Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

Za sve koji vole ta divna stvorenja...

Moderator/ica: Sunrise00

Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 13/09/2008 17:09

Britanska kratkodlaka macka

slika

Svojevremeno sam imao presijsku plavu macku. Drzao sam i kanarince, imao sam i pse. Sve sam to imao radi sebe i svoje djece, jer sam procitao, da djeca koja rastu uz zivotinje postaju u zivotu tolerantna, komunikativna, dakle bolje socijalizovana. Nikad necu zaboraviti kako se ponasala mladja kcerka kada se izlegu mladi kanarinci. Obicno ih u gnijezdu bude 5 ali ono 5-to je najslabije, pa ako ga neko povremeno ne podigne prstom iznad drugih mladih kanarinaca da ga maja nahrani, ono obavezno ugine. To je radila moja mladja kcerka koja jos nije bila posla u sklolu. Kada majka hrani mlade kanarince ona gdleda, rasiri ruke i sve skuplja sake i podize se na nozne prste u nekom posebnom zadovoljstvu.

Dok sam bio izbjeglica u Njemackoj isao sam na izlozbe macaka. Iako sam bio zaljubljenik u persijske macke, promijenio sam misljenje kad sam vidjeo englesku kratkodlaku macku. Nekako ona je na mene pored egzoticne macke ostavila najjaci dojam.
Pozdrav Zah

Britanska kratkodlaka mačka - British shorthair

Kod ove rase dolazi najčešće do zabune i pometanja, ne samo kod ljubitelja mačaka koji su uglavnom laici, nego i kod odgajivača koji se ne bave uzgojem Britanske kratkodlake mačke.Vrlo često se mešaju rase Chartreux, u prevodu Kartuzijska mačka i Britanska kratkodlaka. Zabunu ćemo odmah ukloniti malom uporednom pričom o poreklu ove dve rase koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom .

Poreklo
Britanska kratkodlaka mačka, kao sto nam njeno ime vec kaže, potiče iz Britanije i smatra se da je potomak domaće Evropske kratkodlake i domestifikovane mačke koju su jos Rimljani doneli na Britansko ostrvo. Kroz vekove i zahvaljujuci izolovanom položaju, razvila se jedna naročito otporna populacija koja se kroz vekove nije menjala, tako da su prvi odgajivači u 19. veku imali odlicnu podlogu za svoj selektivni rad. Britanska kratkodlaka mačka bila je pokazana već na prvoj izložbi mačaka koja se održala 1871.god. u Crystal Palace-u u Londonu. Početkom 19. veka promenio se ukus ljubitelja mačaka, počela je moda Persijskih i Sijamskih mačaka. odgajivači Britanske kratkodlake su se ograničili na uzgoj mačaka plave boje, te je od tog doba rasa bila poznata pod imenom British Blue.Raznovrsnost boja je bila pre toga sigurno veća, kao sto je u prirodi ima.

Prvi i drugi svetski rat su drastično umanjili broj Britanske plave, kao nažalost i svih ostalih mačaka. Tako su u nedostatku jedinki za uzgoj pravljene nepopravljive greške u vidu incestnog sparivanja, čime je opstanak rase bio doveden u pitanje. Neki odgajivači su spasavanje rase videli u ukrštanju Britanske plave sa Persijskom mačkom, tako da je time ponovo uneta raznovrsnost boja i šara u „plavi svet“. Time je nažalost počeo da se menja i tip. Drugi odgajivači, pobornici plave boje, došli su na ideju da je ukrštaju sa rasom Chartreux , kod odgajivača u Francuskoj i Belgiji. Ovi odgajivači su posle rata imali sličan problem nedostatka mačaka za uzgoj, te su rado pristali na predlog Britanaca po pitanju ukrštanja.

Naravno dogodilo se što se moralo dogoditi: plava Britanka i Chartreux, dve različite rase, postajale su tokom godina sve sličnije. Rezultat je bio da je pokroviteljsi savez FIFe 1970. godine zvanično ujedinio ove dve rase pod imenom British Shorthair, a u Nemačkoj su Britanke plave boje mogle da se izlažu pod imenom Chartreux. Odlučnoj borbi nekolicine upornih odgajivača prvobitne, nemešane Chartreux rase, mozemo da zahvalimo da je 1977. godine pokroviteljski savez FIFe napravio reviziju 1970. god. donete odluke, tako da danas možemo da se divimo i jednoj i drugoj rasi kao i ljubitelji mačaka pre 70 i više godina.

