanika priključuju se Skupštini i obojica izjavljuju da su sa prethodnih sednica odsustvovali zato što nisu dobili poziv. Navodeći da je među Srbima još uvek sveže sećanje na Drugi svetski rat, poslanici usvajaju odluku kojom se zahteva da avioni iz Nemačke prekinu letove preko RS. Osuđuju inicijativu članova Skupštine Crne Gore, koji zagovaraju prihvatanje Mirovnog plana.
Žale se na nepravednu raspodelu humanitarne pomoći među različitim grupama u Bosni, ali obećavaju neometani prolaz za konvoje preko njihove teritorije. Predsednik Skupštine Krajišnik traži i dobija odobrenje da prihvati jednosoban stan koji mu vlasti u Beogradu nude kako bi tamo mogao da školuje svoje dvoje male dece. (Objašnjava da mu je godinu dana ranije umrla supruga.)
U kratkom vremenu predviđenom za pitanja poslanika, Branko Lukić moli premijera da formuliše jedinstvenu politiku kojom bi se ohrabrio odlazak nesrpskog stanovništva iz RS-a.

Duško Pejović, poslanik iz Gackog, izveštava da su Muslimani napali njegovu opštinu iz većinske muslimanske opštine Pljevlja u Saveznoj Republici Jugoslaviji. On govori o hapšenju “špijuna i vođa” povezanih s Muslimanima u SRJ i tu akciju hapšenja dovodi u vezu s krijumčarskim prstenom koji snabdeva hranom Goražde, koje se nalazi u okruženju. U tom prstenu su Srbi iz lokalnih sela, kao i Muslimani iz SRJ. Traži da se Goražde oslobodi što pre

Odlomci

Treba usvojiti doslednu politiku kojom će se pospešiti iseljavanje nesrpskog stanovništva iz RS
Branko Simić: 0215-0103

“Zapazio se jedan, po meni krupan politički problem, problem iseljavanja nesrpskog stanovništva. Nikakvi jedinstveni kriteriji na području Republike Srpske ne postoje, niti kakvi zakonski akti. Došlo je do strašnog haosa i pristupa ovom po meni krupnom političkom pitanju. Ja ne znam kako vi mislite. Moje je mišljenje da ih bude što manje s nama. Treba im omogućiti da idu što prije i poželjeti im sretan put.
Međutim, zbog nedostatka zakonske regulative dobija se utisak da im onemogućavamo da se isele. Skupština opštine Banja Luka je, mislim, najbolje učinila. Tri dokumenta su potrebna da se isele nesrpski stanovnici sa područja Banjaluke. Ministarstvo NO (narodna odbrana) je donijelo 14 zakonskih akata za iseljavanje. Čak u toj zakonskoj obavezi traži se i plaćanje PTT usluga, a da onda napusti područje RS.
Na drugoj strani, neke vojne komande isto tako propisuju svoje kriterije, a neke opštine srpske naplaćuju mostarinu, u Bos. Gradiškoj naplaćuju 100 maraka po glavi Muslimana što pređe most. To se zove mostarina. Gospodo, kamo sreće da RS ima kapitala pa da im mi platimo da oni odu.”[50]


/kao u verziji na engleskom:/ Goražde treba osloboditi da nas ne bi poklali
Duško Pejović: 0215-0104 – 0215-0105


“Po mom mišljenju, sporne teritorije su one srpske teritorije koje još nisu oslobođene. To su za nas te, kao što je Goražde. Ako ne oslobodimo taj grad, u kome ima zatočenih Srba, a bojim se da ne budemo i svi oko te opštine zatočeni, a sve što smo uradili, bojim se da će to sve biti polovično.
Jedna oaza je to koja se mora što prije raščistiti, prekinuti svaku vezu Sarajeva sa istokom. Ako ona ostane, ona će nas napadati, proširivati i nas u okolini poklapati.”[51]

[Hantraga]

U vise navrata spominjan dokument na ovom forumu, s razlikom sto je na drugim temama stavljan link odakle se moze preuzeti cjelokupan text, a ne ovako da cekamo na tebe

Meni je izuzetno zanimljiva odluka-rezolucija ratne Skupstine RS-a iz 1993. godine, kojom "proglašavaju nevažećim zaključke Partizanske konferencije u Mrkonjić-Gradu u novembru 1943, što je potez koji, po njihovom shvatanju, poništava sve ono što je potom uređeno ustavom, uključujući i postojanje Republike BiH".

Ta odluka je formalno-pravno jos uvijek na snazi i nikad nije ponistena...tako da se moze i izvuci formalni zakljucak zasto RS ne priznaje 25. novembar kao dan drzavnosti BiH.

U vecini opstina koje su 1992 pale pod kontrolu VRS, je izvrsen vojni udar, na demokratski izabranu vlast sa Izbora 1990. Na kom osnovu je narod u toj RS izabrao te poslanike da uopste konstituisu Skupstinu RS. Sve je uradjeno na ilegalan i nedomakratski nacin.
Srusena je demokratski izabrana vlast, i proglasena nevazecim konferencija u MG iz 1943, koju je priznao AVNOJ, a kasnije i sav ostali svijet.

Danasnje srpsko rukovodstvo je svjesno da je RS nastala na bezpravan i nedemokratski nacin, pa zato po svaku silu pokusavaju da legalizuju Dejton, jel je to jedini nacin da RS dobije pravni legitimitet.

A i sami ovi poslanici zvuce kao da ni oni sami nisu svjesni u sta ih psihopata Karadzic uvlaci...

[slobodni armirach]

30. sednica Skupštine
9. maj 1993.
Zvornik
Transkript: ERN 0215-0114 – 0215-0203


Sažetak:

Predsednici Jugoslavije, Srbije, Crne Gore i Grčke prisustvovali su ovoj sednici kako bi uzaludno pokušali da uvede skupštinu da prihvati Vance-Owenov mirovni plan. Razni govornici dali su različita objašnjenja zašto ga treba odobriti.

Odlomak


Mirovni plan je put do ostvarenja krajnjeg srpskog cilja
Slobodan Milošević: 0215-0189 – 0215-0192

“Otvorilo se čak i pitanje, što ja smatram zaista neprihvatljivim, da li se odustaje od cilja? Ja ću da vam kažem: ne! Ne odustaje se od cilja. Nije pitanje, dakle, ako gledamo taj plan. Da li plan predstavlja postignuti cilj? Naravno da ne predstavlja. Već je pitanje da li predstavlja put ka konačnom cilju? U mnogo čemu je postignut, ali ne do kraja.
Ali da predstavlja put ka konačnom cilju - naravno da predstavlja. Ali se treba pomučiti malo više glavom, malo više pameću, a malo manje krvi proliti.


“Pošto ste skupština, znate da smo napravili jedinstven platni promet, da idemo na jedinstven novac, da idemo na sve moguće veze i transakcije između ekonomije, da idemo u jedno stabilizovanje jednog celovitog jedinstvenog privrednog područja gdje će te tu srpske zemlje biti u ekonomskom i kulturnom i u obrazovnom i u svakom drugom pogledu…
Na kraju da vam kažem, nemojte nama govoriti da se osećate napuštenim. Nama koji smo za sve ovo vreme brinuli sve vaše brige. I to ne brinuli, mentalno samo, nego rešavali i pomagali svim svojim snagama i svim svojim mogućnostima po cenu ogromnog lišavanja 10-milionske Srbije i dalje ćemo vas pomagati, što nije sporno.”[52]

[slobodni armirach]

31. sednica Skupštine
9. maj 1993.
Zvornik
Zapisnik: ERN 0215-0205 – 0215-0207
Transkript: ERN 0215-0208 – 0215-0230


Sažetak

Ova “posebna sednica” sazvana je da bi se dodalo drugo pitanje za referendum koji treba da se održi 15–16. maja 1993. Osim što će se izjašnjavati o tome odobravaju li Vance-Owenov mirovni plan, glasači će se na referendumu izjašnjavati i o tome da li su za nezavisnu RS, slobodnu da stupi u ravnopravne odnose sa drugim narodima i državama.
Ta formulacija je usvojena na kraju sednice. A debata koja je prethodila pruža poslanicima još jednu priliku da izraze neslaganje s Mirovnim planom. Dva dana pred sednicu, 7. maja 1993, džamija Ferhadija u Banjoj Luci srušena je do temelja i taj događaj nagnao je Radoslava Brđanina da dâ svoj komentar (vidi donji odlomak).


Odlomci


Srbi treba da prestanu sa žalopojkama zbog rušenja džamije u Banjaluci
Radoslav Brđanin: 0215-0209 – 0215-0211


“Još nešto, nemojte bude veći katolici od pape. Ja predlažem da se zabrani satanizovanje Srba od Srba. Molim vas glavna je tema u Banja Luci 24 sata o džamiji, ja ne kažem da ih treba hvaliti što su srušene, ali nemojte toliko plakati, barem na našim sredstvima informisanja. Ja ću svima oni koji kukaju, uvećati razglednicu u boji i neka je nose sa sobom.”[53]


Karadžić objasnio Miloševiću zašto je protiv Mirovnog plana
Karadžić: 0215-0224 – 0215-0226

“Vens Owenov plan ne valja. Milošević me pitao zašto si rekao da je Vens-Owenov plan katastrofalan. Zato što je katastrofalan. Suština je u tome da 50% stanovništva ostaje kod Muslimana i Hrvata, a 50% živi u Nagornom Karabahu. Po enklavama iz kojih ne može da izađe ko će putovati od Romanije do Zvornika, Zvornik će biti turski.”[54]


Na čijoj strani će se boriti vojska koju plaća Milošević?
Neidentifikovan poslanik: 0215-0223

“Ove koje plaća Milošević treba da se vidi da li će se oni boriti na našoj strani ili neće. Dobar dio oficira primi platu tamo. Ovo stanje, ako glasamo ne. Ako Srbija zatvori puteve i ako budemo morali nabavljati i ostale namirnice, brašno i ulje. To ćemo, gospodo, moći samo preko bogatih Srba. Ima Srba koji će dati hiljade i hiljada maraka za te stvari u to sam siguran.”[55]

[slobodni armirach]

32. sednica Skupštine
19-20. maj 1993.
Jahorina
Zapisnik: ERN 0215-0231 – 0215-0236
Transkript: ERN 0215-0236 – 0215-0331


Sažetak


Izborna komisija potvrđuje rezultate referenduma od 15-16. maja 1993, prema kojima je 96% glasača odbilo Mirovni plan. Na drugo pitanje na glasačkom listiću - da li su za nezavisnu RS, slobodnu da uđe u savez sa drugim narodima i državama - potvrdno je odgovorilo takođe 96% glasača.
Skupština je onda ratifikovala te rezultate. Posle Karadžićevog izlaganja, u kom je on pohvalno govorio o rezultatima izbora i obećao jednaka prava za sve Muslimane i Hrvate u RS, poslanici su odobrili “Deklaraciju o nastavku mirovnog procesa”. Zatim se vodi debata o predlogu za finansiranje zdravstvenih službi, koji je usvojen.
U skladu s prethodnom najavom, Krajišnik drži zatvorenu sednicu na kojoj se raspravlja o “unutrašnjoj politici,” što znači, pre svega, o korupciji, krađi, dezerterstvu i zastrašujućem nedostatku finansijskih sredstava Republike


Odlomci


Za Žepu i Srebrenicu imamo precizne dogovore s UNPROFOR-om
General Mladić: 0215-0250

“... Srebrenica i Žepa tu smo mi precizan ugovor i ulogu UNPROFOR-a definisali. Neće nas prevariti. Radi se o tačnoj demarkaciji linije sukoba i od te linije sukoba pošto su Žepa i Srebrenica pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija. Tamo je tačno dogovoreno da bude jedna kanadska četa ojačana, odnosno jedna četa u Žepi.
Oni su tražili neke dodatne snage radi logistike i u dogovoru i /uz/ odobrenje Predsjednika štaba i vrhovne komande mi smo to njima dozvolili. Sada je u toku pregovarački proces stavljenje pod zaštitu užeg dela Sarajeva. Razdvajanje snaga može biti na liniji gdje su snage sukobljene.”[56]


Imamo ministra ekonomije koji iz Beograda vodi politiku
Jovo Mijatović: 0215-0273 – 0215-0276

"Maloprije je kolega Malidža govorio o privredi, mi imamo potpredsjednika vlade zaduženog za privredu, koji sjedi u Beogradu. … Neko je rekao da imamo i predsjednika Privredne komore, a bišeg (sic: bivšeg?) ministra, koji takođe sjedi u Beogradu. Imate puno ljudi koje sjede u Beogradu. I sad da pomenem ono što je predsjednik rekao… Kad je pominjao MUP, rekao je da ima paralelan MUP, da čak i ima neka paralelna vlast. …
On je trebao nama ovdje jasno da kaže, koji su to krugovi, koji su paralelna vlast, i koji su paralelan MUP. Ovaj parlament mora da to zna. Dok nam se to ne kaže, za nas ne postoji ni paralelan MUP, ni paralelna vlast. …
A ono što se očigledno vidi jeste to da ne može član vlade koji sjedi u Beogradu da osjeća ovaj narod, ako sjedi u Beogradu. Odveo ženu i djecu u Beograd, namjestio tamo stan i sad iz Beograda vodi politiku za narod srpski u Republici Srpskoj. To ne može."[57]


Prihvatili smo gotovo sve oficire iz SFRJ
Jovo Mijatović: 0215-0273 – 0215-0276


“Ima dosta oficira koji žele da se mješaju u vlast. Prije svega da pomenem pitanje mobilizacije. Često puta lokalni komandanti brigada dođu /kao u originalu:/ da srpskom ljudi koje treba da mobilišu. Takav primjer sam vidio u Višegradu, ... sam tamo bio povjerenik. ...
Mi smo iz Savezne Republike Jugoslavije maltene prihvatili sve oficire. A često puta su nama oficiri dolazali isluženi i oni koji se ne mogu puno upotrebiti u ratne operacije i često su takvih uhlebljeni u štabovima, dok operativnih oficira za vođenje jedinice imalo vrlo malo i vrlo malo sposobnih."[58]


Mafijaši u Ilijašu zastrašuju ovlašćena lica i odbijaju mobilizaciju
Trifko Radić: 0215-0294 – 0215-0297

“Kod nas /U Ilijašu/ ima bar jedno 150 mafijaša koje voze golfove neregistrovane, obučeni u uniformama, nose pištolje i najsavremenije oružje i naočale i hodaju i niko im živ ne smije niti ih ko može da angažuje. Pljačkaju, hodaju, ubijaju, švercuju itd. Ja sam pitao komandante brigade i ovako mi kažu, onaj tamo iz vojnog odsjeka pošalje poziv da se on mobiliše, ali ne smije niko da ga mobiliše.
To je povezana mafija od Ilidže, Rajlovca, Vogošće pa do Ilijaša, stvarno kojih se, kojih se svi živi od nas bojimo. Neka dođe neka specijalna jedinica da to prekontroliše. Znate koliko to smeta poštenim borcima koji gledaju kako oni to rade.”[59]


MUP ima Biro u Beogradu, a srbijanski MUP u Republici Srpskoj
Rajko Kasagić: 0215-0299 – 0215-0300

“Bosanska Gradiška je uvela za prelaz preko mosta 100 maraka od svih građana koje odlaze od Republike Srpske i zadržava za sebe. Nadalje gdje je problem duple vlasti. Ministarstvo unutrašnje vlasti je Biro u Beogradu i Ministarstvo unutrašnjih poslova u Republici Srpskoj.
Trebamo da utvrdimo da li ovaj Biro u Beogradu treba da postoji po mojoj ocjeni to treba da to bude nekakav ugostiteljski centar sa određenim licima koji mogu voditi protokol za predsjednika države i članove Predsjedništva. Predlažem da se ispita CSB kao međustanica između Republičkog ministarstva unutrašnjih poslova i opštinskog.”[60]


TAJFUN je obaveštajni organ koji radi za više strana
Ratko Adžić (ministar MUP-a): 0215-0310 – 0314

“ ... danas prisutno dosta privatnih obavještajnih službi, takođe je u ovoj fazi rata, prošlu godinu, i to je vama poznato, bilo je prisutno nekih službi, a i ljudi, a i danas koje rade mimo zvaničnog kanala MUP-a za potrebe MUP-a Srbije. Jedan od takvih obavještajnih centara je bio i TAJFUN, on je doduše radio za više strana.”[61]


Moramo ograničiti paralelnu vlast i paralelan MUP
Vladimir Lukić (premijer/predsednik vlade): 0215-0318 – 0215-0321

“Naš će predlog biti i za onaj sastanak koji treba da održimo u užem krugu, da to svedemo na minimum minimuma. Nama treba jedan broj ljudi da sjede i rade u Beogradu, ali ne trebaju čitave firme vlasti i sa takvim ovlaštenjima koje, čak šta više, ni Vlada ove Republike nema. Mislim da to neće ići i da u svakom slučaju treba razriješiti i osloboditi se toga, pogotovo što imamo dovoljno podataka da je tu u pitanju i paralelna vlast, i paralelan MUP, itd.”[62]

[slobodni armirach]

33. sednica
20-21. juli 1993.
Mrkonjić Grad
Zapisnik: ERN 0215-0332 – 0215-0343
Transkript: ERN 0215-0344 – 0215-0497

Sažetak

Na dnevnom redu su 42 tačke koje se većinom tiču pitanja unutrašnje uprave u RS. Na početku sednice, poslanici usvajaju rezoluciju kojom proglašavaju nevažećim zaključke Partizanske konferencije u Mrkonjić-Gradu u novembru 1943, što je potez koji, po njihovom shvatanju, poništava sve ono što je potom uređeno ustavom, uključujući i postojanje Republike BiH.

Šest nedelja pre ove sednice, 4. juna 1993, Savet bezbednosti UN-a je doneo rezoluciju 836, kojom su utvrđena uputstva za šest “zona sigurnosti.” Potom su UNPROFOR-ovi komandanti na terenu pregovarali i postigli konkretan dogovor o demilitarizaciji istočnih enklava Srebrenice, Žepe i Goražda. Taj dogovor se unekoliko razlikovao od teksta rezolucije i Karadžić daje ocenu te razlike u jednom obraćanju na ovoj sednici. Poslanici u Skupštini debatuju i usvajaju rezoluciju kojom se čini jedan izuzetak njihovoj politici uskraćivanja prava UNPROFOR-u da stacionira trupe na teritoriji RS-a. Tom rezolucijom Karadžić i Glavni štab dobijaju ovlašćenje da dozvole razmeštaj 100 ukrajinskih vojnika u Goraždu.


Odlomci

RS mora da uspostavi kontrolu nad svojim kancelarijama u Beogradu
Krajišnik (predsedava): 0215-0355 – 0215-0358

(Krajišnik sumira zaključke sa prethodne sednice koji zahtevaju dalje angažovanje.) “Zadužena su ministarstva koje bi poslove i u kom obimu iz njihove nadležnosti trebalo obavljati u SRJ, odnosno u Birou, i da utvrde broj i profil radnika koji bi obavljali te poslove, na osnovu toga izvršiće imenovanje, odnosno prijem radnika. ... utvrdiće se svi poslovi i nadležnosti koji su neophodni za rad ....”[63]


VRS nabavlja naoružanje iz SRJ i plaća ga ratnim plenom
Krajišnik (predsedava): 0215-0355 – 0215-0358

“Ministarstvo odbrane trenutno pregovara i finansira ukupnu proizvodnju municije i opreme u Republici, a putem kompenzacionih ugovora sa preduzećima iz SRJ i prodajom roba iz ratnog plijena i robnih rezervi, čine se /Ministarstvo/ napori za obezbjeđivanje i nabavku sredstava za kupovinu municije i vojne opreme u SRJ i inostranstvu ...”[64]