Šteta bi bila da revizija nije napravljena. Time bi se izgubila Kartuzijska mačka, čije poreklo nas odvodi daleko na istok, kao njenu prvobitnu postojbinu. U poslednjih nekoliko stotina godina menjala su se imena Kartuzijske mačke kao na primer Sirijska, Kipranska ili Malteška mačka, što samo svedoči o putu trgovaca i vitezova koji su je doneli u Evropu.

Karakter
Britanska kratkodlaka mačka je kao životni saputnik veoma prijatna. Ona je inteligentna i radoznala, ali ne zahteva da bude u centru pažnje ili da mora da se nosi u naručju. Nije ni preterano mirna a ni suviše temperamentna, moglo bi se reći da je to prava mačka za odrasle osobe. Ipak Britanka može da bude dobar drug u igru sa decom ako je sa njima odrasla i dozvoljava im svažta bez da postane agresivna.

Tvrdi se da temperament Britanke zavisi delimično i od njene boje. Plave Britanke su navodno mirnije, samostalnije i nisu velike maze, dok su riđe temperamentnije, a crem veoma privržene. Srebrne su senzibilne i znaju biti veoma vezane za jednu osobu. Bicolor i tricolor su temperamentne i pomalo tvrdoglave, a novija Colourpoint varijanta je umiljata i neproblematična.

slika

Izgled
Britanska kratkodlaka mačka treba da bude srednje veličine. Trup je kratak, mišićav i jak kao i njene noge. Kosti treba da su masivne. Rep je kratak i debeo, zaobljen na kraju. Oblik glave je okrugao, lobanja široka. Celo je zaobljeno. Uši male do srednje veličine, nisko plasirane, široke u korenu, a zaobljene na vrhu. Nos je širok i prav sa malom konkavnom linijom u visini očiju. Oči su velike i okrugle dosta razdvojene. Boja očiju može biti narandžasta kod jednobojnih Britanki, kod tabby ošaranih, kod smoke i bicolour, pa i kod belih. Plave oči nađu se kod belih, bicolour i colourpoint. Zelene oči mogu imati crne, plave i srebrne varijante, chinchilla obavezno.

Dlaka je kratka, čvrsta i gusta. Kada se prođe prstima kroz dlaku ona treba da ostane da stoji, ne sme da padne. Kvalitet dlake je kod mačaka za izložbu izuzetno vazan.

Mužjak je veći od zenke, sa tipičnim debelim obrazima.

Naravno najpoznatija je Britanka u plavoj boji, po kojoj je prvobitno i nosila ime, ali danas je možemo sresti u svakoj boji, sve su dozvoljene.

U poreklu Britanke je spomenuto da su ratovi osetno smanjili populaciju i da je radi održanja rase bilo dozvoljeno ukrštanje sa Perzijskom mačkom. Persijska mačka je, kao što znamo, dugodlaka. Gen za dugodlakost je recesivan, znači dolazi do izražaja samo ako ga oba roditelja nose. Ako samo jedna strana poseduje taj gen, on se neće pokazati ; mačka je kratkodlaka. Sparivanjem Britanske i Perzijske mačke u prošlosti popravljao se tip, a dlaka je ostala kratka. Potomci su i dalje, generacijama nosili recesivan gen dugodlakosti. Ako danas dođe do sparivanja Britanki čiji su preci bili sparivani sa Persijskim mačkama, taj recesivan gen dugodlakosti može [ali ne mora] da dođe do izražaja; mačka je dugodlaka.

Dugodlaka Britanka je dobila ime Highlander [negde i Lowlander] i priznata je samo u nekoličini saveza. Zato je nećemo predstaviti kao zasebnu rasu, što ona ustvari i nije.

Odgajivači Britanske kratkodlake mačke, kojima se ponekad “dogodi” jedan Highlander, tvrde da ima divan karakter, da je veoma privržen i velika maza.

Alena Živkov

slika

http://www.youtube.com/watch?v=yN7yBuT9dXU

Uzgajivacnice: http://www.marrubium.com.hr/ i http://www.von-papp.com/gallery.htm
Zadnja izmjena: Zah; 02/10/2008 02:52; ukupno mijenjano 6 put/a.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 16/09/2008 02:58

slika

MACAKA SFINKS

PORIJEKLO

Sfinks nije rezultat genetskih manipulacija već prirodne i spontane genetske mutacije. Odsustvo dlaka je nasljedno i gen koji ga određuje je recesivan. Prva saznanja o postojanju bezdlakih mačaka datira iz vremena Asteka.

Uzgoj današnjeg Sfinksa počinje 1966 g. u Kanadi (Ontario) kad je ljubav dviju domaćih mačaka dala rodjenje jednog bezdlakog mačića nazvanog Prune. Taj isti paren sa majkom, sestrama i kčerkama poslužio je da se fiksira pasmina i uredi prvi standard.
Nova pasmina je nazvana "Moonstone Cat" ("Mačka Mjesečevog Kamenja"), zatim "The Canadian Hairless" ("Kanadska Bezdlaka") i na kraju "Sphynx".