Srebrenica i Žepa su deo RS
Karadžić: 0215-0369 – 0215-0370

(Ova diskusija odnosi se na Rezoluciju 836 Saveta bezbednosti UN-a, koja je doneta u junu 1993. godine i kojom su ustanovljeno šest “zona sigurnost”, među kojima su Sarajevo, Goražde, Srebrenica i Žepa.) “Ta rezolucija koja je o tome govorila nije bila usklađena sa Ženevskom konvencijom koji govori da se samo mogu štititi nenaoružana, odnosno demilitarizovana područja.
Mi imamo na odnosu Goražde i Žepu vrlo dobar odgovor, to je ugovor koji za istoriju ostaje, koji govori o briljantnim pobjedama naše vojske, a i o briljantom ponašanju za pregovaračkim stolom i zaista su to istorijski dokumenti koji su vrlo značajni, međutim oni nisu provedeni u djelo, jer je muslimanska strana prevarila, nije izvršena potpuna demilitarizacija, vrlo malo je oružja predato. Mi smo tražili da se to oružje preda UN, nismo tražili da preda nama, kao pobjednicima iako smo na to imali pravo.
Sada nama se postavlja pitanje zašto bismo mi sklapali ikakav ugovor sa Muslimanima, to je teritorija RS, tu muslimanska država nema nikakvih prava niti treba da bude ugovorna strana i naša skupština treba da odluči o izuzetku, jer je naša skupština donijela generalu odluku da se našem području ne raspoređuju snage UN. U razgovorima sa korektnim, pa možda nama naklonjenim oficirima UNPROFOR-a, shvatili smo da bi bilo dobro da u Goražde uđe, po našoj odluci uđe jedna četa Ukrajinaca, čime bi se dokazalo na djelu da ne treba velike snage da štite sigurnosne zone ....”[65]


U skladu sa našim strateškim ciljevima, Drina ne može biti granica
Karadžić: 0215-0376 – 0215-0377

“Još oni nama nisu priznali granice Republike Srpske, Goražde je naše, možda ćemo morati praviti neke ustupke u samom dijelu Sarajeva da bi Goražde ostalo naše, jer značaj Drine za Republiku Srpsku i za srpski narod je ogroman i konačno jedan od strateških ciljeva da Drina ne bude granica, to smo donijeli ovdje u ovoj Skupštini.”[66]


Ulazak u Srebrenicu bi izazvao katastrofalne posledice
Karadžić: 0215-0376 – 0215-0377

(Karadžić tvrdi da bi Skupština trebalo da odobri raspoređivanje jedinica od 100 ukrajinskih pripadnika UNPROFOR-a u Goraždu. Zalaže se za to da Srbi ponekad moraju biti velikodušni pobenici, a ne da uvek odbacuju svaki ustupak.) “Kako se uzme to sa Srebrenicom, ja mislim da to je naš poen, jer da smo ušli u Srebrenicu, ušli bi ljudi čije su porodice pobijene, 1.200 Srba je pobijeno, bilo bi krvi do koljena, a mi bi mogli izgubiti državu za to.

Zato ja smatram da je Morillon nas spasio, a ne Muslimane kada je ušao u Srebrenicu. Šta u Srebrenici oni imaju puške, ali te puške nas opravdavaju da i lovimo, oni izađu po 300-350 iz Srebrenice oni izlaze sa puškama i mi se ne možemo prema njima ponašati kao prema civilima, naša ih vojska lovi jer su to neprijateljske snage na našoj teritoriji i konačno Stoltenberg me pitao da li se mi slažemo da oni (UN) evakuišu Srebenicu i da sve odvedu u Tuzlu, kakav su dobitak dobili Muslimani u Srebrenici. Oni su kao u kavezu i tamo su još neki Kanađani koji im tamo prodaju robu...”[67]



Moramo podsticati incidente kako bi se pojačao sukob
Karadžić: 0215-0376 – 0215-0377

“Važno je da smo mi izvukli Srbe iz Goražda, mi ne želimo da pucamo po Goraždu nema potrebe da opalimo ni jedan metak po Goraždu. ... Mi smo vojnički već pobijedili, mi moramo politički pobjediti, to znači moramo predviđati šta će se desiti i preduhitriti te dogođaje ili dan ranije sa potezom koji čini neku besmislenu mjeru protiv nas. ...
Ugovori koje je Muslimanska strana potpisala su ponižavajući za Muslimane. To je katastrofa, to je za istoriju, to je priznavanje srpske pobjede i UN su to potpisale, Morijon je to potpisao...”[68]


Skupština bosanskih Srba nikada nije odobrila Biro u Beogradu
Rasula: 0215-0385 – 0215-0386

(Ovaj komentar odnosi se na biro u Beogradu, o kome se raspravljalo na prethodnim sednicama.) Kaže da bi taj Biro u Beogradu trebalo ukinuti i da Skupština nikad nije odobrila njegovo uspostavljanje. “Apsolutno sam ovdje kod stava da ga treba ukinuti ako već postoji, za mene on stvarno faktički postoji, ali nikada nismo donijeli odluku da postoji.”[69]

[slobodni armirach]

34. sednica Skupštine
27. avgust – 1. oktobar 1993.[c]
Jahorina
ERN 0215-0508 – 0215-1073


Sažetak

34. sednica je bila najduža ratna sednica kako po trajanju, tako i po dužini transkripta. Obuhvata 7 ili 8 dana zasedanja, od kraja avgusta do 1. oktobra 1993. U centru sednice bila su tri najvažnija događaja: predloženi mirovni plan poznat kao Unija tri republike; vojna pobuna u Banjaluci, nazvana “septembar ž93,” i poziv RSK-a da im se uputi pomoć zbog toga što srpskim položajima prete napadi Hrvata.

Skupština prvo razmatra mirovni dogovor poznat kao Unija tri republike, koji je postignut uz zalaganje Lorda Davida Owena i Thorwalda Stoltenberga (koji je zamenio Vanca kao lični predstavnik generalnog sekretara UN-a), nakon što su srpske vođe odbile Vance-Owenov mirovni plan. Na insistiranje pregovaračkog tima, Glavni odbor SDS-a i Klub poslanika su, sa samo jednim glasom protiv, predložili prihvatanje plana za Uniju tri republike. Posle duge diskusije, i Skupština usvaja plan, ali je osnovala komisiju za granice, koja je trebalo da traži proširenje teritorije

Tokom skupštinskog odlučivanja 9. i 10. septembra, pripadnici 16. brigade blokirali su puteve oko Banjaluke, uhapsili komandante 1. krajiškog korpusa i pritvorili više civilnih vođa u gradu. Svoj pokret su nazvali “septembar ž93” i organizovali su krizni štab na čelu s rezervistima. Poslanici u skupštini bosanskih Srba reagovali su na taj ustanak s ogorčenjem i izrazili su veoma raznorodne ideje o motivima koji se kriju iza njega.
Slažu se da su “socijalni zahtevi” pobunjenika potpuno opravdani – običan vojnik je primao platu manju od 2 nemačke marke, ako ju je uopšte primao – ali iza pobune vide druge motive. Neki su verovali da se radi o zaveri komunista koji žele da se osvete srpskim nacionalistima. Pošto se pobuna dogodila u isto vreme kada je došlo do pretnji hrvatskim napadima na RSK, neki poslanici u njoj vide dalekosežnu šemu, dirigovanu iz inostranstva, da se sruši vlast srpskih nacionalista kako u RS tako i u RSK.

Karadžić govori o sumnjivoj jedinici obaveštajaca poznatoj kao “Tajfun,” koja je prvobitno bila deo JNA, ali je pre rata stavljena u službu SDS-a. Pobuna je ozbiljno zaoštrila već ionako klimave odnose između rukovodstva stranke i komandanata VRS. Mladić je u više navrata na sednici istakao svoju lojalnost i podređenost Karadžiću, praktično moleći da ne bude smenjen.
Vrhunac sednice je razgovor između Karadžića (sa mesta) i Mladića (za govornicom), u kojem oni viču jedan na drugog - Karadžić optužuje Mladića da ima političke veze, a Mladić poriče da je član bilo koje političke organizacije. O “septembru ž93” napisan je izveštaj u kom je isticana lojalnost VRS i podređenost SDS-u. Govor generala Gvere i odgovarajući izveštaj vojnog rukovodstva već su obelodanjeni i prevedeni (B8287 i B5875).

Iz jezika koji se mogao čuti na ovoj sednici vidi se da je postojao sveobuhvatni plan demografske transformacije i uveliko postaje jasno zašto su vođe bosanskih Srba, pored proterivanja Muslimana i Hrvata, ustrajavali na iseljavanju Srba s meštovitih područja, kako bi se uspostavile etnički čiste teritorije.


Odlomci i sažeci izlaganja

Karadžić zagovara da se prihvati unija tri republike
Radovan Karadžić: 0215-0515 – 0215-0521

U uvodnom govoru ovog zasedanja, Karadžić zagovara prihvatanje plana o ujedinjenju tri republike. Tim predlogom stvorila bi se savezna (BiH) vlada sa malo stvarne vlasti. Karadžić smatra da se takvo rešenje može porediti sa Jugoslavijom posle 1974. godine, s obzirom da “se izvršenje /zakona/ prenosi na Republiku.”[70]
On ponavlja šest strateških ciljeva i tvrdi da ih sporazum ili ispunjava, ili stvara situaciju u kojoj će se oni ubrzo moći ispuniti. Napominje da sporazumom nisu izričito utvrđeni jedino granica Neretvom (#4) i koridor koji daje izlaz na more (#6).


Karadžić objašnjava strateški značaj Sarajeva
Karadžić: 0215-0568 – 0215-0571

Izražava spremnost da se odrekne izvesne teritorije u cilju ostvarenja sigurne, priznate srpske države. “Smanjićemo svoju teritoriju, smanjili smo je, ali hoćemo da to bude za sva vremena naša, da u njoj organizujemo jedno slobodno demokratsko društvo, privredu, prosvjetu, informisanje, procvat srpskog društva.”[71]

Karadžić ponavlja da je to moguće jedino ako se obezbedi mir i ako “nema osporavanja naše državnosti i našeg suvereniteta”. Podvlači strateški značaj toga da se sačuva Srpsko Sarajevo, i smatra da Mirovni plan uveliko ide u tom smeru. “Nije Sarajevo u muslimanskoj državi, nego je Sarajevo u srpskoj državi, jer je sve okolo srpsko. I sve zadržavamo. ...
Ako bude puštena ijedna stopa na neku silu njihovu mi ćemo završiti posao. ... Sarajevo ima više šansi da postane kompletno srpsko nego da postane muslimansko. A najrealnija je šansa da se Sarajevo podijeli i da se stvore dva grada.” ... “sve što je srpsko u Sarajevu zadržaćemo.”
“Jer nama Sarajevo integriše istočnu Hercegovinu, Staru Hercegovinu i Romaniju ... Romanija ima svoju čaršiju u Sarajevu. I tako će i ostati. ... Gradićemo policentrični razvoj i za takav razvoj nama je Srpsko Sarajevo od neprocjenjive važnosti i nećemo ga dati.”[72]


Karadžić opisuje prirodu odnosa sa Miloševićem
Karadžić: 0215-0608 – 0215-0610

U ovom delu Karadžić odgovara nekolicini poslanika koji su izneli primedbe na to što se predloženim planom o uniji tri republike njihove oblasti prepuštaju Hrvatima i Muslimanima. On odbacuje takav lokalizam i “kneževine” i, da bi istakao da je velika greška dopustiti da se lokalizam meša u interese države, navodi primer Kneza Miloša, koji je u 19. veku dozvolio cvetanje takvih malih kneževina, pa i to da “Turci” ostanu u gradovima.

Nakon tog komentara, Krajišnik podseća Karadžića da odgovori na optužbu poslanika Momira Gakovića da Milošević ima suviše veliki uticaj na stvari bosanskih Srba. Karadžić odgovara: “ Ja moram da vam kažem da su oni veoma oprezni sa nama. Oni su se opekli i vrlo su oprezni. Vrlo nas uvažavaju. Ne mogu da kažem da ne vrše pritisak, ali ne vrše ultimativne pritiske. Razgovaraju, pokazuju veliko strpljenje s nama.
Radije bi da nas ubijede nego da vrše pritisak. A Milošević je, mogu da vam kažem, lukav kao zmija i on je pomogao dosta da se ovo uradi. Naročito je pomogao kod ustavnih principa.”


Odvajanje Sarajeva nije dovedeno do kraja
Trifko Radić: 0215-0613 – 0215-0614

Radić veruje da će se rat nastaviti. Daje potvrdu ideji da je “odvajanje” bilo koncept koji podrazumeva stvaranje etnički čistih teritorija putem prisilne migracije. Pita zašto je u Sarajevu posebna situacija. “Da li je to zbog toga što je bila brzina pa se nije mogla urediti podjela, ili je to nekakva taktika Zapada kako bi nekim svojim tihim pritiscima istjerao srpski narod iz Sarajeva.”[73]


Krupa osvojena po naređenjima Skupštine bosanskih Srba
Miroslav Vještica (Bosanska Krupa): 0215-0691

(Vještica potvrđuje da je desna obala Une zaposednuta 21. aprila 1992. u skladu s uputstvom Skupštine bosanskih Srba. To pominje odgovarajući na zahtev koji je Skupštini uputio general Novačević, tražeći njenu saglasnost za to da se tri jedinice UNPROFOR-a s aerodroma premeste u tri sarajevska predgrađa. Vještica se javio da bi se suprotstavio daljem angažovanju UNPROFOR-a i podseća na njegovo prvo angažovanje na području Krupe.) “Vi znate da smo mi u opštini Krupa na Uni onako kako je ova skupština odlučila da je granica zapadna granica države srpske rijeka Una, mi smo to odmah 21. aprila uradili onako kako smo se i dogovarali tada. ”[74]

(Nedavno je UNPROFOR dobio dozvolu da premesti jedinicu na to područje, iako smo se mi tome snažno suprotstavili.) “Balije (pogrdan naziv za Muslimane – rdj) su sada između nas i snaga UNPROFOR-a i u zadnje vrijeme neprekidno nas provociraju i diraju.”[75]


Hrvati predstavljaju manju opasnost za RS nego Muslimani
Karadžić: 0215-0629 – 0215-0630

U ovom kratkom obraćanju, Karadžić tvrdi da mu je manji problem ostaviti mali hrvatski džep na srpskoj teritoriji, jer oni imaju niži natalitet i skloni su emigraciji. Podržava ideju čvrste granice koja bi Srbe razdvajala od druge dve grupe. U prilično nepovezanoj rečenici kaže kako u roku od dve godine očekuje pokolj u Sarajavu, ali navodi kako srpske snage ne mogu koristiti teško naoružanje da razore grad zbog ograničenja koja nameću međunarodno pravo i pažnja svetskih medija.


Politika RS-a je da konsoliduje izbeglice i stimuliše rađanje
Velibor Ostojić: 0215-0737 – 0215-0738.

Velibor Ostojić, ministar bez portfelja, na čelu je komisije zadužene za smeštaj izbeglica. Iz njegovog izveštaja se vidi da RS svesno i agresivno kroji demografsku kartu područja. U svom govoru on kaže: “Išli smo na to da ostvarimo cilj, a to je etnički-geografski kontinuitet srpskog naroda, prilikom smještaja izbjeglica, a u stvari /smo/ gradili novu demografsku politiku RS. U tom cilju imali smo dva zadatka, da raseljeno stanovništvo što prije zbrinemo i smjestimo i zaposlimo kako bi krenulo prvo neka njegova ekonomska konsolidacija i kasnije i politička integracija životna u sredini u kojoj se našao.”[76]

Mnoga raseljena lica nalaze se u Jugoslaviji, njih oko 130.000, a prilikom njihovog vraćanja, Jugoslavija ih u RS vraća selektivno, tako da oni najobrazovaniji i vojno sposobni ostaju tamo. “Sav ovaj posao (demografske promene) podrazumijeva još jedan program, još jedan posao države, a to je stimulisanje nataliteta. Nama gospodo nedostaje stanovništva da pokrijemo teritorije koje imamo ...”[77]


MUP daje informacije Republici Srbiji
Kijac: 0215-0740 – 0215-0749

“... SNB (Služba nacionalne bezbjednosti) svakodnevno razmjenjuje bezbjedonosna saznanja sa, prije svega sa SB Vojske RS, zatim republike Srbije, Crne Gore i SRK. Začeci formiranja SNB datiraju iz predratnog perioda, kada je dio sadašnjih kadrova uočavajući namjere muslimansko-hrvatske koalicije i shvatajući ispravnost politike SDS na različite načine bio uključen u određene djelatnosti putem kojih su prikupljani i obezbjeđivani podaci od interesa za srpski narod i njegovo rukovodstvo.

Ovi kadrovi su svojim aktivnostima doprinijeli paralisanju funkcionisanja bivšeg MUP-a, a posebno bivše Službe državne bezbjednosti, koja je bila isključivo u funkciji politike koju su provodile snage HDZ i SDA. Ovi kadrovi su po izbijanju ratnih sukoba se prvi stavili u funkciju oružane borbe i svi kadrovi koji su trenutno u Službi državne bezbjednosti žstari kadroviž su 27. marta pristupili u MUP RS. Oni su predstavljali jezgro današnje SNB.”[78]


Karadžić iznosi kratku istoriju “Tajfuna”
Karadžić: 0215-0822 – 0215-0825

Odgovarajući na pitanja o ulozi MUP-a u “ustanku” iz septembra 1993. godine, Karadžić je ispričao istoriju grupe obaveštajaca zvane “Tajfun”, čiji su pripadnici ponudili pomoć SDS-u prilikom angažovanja snaga u Hrvatskoj (verovatno u drugoj polovini 1991. godine). Karadžić je tada prihvatio tu pomoć. Kaže da Srbi u BiH još uvek nisu imali državu, mada su imali Savjet nacionalne bezbjednosti. U skorije vreme, kaže da je učinio sledeće: “Uredio sam Mići Stanišiću da svu tu mrežu, sredstva i sve, prebaci u Bijeljinu i da se integriše u ustavni sistem.”[79]

To još nije učinjeno. Ta grupa, kaže Karadžić, ovlašćena je da radi i hapsi. Ta grupa očigledno nije bila zadovoljna time da potpadne pod komandu civilne službe bezbednosti. Mislim da treba da ih koristimo, kaže Karadžić, jer oni imaju veliku mrežu saradnika. Zatim naglašava da u partiji mora da vlada disciplina: “Ne može član Glavnog odbora da govori nešto što nije program i politika stranke.”[80]


Korupcija slabi odvajanje; Osuđuje se šverc sa Hrvatima
Trifko Radić: 0215-0966 – 0215-0971

Radić kaže da su se on i druge vođe u Sarajevu dogovorili da ne dozvole Srbima koji su ranije pobegli da se vrate i rade bez dozvole vlasti. “Što se tiče vojske u zadnje vrijeme mogu reći da je saradnja u Sarajevsko-romanijskom korpusu prilično dobra. Kako je došao general Galić svi predsjednici izvršnih odbora i ja sa njima skoro svakog mjeseca se sastajemo i analiziramo stvari i pojave itd. Imamo problema jer nemamo vojske, Sarajevo je veliko, vjerujte mi ne možemo mnogo više da uradimo bez pomoći naše braće iz naše Republike Srpske, ali bi mogli nešto da urade po onom planu što je dao general Kovačević.”[81]

On kaže da svakog dana, pre kraja radnog vremena, obiđe svaku fabriku, dom zdravlja i vojsku. Osuđuje šverc sa Hrvatima između Kiseljaka i Vareša, pomoću kog Hrvati nabavljaju robu iz Srbije. Sa žarom se zalaže za to da zadrže delove Sarajeva koje sad kontrolišu (implicitna kritika plana o uniji tri republike, koji podrazumeva demilitarizaciju Sarajeva), napominjući kako nam deca nikada neće oprostiti ako te delove ustupimo.


Karadžić prepričava razgovor s Miloševićem
Karadžić: 0215-0592 – 0215-0593

“Mogli smo se boriti za Banja Luku da je neprijatelj bio spremniji i da smo mi bili manje spremni.” Zatim pretpostavlja da bi ih neko ih Srbije kritikovao da je borba za Banjaluku bila neophodna. “Ja sam Miloševiću sad rekao pred Tuđmanom da, ako smo braća kese nam nisu sestre. On kaže – sad jesu, ali neće biti sestre kad vi dobijete državu. Više Srbija nas pomaže 50 puta nego što mi nešto tamo platimo ili prodamo.”[82]


Karadžić razmatra spajanje vojski RSK i RS
Karadžić: 0215-0894 – 0215-0896

Karadžić pretpostavlja da Owen i Stoltenberg vrše veliki pritisak na Tuđmana da potpiše Mirovni plan. Ako to koči hrvatsku ofanzivu na RSK, onda dobro. Ako ne, moramo da mislimo unapred, a ja “mislim da bi mi možda mogli da mislimo o tome, da proglasimo ujedinjenje, da se sva vojska potčini Mladiću i da se stavi pod jednu komandu i da se branimo kao cijelina.”[83]
Zatim se priseća kako je odmeravao događaje u predratnom periodu i na početku rata, tako da je svaki Izetbegovićev potez služio kao izgovor za korak srpskog rukovodstva.