OPIS

Koža, iako na izgled gola, pokrivena je finim pahuljastim dlačicama. Slična "jelenjoj koži", jako topla i nježna pruža ugodan osjećaj na dodir. Nabrana je na glavi, vratu i ramenima. Dlaka se može pojaviti na ušima, njušci, nogama, repu i scrotumu. Brci su prisutni ili potpuno odsutni. Sve boje kože i očiju su priznate.

Glava je nešto duža nego šira sa plosnatim čelom i istaknutih jagodica.
Njuška je široka, kratka i jako zaobljena sa pregibom na profilu.
Oči su velike i jako ekspresivne, oblika limuna, ukošene i jako razmaknute.
Uši su velike, nisko smještene i široke na osnovi.
Vrat je dug, u luku i mišičav.

Tijelo je srednje veličine, mišićavo i proporcijalno, širokih prsa i okruglog trbuha.
Noge su vitke, duge i mišićave. Prednje su razmaknute i nešto kraće od stražnjih.
Šape sa dugačkim i tankim prstima podsjećaju na ruke a njeni jastučići posebno debeli daju dojam kretanja po zračnim jastucima.
Rep, dug, vitak, oblika biča, sužava se od osnove prema vrhu ("rep štakora").

KARAKTER

Najvažnije osobitosti Sfinksa su njegov izgled bez dlake i njegov savršen karakter.Njegova privlačna mala ličnost i njegova iznenadjujuća inteligencija čine mu reputaciju najinteligentnije, najdražesnije, najsrdačnije, naj ..., naj ... mace. Predstavlja kombinaciju mačke, psa, majmuna i djeteta. Sfinks je jedinstveno i idealno društvo. Jako je lukav i vragolast. Beskrajno znatiželjan, želi uvijek sve vidjeti i sve znati. Vodi razgovor s vama, sluša vas i priča vam. Nemoguće mu je reći ne. Smiješan je i veseo, najmanja sitnica ga zabavlja. Ako ga ignorirate on vam donosi svoje igračke ili na bilo koji drugi način traži vašu pažnju. Vrlo osjećajan, ima potrebu za svu vašu ljubav. Neumoran u predenju i traženju maženja, stalno je uz vas. On je privržen prijatelj i nikad agresivan, koji mrzi samoću.

NJEGA

Sfinks je isključivo kućna mačka, snažna, otporna i zdrava, bez specifičnih bolesti. Da bi ga sačuvali u punoj formi treba mu dobra higijena, odgovarajuća ishrana i redovne posjete veterinaru.

Koza Sfinksa je slična čovječoj. Iako "pocrni" treba izbjegavati da se izlaže direktnom suncu. Sa sunčanom kremom za djecu biti će zastićen od opekotina. S obzirom da se znoji, mora biti čišćen koliko god je to potrebno vlažnim salvetama za bebe i okupan s vremena na vrijeme.

Uši izlučuju puno cerumena. Dovoljno je, ali ne prečesto, pažljivo ih očistiti štapićem za uši namočenim mlijekom za njegu ili nekom blagom rastopinom.

Oči se povremeno operu uz pomoć pamučnog diska za skidanje šminke namočenog u neku otopinu za oči.

Nokti se mažu vrlo brzo i treba ih redovito čistiti i podrezivati im
vrhove.

Veliki sladokusac, puno jede da bi održao svoju tjelesnu temperaturu jer nema dlaka da mu u tome pomognu. Iziskuje prehranu bogatu kalorijama i uravnoteženu. Kroketi vrhunske kvalitete se preporučuju.

Posjete veterinaru su neophodne jedanput na godinu da bi se utvrdio njegov zdravstveni bilan i obavilo potrebno cijepljenje.

Kupnja Sfinksa mora biti dobro promišljena odluka. Mačić donosi puno radosti, ali i odgovornosti i obaveze. Važno mi je da moji mačići budu prije svega sretni i dobro njegovani.Mačići koji nisu namijenjeni za uzgoj odlaze u nove domove kao kućni ljubimci i trebaju biti sterilizirani. Na taj način im se osigurava zdrava budućnost i izbjegavaju nepoželjnosti izazvane hormonima nesterilizirane mačke.

slika

Moji mali golišavci su spremni za veliki odlazak u dobi od 4 mjeseca, kompletno cijepljeni, čipirani i očišćeni od unutarnjih parazita. Sa sobom odnose:
-- rodovnik
-- transfer
-- kupoprodajni ugovor
-- kartu čipiranja
-- veterinarsku zdravstvenu knjižicu
-- veterinarsku svjedodžbu o dobrom zdravlju
-- bilješke o savjetima
-- uzorke kroketa, najdražu igračku ...
Od budućih vlasnika sa zadovoljstvom primam novosti o njima i uvijek sam na raspolaganju za sva pitanja i savjete.