Stanišić je zadužen za saradnju MUP-a sa Srbijom
Momčilo Mandić: 0215-0920 – 0215-0922

Mandić u kratkim crtama iznosi istorijat specijalne paralelne kancelarije za ekonomsku saradnju koju je ustanovila RS. To je u početku učinjeno u tajnosti, ali sada se iznosi pred Skupštinu. Zatim pominje da je Mićo Stanišić odgovoran za saradnju MUP-a RS sa MUP-om Jugoslavije. “Vi znate da je Mićo Stanišić savjetnik predsjednika Republike i njegov je zadatak saradnja MUP-a Jugoslavije sa našim MUP-om, on ima svoja dva saradnika koji obavljaju gore poslove i to je u nadležnosti njegovoj.”[84]


17 džamija smo sravnili s temeljom
Miroslav Vještica (Krupa): 0215-0525 – 0215-0530.

Suprotstavljajući se savezu tri republike, tvrdi da bi to omogućilo muslimanskim izbeglicama da se vrate u Veliki Babić: “ a mi ćemo im morati sve tamo nadoknaditi što smo im srušili i popalili i 17 džamija s temeljom sravnili.” [85]


Zajednički život s Muslimanima je nemoguć
Milinković, Dobroslav: 0215-0539 – 0215-0540

Podržava savez tri republike, ali odbacuje povratak izbeglica i buduća premeštanja stanovništva vidi kao neizbežna i poželjna. “Alija upravo nudi obećava da se svi vrate na svoje. Gospodo, nema srpske države u bosanskom loncu bez preseljavanja i raseljavanja. Ako želimo etnički čistu svoju srpsku državu, a želimo je, zar ne, ako svi znamo i ističemo da sa njima zajedničkog života nema, onda moramo da shvatimo da nam upravo ovaj predlog mapa to nudi i preseljenja mora da bude.”[86]


Sami smo oslobodili Srbobran
Nikola Kisin (Srbobran): 0215-0540 – 0215-0542

“Ja bih rekao da je područje Srbobrana slobodno od prvog dana. Sami smo to oslobodili, nismo zvali u pomoć nikoga, nego smo to učinili sami. Naši borci su ostali kod kuće, branili svoja ognjišta, svoj grad, svoju Krajinu. Jednostavno, branili su srpstvo i pravoslavlje. Nisu tražili uhljeblja ni u Beogradu, ni u Novom Sadu, kako neki drugi što su radili.”[87]


Karadžić zadovoljan što su zadržana mesta gde su ranije živeli Muslimani
Karadžić: 0215-0593

U toku diskusije o mirovnom planu Karadžić napominje da su oni izgubili svega nekoliko područja na kojima su živeli Srbi. “A sačuvali smo 250.000 mjesta životnog prostora gdje su Muslimani živjeli.”[88]


TV odašiljače ćemo tretirati kao naseljena mesta
Miroslav Toholj: 0215-0600 – 0215-0601

Toholj objašnjava da će u okviru priprema za Mirovni plan područja s televizijskim i radio odašiljačima biti prikazana /na mapi/ kao naseljena mesta. Drugi odašiljači će biti razmontirani i preseljeni na bezbednu teritoriju. “Imamo mapu svih televizijskih i radio objekata na prostoru bivše republike BH ...
Svaki objekat koji je uz granicu, koji možemo spasiti, mi ga tretiramo kao naseljeno mjesto. Ono što budemo mogli sačuvati iz strateških interesa i razloga sačuvaćemo. ... Oni koji se ne budu mogli sačuvati, dislociraćemo i prenijeti na susjedno brdo koje pripada nama.”[89]


Naš cilj je proterati Muslimane iz Livna
Petar Subašić: 0215-0614 – 0215-0615

Subašić imenuje grupu Muslimana koji su sada u Livnu i za koje kaže da su ekstremisti, navodeći da bi cilj trebalo da bude da se oni rasteraju iz Livna. “... Jedan od ciljeva jeste da se ti Muslimani rastjeraju. Njih ima dosta u Livnu i ne znaju šta će s njima (verovatno Hrvati – rjd). Dosta ih je došlo kao izbjeglica ... pa im sad predstavaljaju veliki problem.”[90]


Bilo bi lakše kad bi Srbi napustili Sarajevo
General Đukić: 0215-0635 – 0215-0637

“Ne sekiraju mene muslimanske enklave na našem prostoru. Pametna državna politika u budućnosti će ovo uspješno razriješiti, bojim se za prostore koji su u njihovom okruženju ili su pod međunarodnom upravom ... Ja moram kazati, ovo govorim sve da bi lakše zaključili, da su Sarajevo Srbi napustili najvećim delom.”[91]


Prijedor je bio model za čišćenje opština
Brđanin i Srdić: 0215-0669 – 0215-0676

U ovom razgovoru o zakonu o stanovanju, Brđanin je napadnut zato što je pokušao da spreči Srbe da se vrate u svoje stanove iz kojih su pobegli. On se javlja radi ispravke. Zakon je donesen upravo iz suprotnog razloga, kaže: “ zbog velikih gradova i nesrpskog stanovništva koje se obezbijedilo u četvorosobnim stanovima.”[92]

Srdić odgovara da taj proglem postoji samo zato što oni u drugim opštinama nisu bili dovoljno vredni: “Trebali su da očiste svoje opštine kao što smo mi očistili (Prijedor – rjd) ...”[93]

[slobodni armirach]

35. sednica Skupštine
2. oktobar 1993.
Banja Luka
ERN 0215-1078 – 0215-1175


Sažetak

35. sednica bila je jednodnevno zasedanje održano sutradan po završetku 34. sednice. Posle mirovnih razgovora na britanskom vojnom brodu “Invincible” na Jadranskom moru, Skupština usvaja “Deklaraciju” kojom se od Muslimana traži da i oni potpišu predloženi mirovni plan, inače će se s pregovaračkog stola povući svi teritorijalni ustupci.
Nakon što Mladić održi svoj ratoborni govor o tome kako Muslimane u istočnim enklavama treba razmeniti za Srbe u Tuzli i Zenici, poslanici bez ijednog glasa protiv odbijaju zahteve UNPROFOR-a da u Maglaj postavi posmatrače i otvori koridor za humanitarnu pomoć od Tuzle do Gradiške. Poslanici usvajaju zakone o smanjenju poreza za preduzeća koja se bave proizvodnjom i distribucijom strateške robe.
U raspravi o tim merama, poslanici skreću pažnju na rasprostranjenu utaju poreza, iznose na svetlo dana da se sa Hrvatima obilato trguje u sarajevskim predgrađima, te potvrđuju da za to postoji dozvola predsednika Ministarskog saveta. To otkriće Krajišniku nije nimalo po volji, pa on prekida raspravu o toj temi.


Odlomci

Finansijska policija RS ugleda se na Srbiju
Drago Simić (šef finansijske policije): 0215-1100 – 0215-1101

Ocenjujući, u ime finansijske policije RS, predložene poreske promene, Simić pokazuje da je u kontaktu i dosluhu s finansijskom policijom Republike Srbije. Predloženi poreski zakon napravljen je po uzoru na zakone Republike Srbije, ali finansijskoj policiji RS nedostaju zaposleni da ga sprovede.
“Mi imamo kao mišljenje kolege iz financijske policije iz Srbije, da su poreske stope nesnošljive, i one su previsoke i o tome ne bi trebalo gubiti vrijeme. (na rešavanje tog problema) ... podsjetiću vas, da u Srbiji samoj bez Crne Gore financijska policija ima 1.920 inspektora, plus prateće službe, plus materijalnu opremu. Mi imamo 63 inspektora za RS bez pratećih službi bez ikakve opreme.”[94]


RS je suviše tvrdo pratila politiku Republike Srbije
Ministar poljoprivrede (ovde neidentifikovan): 0215-1112 – 0215-1114

“... jer smo napravili jednu grešku ... što smo tvrdo pratili politiku Srbije...”[95]



RS se za hranu suviše oslanja na Srbiju
Vojo Kuprešanin: 0215-1117

“Mislim da smo se do sada uvijek oslanjali na majku Srbiju, kada je u pitanju pšenica i kukuruz itd. Mi smo država za sebe i moramo da razvijamo vlastitu strategiju. Srbija nam je vjerovatno pomogla i ja lično predlažem Srbiji da nam ne pomaže kada je u pitanju prehrana ...”[96]


Ujedinjenje sa RSK odgađa se zbog potrebe da se skinu sankcije i obezbede granice RS
Karadžić: 0215-1144 – 0215-1146

Karadžić proces koji se trenutno odvija poredi s kolapsom Sovjetskog Saveza i kaže da je ovo pravo vreme da se kreira naša država. Dva glavna razloga zašto to već nije učinjeno su naša želja da se osiguraju granice i potreba da se ukinu sankcije Jugoslaviji.
“Imali smo dovoljno razloga i opravdanja da se ujedinimo sa Srpskom Krajinom.” Ako bi se ukinule sankcije “onda mi treba da predložimo kompletno ujedinjenje srpskog naroda i Jugoslavije i RSK i RS ...”[97]



Velika Srbija će se integrisati oko Beograda i regionalnih centara
Karadžić: 0215-1144 – 0215-1145

“Ukupna srpska nacija treba da se integriše oko nekoliko svojih stvorišta, prije svega oko Beograd pa onda oko nekih čvorova policentričnog razvoja u RS.”[98]


Na čelu firmi koje se bave strateškom robom mogu se nalaziti samo Srbi, članovi SDS-a
Anđelko Grahovac: 0215-1109 – 0215-1110

“Još jednu stvar vrlo, vrlo bitnu, ne možemo u firmama koje se bave strateškim robama da budu direktori drugih stranaka i drugih opredjeljenja.
Moramo što hitnije i što prije da SDS postavi svoje ljude, koji će se starati o izvršavanju ovakvih odluka i koje će biti non-stop u kontaktu sa opštinskim vlastima i sa državnim vlastima, jer nabavka ovako strateških proizvoda ne može biti stvar pojedinaca i tako slobodnog ubjeđenja i mišljenja, samo kompletno i zajedno u čitavom sistemu možemo da ovo sprovedemo do kraja.”[99]
Krajišniku se sviđa ova ideja i traži od Grahovca da je zapiše.

[slobodni armirach]

36. sednica Skupštine
30 – 31. decembar 1993.
Pale
ERN 0215-1176 – 0215-1426

Sažetak

Predsednik Krajišnik daje sažetak izveštaja o radu Skupštine u prve dve godine, jasno stavljajući do znanja da je on njegov autor i pokrovitelj. Izveštaj se jednoglasno usvaja. Poslanici osuđuju intervju s Miloradom Mandićem objavljen u Dugi, koji sadrži lični napad na Biljanu Plavšić. Razne vođe i poslanici je prekomerno hvale, a Skupština izglasava da se od ministra informacija zatraži da pripremi demant tog članka.
Zatim se usvaja više rezolucija i zakona, od kojih se nekima RS nastoji uskladiti s pravnim sistemom Republike Srbije. Skupština izglasava da se disparatne radio i TV stanice u RS integrišu i da se stvori zajednička mreža elektronskih medija sa RSK. Raspravlja se o rezoluciji da se suspenduje Sindikat;
Krajišnik objašnjava da je to poseban srpski sindikat stvoren početkom aprila 1992, pošto su mu njegove vođe predložile da se odvoje od sindikata BiH, na sličan način kako su poslanici koji su se odvojili od Skupštine BiH formirali zasebnu srpsku skupštinu.

Skupština razmatra nekoliko kadrovskih odluka i dobija konačni izveštaj o pobuni poznatoj kao “Septembar ž93.” Poslanici razmatraju novu direktivu vlade kojom se najveći deo odgovornosti za pomoć jedinicama vojske prenosi na opštine u kojima su one stacionirane. Nekoliko govornika objašnjava da je vojska spala na opštine, pošto vlada RS nije u stanju da isplati plate ili zadovolji osnovne vojne potrebe.


Odlomci

Neki članovi SDS-a se 1991. nisu držali uputstava
Miroslav Vještica: 0215-1198


“Mislim da smo odlično uradili posao koji smo imali pred sobom iako smo i tu mogli sebi dati kritika vezano za ona uputstva mi smo bili ujedno i članovi opštinskih odbora i SDS-a i vi znate koja smo mi sve uputstva imali i tu bi mogli da damo sebi malo kritike. Ima nas koji na terenu nisu odradili po onom uputstvu što smo imali. Naš je narod negdje stradao malo više nego što je trebao da strada da smo mi iz SDS bili malo aktivniji na terenu ne bi nam se genocid negdje ni desio.”[100]


“Crvene beretke” uživaju privilegovani status u Brčkom
Vojinović: 0215-1205


Vojinović odgovara na optužbe da je paravojska u Brčkom ubila pripadnika vojne policije. “U samom gradu Brčkom, a to je da ekscese koji su izazvali određeni pripadnici vojske RS nisu paravojne formacije, već se nalaze u sastavu Vojske RS, jedino što nose drugačija obilježja, to su te takozvane žCrvene beretkež, inače, u razgovoru sa komandantom brigade (saznao sam da) ti momci su predviđeni za neka specijalna ofanzivna dejstva i sigurno imaju neki beneficirani status u našem gradu, a možda zbog toga što su duže vremena bili neupotrebljeni, kako da kažem, možda zato su napravili te ekscese, jer dugo nisu ratovali.”[101]


Karadžić i Milošević razgovarali o specijalnoj ulozi Sarajeva
Karadžić: 0215-1326 – 0215-1328.


“Politika SDS je da Sarajevo održi.
Ova Skupština je tu politiku ugradila u strateške ciljeve, to je, čini mi se, 5. strateški cilj. ... moramo stvoriti i kritičnu masu inteligencije ovdje mi ćemo ovdje biti u dodiru sa jednim ogromnim svijetom, agresivnim svjetom islamskim. Naš kapital, naše obrazovanje, naša kultura, naša privreda biće tu u dodiru na Miljacki u dodiru sa čitavim jednim svijetom čiji eksponent će biti bosanski Muslimani. Mi tu bitku ne smijemo izgubiti nikada i nipošto. ... Sarajevsko ratište je stvorilo državu ... ali da je Sarajevsko ratište puklo, da su oni izbili na Drinu i presekli koridor, ne bi bilo ni Krajine, ni SRK, ni Hercegovine, ni ničega. ...
Ja sam sa Miloševićem već o tome razgovarao, Srpsko Sarajevo će biti poduprto od svakog od 12 miliona Srba.”[102]


Mandić i Stanišić naoružavali Srbe i isterali Muslimane iz policije na Romaniji
Momčilo Mandić: 0215-1371


“Vito /Žepinić/ i Delimustafić, tačno je gospodo da su htjeli mene da zatvore, znate li zašto, zato što sam iz MUP-a zajedno sa Stanišićem 560 heklera izvukao na Romaniju i podijelio Sokocu, Rogatici, Han Pijesku i Palama, zato što sam kada je Zoran Cvijetić načelnik SJB u Sokocu 3 mjeseca prije rata istjerao sve Muslimane iz stanice pa su ga suspendovali Vito i Alija i zabranili mu plate i penzije iz specijalne kase dao sav novac da se ta kasa održi za gorivo i plate ...”[103]


Srpski sindikat je početkom aprila 1992. osnovan uz naše odobrenje
Krajišnik (predsedava): 0215-1361


“Petog ili šestog aprila kada je bio u Sarajevu rat, ova grupa sindikalaca upravo g. Volaš i g. Belenzada došli i rekli, možemo li mi izdvojiti svoj sindikat da se izdvojimo što je skupština izdvojila iz Republičke skupštine i da pokažemo svijetu da mi nismo sindikat BiH. Politički tada oni su to predložili i mi smo se složili da se izdvoje, jer sve što se više institucija izdvoji to je pozitivno da se pokaže da Hrle Sulejman (predsednik sindikalne organizacije BiH - rjd) ne može da predstavlja Republiku BiH u sindikalnom pogledu, kao što ne može ni Alija Izetbegović. Oni su se izdvojili i formirali sindikat.”[104]


SDS je organizovala štampanje Skokove predratne studije o opravdanosti regionalizacije
Miljanović: 0215-1403


Usred duge debate o smeni Milorada Skoka sa mesta direktora Elektroprivrede RS, Miljanović se javlja da ga brani. “Htio bi podsjetiti da je odmah pristupio srpskom oslobodilačkom pokretu u BiH, da je aktivno sudjelovao u radu Ekonomskog savjeta SDS-a, učestvovao u radu vrlo značajnih savjetovanja koje smo mi organizovali prije rata. Podsjećam da je u nekoliko desetina primjeraka štampana njegova studija o opravdanosti postojanja autonomnih regija, vrlo dokumentovana ekonomska studija.”[105]



General Talić naredio opštinama da plaćaju poseban porez na vojsku
Rajko Kasagić: 0215-1418


Kasagić je nezadovoljan time što je opštinama naloženo da preuzmu na sebe glavnu odgovornost plaćanja i snabdevanja vojske, smatrajući da bi to trebalo da bude funkcija Vlade RS, a ne opština. “Prije tri dana kada smo bili kod generala Talića, on je sazvao sve predsjednike i opština i izvrsnih odbora i kaže da ovih 21 opštinu treba, ja sam upamtio cifru 2.150 hiljada maraka, Nikola kaže 2 miliona i 700 maraka, to je isto mogla Vlada da učini, odnosno ministar za odbranu i finansije...”[106]

[slobodni armirach]

37. sednica Skupštine
10. januar 1994.
Pale
ERN 0215-2061 – 0215-2174


Sažetak

Sednica počinje sumornom ocenom finansijskog položaja VRS. Da bi našla sredstva za izdržavanje vojske, vlada je odgovornost za njeno izdržavanje prebacila na opštine u kojima je vojska stacionirana. Više poslanika negoduje da je time na opštine stavljen neravnopravan teret. Uprkos tome što se, usled slabe ekonomije, ovom problemu ne vidi rešenje, Skupština od vlade traži da centralizuje vlast i nađe bolji način za finansiranje vojske.

Takođe se traži da se vrate dezerteri iz Srbije, ali iz raznih razloga to se verovatno neće uskoro i desiti. Karadžić zaključuje da vojska nije spremna za borbu i da su muslimanske i hrvatske snage u ovom trenutku bolje obučene i opremljene od VRS.


Polažući velike nade u to da će Muslimani i Hrvati potpisati mirovni sporazum 18. januara, Karadžić i Krajišnik dobijaju saglasnost od Skupštine da se pričeka s “platformom” daljih zahteva. Kao i u gotovo svakoj prethodnoj raspravi o mirovnom planu, Karadžić i Krajišnik pokušavaju da proguraju da se on prihvati, dok razni drugi poslanici zagovaraju tvrdu liniju i stalno osvajanje teritorije (naročito onu teritoriju na kojoj se nalazi grad odakle dolazi taj poslanik).

Karadžić u jednom sveobuhvatnom govoru objašnjava da je vreme da se sklopi mir, čak i ako to znači odustanak od neke teritorije, kako bi se obezbedile granice 100% srpske države i postigla međunarodna saglasnost da se ukinu sankcije Jugoslaviji.

On predviđa dalju razmenu teritorija posle potpisivanja mirovnog plana. Posebno očekuje da Muslimani odustanu od Srebrenice i Žepe u zamenu za manja područja oko Sarajeva. Nekoliko poslanika objašnjava kako Hrvati predstavljaju manju opasnost za srpsku državu. Vođe gaje duboke nade da će mirovni sporazum biti potpisan kroz nedelju dana.


Odlomci

Karadžić je za mir da bi se osigurale granice 100% srpske države
Radovan Karadžić: 0215 –2139 – 0215-2149

“Mi možemo smatrati da smo pobjednici kada smo pritisnuli ovoliko zemlje računajući da je ta zemlja sada 100% srpska, makar i da spadnemo na 50 i koji procenat mi treba da budemo presrećni i prezadovoljni, to je Dušanovo carstvo, ne budemo li bili zadovoljni zbog nekog potoka, pa čak zbog neke varošice, mi rizikujemo da izgubimo sve.”[107]
Govori od pojedinačnim primerima Doboja i Foče, koji su pre rata imali znatno muslimansko stanovništvo, a sada su gotovo potpuno srpski



Krajišnik spreman da ustupi teritorije kako bi obezbedio odvajanje od Muslimana
Krajišnik (predsedava): 0215-2150 – 0215-2152

“Vjerujte da bi najveća tragedija bili kada bi Muslimani prihvatili sada da žive sa nama skupa. Vidjeli ste kako se utrpavaju Hrvatima, (da) Hrvati neće, mi bi izgubili državu. Ja samo to ne bih prihvatio, a prihvatio bih manji procenat nego što sada imamo da mi ostanemo odvojeni i da imamo svoju državu da ne budemo sa Muslimanima.”[108]


Nijedan Musliman i Hrvat se ne sme vratiti na područja pod našom kontrolom
Vojislav Maksimović: 0215-2153

“Ovo što bih ja zaista htio da bude naš stav ovdje, da se utvrdi da Muslimani i Hrvati ne mogu da se vraćaju na prostore gdje ćemo mi imati vlast, a da ta analogija važi i za nas da se nećemo vratiti na prostore koji će pripasti Hrvatima, ... ne može se oteti u našem narodu uvjerenje da mi nekad pravimo kompromise da više brinemo o njihovoj sudbini, nego o sudbini vlastitog naroda.” ... “treba da otpadne bilo kakva pomisao da ćemo mi dobiti 500 Muslimana i više koji će biti u okviru neke naše buduće države.”[109]

(Nekoliko minuta kasnije, Karadžić kaže da po međunarodnom pravu ne možemo deklarativno reći da se zabranjuje povratak izbjeglica, ali da je on Owenu već rekao da se izbeglice mogu vratiti samo ako je to “sveukupan proces”, drugim rečima, Srbi će morati da se u vrate u gradove koje drže druge dve grupe da bi taj proces mogao da se odvija. 0215-2158.)

[slobodni armirach]

38. sednica Skupštine
17. januar 1994.
Bijeljina
0215-2178 – 0215-2250

Sažetak

Pošto je na prethodne dve sednice odložila preduzimanje konkretnih koraka, Skupština je usvojila platformu za buduće pregovore o Vance-Owenovom mirovnom planu. Prva polovina sednice je otvorena; druga polovina je zatvorena, ali je tema na oba dela ista. Na pregovarački tim Karadžića, Krajišnika, Buhe (ministra spoljnih poslova) i Koljevića sasuli su uobičajenu paljbu kritika oni koji traže više teritorija i nastavak rata, dok su vođe uspešno zagovarale relativno umerenu platformu.
Takođe usvajaju rezoluciju kojom odobravaju zajedničko javno preduzeće za radio i TV difuziju u RS umesto rascepkanog sistema odvojenih stanica u Banjaluci i Srpskom Sarajevu


Odlomci

Demografski inžinjering:
Na početku rata, povukli smo Srbe unutar granica srpske teritorije
Karadžić: 0215-2184 – 0215-2186

Karadžić (ponovo) daje kratak istorijski pregled nastanka RS. Prihvatanjem sopstvene države na Lisabonskoj konferenciji, kaže: “Mi smo tada dobili pravo da formiramo svoju republiku i preliminarno prihvatanje jedna značajne teritorije u preliminarnoj mapi, to je teritorija koji je istorijski, više istorijski nego etnički bila srpska i s obzirom da je to bilo preliminarno bilo i prije rata tada nam je MZ priznala značajnu teritoriju preko 50% BiH i prihvatila priznanicu da je to srpsko bez ikakve agresije.

Dakle, naša teritorija, njene granice nisu rezultat agresije nego rezultat da mi tu živimo kao većina već vjekovima ... To nas je uvelo u rat, u tom ratu mi smo branili svoje teritorije, postavili neke linije odmah na početku rata i iza tih linija sklonili većinu svoga stanovništva koje smo uspjeli da izvučemo iz muslimanskih i hrvatskih teritorija ... da je ostvarena Lisabonska konferencija bez pogibija nama bi bilo lakše da naš narod povučemo sa njegovih ognjišta, jer bismo mi stvorili državu ....”[110]



Vojska i policija RS učestvovale su samo u odobrenim vojnim operacijama
Karadžić: 0215-2185

“... bili najdisciplinovanija vojska i policija, nismo vršili odmazde, vršili smo jedino opravdane i svrsishodne vojne operacije i to do granice naših etničkih prostora, rijetko prelazeći na susjedno područje isključivo iz razloga taktičkih iz razloga odbrane.”[111]


Prijedor je pre rata imao relativnu muslimansku većinu
Karadžić: 0215-2228 – 0215-2229


“Drugo, mi imamo veliki broj Muslimana zbog Valdhajma koji je pobio srpsku djecu, ali Prijedor je bio relativna većina muslimanska, ako nije čak i više, je li bilo 40%, oni traže 30% opštine Prijedor.”[112]


Srbi su paralelno smišljali poteze, ali su taktizirali kad će da ih povuku
Karadžić: 0215-2234


Karadžić zagovara strpljenje u pregovorima, da se čeka da Muslimani naprave preterani zahtev koji bi svetsko mnjenje okrenuo protiv njih. “...
sećate se prije rata sve SAO i sve one mjere bile su uvijek posle Alijine greške, mi smo imali 9-10 poteza koji smo napravili, izmozgali smo ih svi zajedno, ali ih nismo odmah lansirali, svih devet poteza, nego smo lansirali kako Alija napravi grešku, pa mi lansiramo potez, pa onda Muslimani psuju njemu /Aliji/ mater, a ne nama.”[113]

[slobodni armirach]

39. sednica Skupštine
24 – 25. mart 1994.
Pale
ERN 0215-2251 – 0215-2477


Sažetak

Od poslednje sednice, hrvatske i muslimanske vođe su uspostavile prekid vatre i osnovale “Federaciju” pod okriljem Vašingtona. Vođe RS i poslanici u Skupštini uviđaju da ih taj novi sporazum, u kom Srbi nisu imali gotovo nikakvog učešća, ostavlja usamljenim i u stvari osujećuje veoma povoljan provizorni mirovni sporazum do kog su na pregovorima u Ženevi došli kopredsedavajući konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Skupština je saglasna da se Butrosu Butrosu-Ghaliju uputi pismo kojim se izražava protivljenje predloženom angažovanju turskih trupa u Bosni u okviru UNPROFOR-a, zbog viševekovne turske okupacije BiH.

Poslanici naširoko raspravljaju o jednom pokušaju (a Radoslav Brđanin ga hvali) da se u vojsku vrate svi oni koji su pobegli od vojne obaveze i da se iz vlade uklone oni čiji sinovi izbegavaju svoje obaveze. Poslanici navode da je na 34. sednici usvojena 21 mera, ali da nikada nisu sprovedene, i zahtevaju od vlade da preduzme korake. Da bi se otvorio put ka restrukturiranju vlade, Vladimir Lukić daje ostavku kao predsednik, praktično omogućavajući Karadžiću da ga ponovo izabere ili da mu nađe zamenu.


Odlomci

Karadžić: Ja sam odgovoran za sve odluke Vojske
Karadžić: 0215-2320

“Ja sam odgovoran vama i narodu, meni su odgovorni komandanti, komandanti GŠ, GŠ i komandanti korpusa i brigada. Data je saglasnost ja sam formirao Vrhovnu komandu da sam ne odlučujem, ne da se zaklanjam iza te Vrhovne komande, ja potpisujem, ja odlučujem i odgovarajuć /?odgovaraću/ za svaku odluku, ali sam formirao Vrhovnu komandu na širokoj osnovi i mislim da ima devet ljudi koji su po položaju tu da me pomognu da sagledamo da odlučimo i prihvatili smo da se taj prsten rešava /Ozren/ ... mirovne snage možemo da iskoristimo ako ih zatisnemo između nas i Muslimana i zaledimo stanje ....[114]


Podela postignuta na Lisabonskoj konferenciji – zasluga Krajišnika
Karadžić: 0215-2320

“... bila je Lisabonska mapa pa su je Muslimani odbacili, obradovali smo se kada su je odbacili, mi smo je prihvatili da je uvučemo u Lisabonski proces i to je mudrost i vještina g. Krajišnika, koji ih je uvukao da kažu tri stvari, da prihvate tri stvari, da će biti podjela na troje, da će biti na nacionalnoj osnovi i referendum i mi smo ih uvukli tada kada su rekli prihvatamo podjelu na troje i da će biti na nacionalnoj osnovi Bosna je bila gotova za MZ ....”[115]



Karadžić naredio Vojsci da nastavi u Bihaću uprkos pritiscima spolja
Karadžić: 0215-2321

Mnogo ljudi pobeglo je odande na bezbednija mesta od Vozuće, Zavidovića, Maglaja i Lukavca. “Molim vas za Bihać su izglasili (da ga osvoje?), ja sam dao dozvolu pored toga što smo obustavili neke akcije dao sam dozvolu da se uzme Alibegovića kosa i ja sam za ovih 10 dana tolike pritiske istrpio, svaki dan me neko zvao ili ambasador Šikin ili Akaš, ili onaj ili ovaj, da se obustavi u Bihaćkoj zoni akcija, ja nisam obustavio i hvala Bogu urodilo je nekim plodom i to značajnim plodom urodilo.”[116]



Mi smo dobro integrisanu srpsku državu planirali daleko pre rata
Karadžić: 0215-2322


“... prof. Milojević prije rata, planirajući šta će sve biti od one BiH, uplanirali smo i ispalo je skoro slično onome šta će biti u Sarajevu, razmišljali smo tada da osvojimo planinu Zvijezdu i da to bude granica, a da kanjon rijeke Krivaje posluži za povezivanje Sarajeva i Banjaluke i da se za 1,5 jednim dobrim putem može stići iz Sarajeva u Banjaluku, to je država, to je dobro integrisana nacija, to je bio naš plan daleko prije rata, molim vas, ta opcija još nije izgubljena ....”[117]



Karadžić bi sprečio naseljavanje Muslimana na srpska područja
Karadžić: 0215-2232

(Nakon sporazuma u Vašingtonu, krajnje rešenje krize još uvek je bilo sporno, pa je Karadžić razmatrao raznorazne mogućnosti.) “Može se desiti, ili će probati da nam uvale sve Muslimane, ili će probati da podijele Bosnu kao Sandžak pola Srbima pola Hrvatima, u tom slučaju će probati da nam uvale Tuzlu, mi ćemo morati, možda biti u prilici da to prihvatimo, ali ćemo ih delimitirati u nekoj njihovoj autonomnoj pokrajini iz koje neće moći slobodno da se naseljavaju u naše krajeve ....”[118]



General Tolimir je naredio Srbima u Kninu da ne upotrebe oružje
General Tolimir: 0215-2324

“... u datumu srpske istorije novije ostaće zapisan 16. 08. 90, tada vojni obveznici u Kninu nisu hteli da vrate oružje, nisu primili generala Trajčeskog, tražili su da dođem ja, došao sam i rekli su, recite kada ćemo pucati, rekao sam kad nas napadnu ustaše, i tada sam rekao da sam najsretniji oficir zato što srpski vojnik neće da vrati oružje.”[119]


U gradovima koje drže Muslimani Srbi su taoci kojima se manipuliše
Toholj: 0215-2332

(Ovaj odlomak odnosi se na Srpsko građansko vijeće koje je u Sarajevu osnovao Mirko Pejanović, zajedno sa drugih bosanskim Srbima koji su ostali lojalni Vladi BiH.) Poslanici na ovoj 39. sednici “osvrnuli su se na pokušaj muslimanskih vlasti na manipulišu delom srpskog naroda koje kao etničke taoce drže u gradovima pod svojom okupacijom.

Nije bio teško prozreti prvobitnu svrhu oduzimanja građanskih prava Srbima u muslimanskom delu Sarajeva, Tuzli, Zenici i drugim gradovima od početka rata. Svrhu osnivanja nacionalno ponižavajućih i navodnih srpskih konsultacionih vijeća, kao što nije teško prozreti ni stvarnu pozadinu najnovijeg formiranja takozvane skupštine građana srpske nacionalnosti.”[120]


Ministarstvo odbrane RS u Srbiji sprovelo operaciju vraćanja dezertera
Dušan Kovačević: 0215-2358


“Realizovali smo postupak vraćanja vojnih obveznika sa prostora SRJ na jedan od mogućih načina. Ministarstvo Odbrane je poslalo svoje ljude u sve okruge u Srbiji i Crnoj Gori, uputili pozive oko 12.000 vojnih obveznika koji se nalaze na tom prostoru, odnosno tačno ih tamo ima oko 19.000, a ono što smo imali oko 12 /12 000 imena/.

Formirali prihvatni centar u Zvorniku, koristili vojnu policiju Vojske Jugoslavije i delom MUP Jugoslavije i vratili smo 2.768 vojnih obveznika i podelili ih jedinicama, međutim u vreme vraćanja došlo je do jako negativnog odjeka u SRJ, političke stranke su to koristile protiv vladajuće stranke u Jugoslaviji i Vrhovna komanda, odnosno Savet odbrane SRJ je zabranio taj postupak i nama je sada potpuno onemogućeno bilo koji način vraćanja naših vojnih obveznika na tim prostorima.
Treba posebno da se dogovori predsjednik Republike dr Karadžić i predsjednik Milošević.”[121]



Težili smo ka homogenom preseljavanju izbeglica
Lukić: 0215-2457

“Kada je u pitanju homogeno preseljavanje izbjeglica to smo uspjevali u početku rata ....”[122]

[slobodni armirach]

40. sednica Skupštine
10-11. maj 1994.
Brčko
ERN 0215-2482 – 0215-2616

Sažetak

Ministar spoljnih poslova Aleksa Buha podnosi opširan izveštaj o međunarodnim pregovorima i predlaže rezoluciju od 6 tačaka kojom bi se utvrdili pregovarački stavovi Skupštine. Tom rezolucijom, usvojenom drugog dana, osuđuje se granatiranje sa “muslimansko-hrvatskih položaja” zgrade u Brčkom u kojoj se sastaje Skupština.

Diskusije na ovoj dvodnevnoj sednici su najvećim delom posvećene mirovnim pregovorima. Mnogi poslanici podvlače značaj koridora u Posavini za buduće srpske planove. Predano se zalažući za mirovni sporazum, Karadžić se ne slaže sa onim poslanicima koji traže da se rat nastavi i osvoji još teritorije.

Pozdravlja se nekoliko stranih gostiju. Milan Martić se obraća Skupštini u ime RSK, a i predstavnik stranke Žirinovskog iz Rusije se obraća Skupštini. Skupština usvaja rezoluciju da se ime jedne ulice u Brčkom promeni u “Ulica dvanaest beba”, u čast novorođenčadi čija smrt je navodno prouzrokovana izolacijom Banjaluke od spoljnog sveta. Radoslav Brđanin, u poslednjem pravom govoru na toj sednici, predlaže da se RS ujedini sa Srbijom i Rusijom u savez pravoslavnih zemalja


Odlomci

Cilj bosanskih Srba je ujedinjenje sa Srbijom ili nezavisnost
Buha 0215-2498 – 0215-2500

(Ova izjava je u sklopu podužeg izlaganja o mirovnim pregovorima.) “... ja mislim da su oni itekako registrovani kod jedne i druge strane, a što se tiče političkog ustrojstva, mi smo u skladu s platformom Skupštine izričito stavili do znanja da je naša opcija, primarna opcija, ujedinjenje sa Srbijom, ako ne ide to, onda nezavisnost.[123]


Srbi iz RSK će braniti koridor
Milan Martić, predsednik RSK: 0215-2502 – 0215-2503

“Da vam kažem nešto što je moja dužnost ispred srpskog naroda u RSK, a to je da ne dozvolimo više nikada nikome da nas dijeli kao što je to jednom napravljeno poslije drugog svjetskog rata, jednom umjetnom granicom Josipa Broza, da razdvoji jedan te isti narod.

Mi smo jedan te isti narod i više nikada nikome nećemo dozvoliti, ma koliko to zvučalo to da smo mi dvije republike, dvije države, mi smo jedan narod i budite sigurni neće dugo vremena proći, da li se to nekome sviđalo ili ne, mi ćemo biti jedna država. ... RSK, njen narod sve vojno sposobno stanovništvo stavlja se na raspolaganje u odbranu koridora, u odbranu svakog pedlja srpske zemlje bilo to na Goraždu, bilo to na Brčkom, bilo to Benkovcu, Obrovcu mi moramo biti jedan narod i imati jednu odbranu.”[124]


Svaki Srbin mora postati kamikaza u odbrani Brčkog
Radoslav Brđanin: 0215-2509

“... jednostavno oko Brčkog nema pogodbe, bez Brčkog nema RS niti RSK. Mi moramo reći svijetu da mi nismo ratnički raspoloženi, ali svijet mora znati sledeće: da sve i jedan Srbin mora postati kamikaza u odbrani Brčkog.”[125]


Nije uvek istina ono što kažemo javno
Karadžić: 0215-2532

“Mi nismo nigdje ni u jednoj važnoj stvari popustili, nije uvijek istina ono što mi kažemo javno, pa ni oko tog Danskog bataljona. To je objektivizirano i bitno je drugačije.”[126]


UNPROFOR u Srebrenici radi za nas
Karadžić: 0215-2533

“Imamo primjere izvanrednog odnosa sa UNPROFOR-om, gdje su naši oficiri imali dovoljno strpljenja i mudrosti, pa im ti strani oficiri jedu iz ruke, imamo odnos UNPROFOR-a u Srebrenici, gdje im zatrpavaju rovove, tjeraju ih (Muslimane) dalje od nas, kukaju na njih; sad su tamo Holanđani ...”[127]


Bez Srbije ne bi bilo ništa
Karadžić: 0215-2533

“... mi smo pred vratima /da budemo priznati/ i mislim sve što je Slobo govorio može da se prihvati osim jednoga da smo mi od sada nešto propustili, nismo propustili. Mi njih vodimo na naš cilj. ... bez Srbije ne bi bilo ništa, nemamo mi te resurse i ne bi mogli da ratujemo, a da ima nesporazuma ima, on se vidi.
Glavni prvi i veliki nesporazum bio je Vens-Owenov plan i to je bilo ozbiljno i to nije bila igra nikakva, bolje što narod misli da je bila igra.”[128]


Iza teritorijalnih zahteva treba da stoji ekonomska i vojna strategija
Plavšić: 0215-2535

“Što se tiče mape, ... ja mislim ono što možemo da uradimo da definišemo na toj našoj teritoriji koji su to punktovi sa ekonomskog stanovišta i sa vojno strateškog stanovišta za nas najvažniji i da od toga ne odstupamo.”[129]


Ograničavanje ulaska u Sarajevo opsadom poredi se sa blokadom Berlina
Karadžić: 0215-2545

“Nismo mi u Sarajevu izgubili, pogledajte vi, narodu u Sarajevu ne gine se, živi se normalno, podijelili smo grad, granične prelaze napravili, prolaze Turci kroz našu teritoriju, i mi ih kontrolišemo i na ulazu i na izlazu kada idu za Visoko. Šta oni sada rade, oni prave incidente ne bi li smo mi to zatvorili da oni traže promjenu statusa toga puta da idu bez kontrole, a mi zagrabimo udicu ko smo i izađemo im u susret i zatvorimo to i ne damo im da prođu itd.

To su velika lukavstva, moramo očuvati taj karakter tog koridora berlinskog tipa, da bi ga natjerali da se Sarajevo definitivno podjeli i teritorije kompaktiraju, pa ćemo mu kvadratni metar brda između Vogošće i Visa uzećemo mu kvadratni kilometar na Drini.”[130]