Ako ste zainteresirani za Sfinks mačića uzgajivačnice Agram's Whisper slobodno me kontaktirajte. Za sve informacije i rezervacije pošaljite mi e-mail ili me telefonski nazovite.

E-mail: [email protected]

Tel. 00385 (0) 1 46 148 46
00385 (0) 98 190 31 27

Francuski Tel. 0033 (0) 1 43 02 15 50
0033 (0) 6 08 66 40 05


slika

ADRESA UZGAJIVACNICE http://www.geocities.com/agrams_whisper/
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 18/09/2008 03:02

Egipatska macka

slika

Poreklo
Prva predanja o domestifikaciji mačke, odnosno o njenom zajedničkom životu sa čovekom stara su između 4000 i 5000 godina. Tu temu smo opširnije obradili u tekstu "Domestifikacija mačke", koju možete pogledati ovde.

Egipatska Mau [Egyptian Mau] vodi direktno poreklo od afričke divlje mačke Felis Lybica Ocreata , poznate pod imenom Falb mačka, koja je bila prva pripitomljena. Ovu tvrdnju dokazao je T.C.S Morrison-Scott poređenjem genetskih informacija dobro očuvanih mumija mačaka nađenih u egipatskim grobnicama iz doba 600 – 200 godina p.n.e. i današnje Mau mačke.

Novija istorija rase Egyptian Mau , odnosno kako je jedna prirodna rasa došla do statusa rasne mačke, vezana je uvek za neku anegdotu ili kratku priču, tako i Egyptian Mau. Beloruska princeza Natalija Troubetzkoy je za vreme drugog svetskog rata, zahvaljujući dobrom poznanstvu sa članovima rimskog diplomatskog kora, uspela da u Italiju donese nekoliko primeraka Egyptian Mau.

Dotična princeza je ubrzo napravila deteljan odgajivački program za svoje srebrne ženke Baba i Lizz kao i za mužjaka Jo-Jo bronzane boje, koje je donela iz Egipta. Godine 1956. princeza se preselila u Ameriku gde su rođeni i prvi potomci, registrovano ime odgajivačnice "Fatima". 1968. godine je iz iste odgajivačnice jedna Mau pod imenom "Fatima Baba" dobila dozvolu za nastup u šampionatu. Sa mačkama Toby i Tashi, koje je iz Delhija uvezla biolog i genetičar Jean Mill, Mau je dobila “osveženje krvne linije” , namera je uistinu bila kreacija nove rase pod imenom Bengal, ali je ukrštanje sa Egyptian Mau donelo neke prednosti, naime nove boje.

slika

Trebalo je da prođe jos devet godina da bi Egyptian Mau kod CFA bila priznata kao rasa “natural breed”, što znači da više nije dozvoljeno nikakvo mešanje sa drugim rasama, a do 1981. bila je priznata i u svim drugim američkim felinološkim savezima.

Zahvaljujući pojedinim odgajivačima iz Švajcarske, Holandije i Italije Mau se “vratila” u Evropu 1988. godine. Upravo taj mali broj uvezenih mačaka činio je bazu za dalji uzgoj. Samo nekolicina angažovanih odgajivača u Evropi održava rasu kao "Natural breed" , što je u nedostatku većeg gen-pool-a veoma težak poduhvat. Rasa je kod FIFe bila priznata 1992. god.

Izgled
Mačka je vižljasta, srednje veličine i vrlo mišićava. Noge su joj srednje dužine sa malim šapama ovalnog oblika. Prednje noge su nešto kraće nego zadnje koje odlično naglašavaju proporcije tela. Rep je srednje dužine i zaobljen na vrhu. Glava je trouglastog oblika lako zaobljenih kontura. Uši su velike, zaobljene na vrhu i visoko plasirane. Nos je duži, profil lako konveksan. Brada nije suviše izražena. Oči treba da budu zelene boje.

Dlaka je svilenkasta i leži uz telo. Kao i kod Abisinske mačke svaka dlaka ima tipične tamne prstenove. Tako se na svetloj pozadini ocrtavaju tufne i štrafte što je tipično za rasu. Tipična šara Egyptian Mau je Tabby Spotted. Dozvoljene boje su:

Karakter
Mačka je veoma temperamentna, inteligentna, rado se igra i stalno je u pokretu. Voli društvo, kako mačje tako i čovekovo. Nikako ne voli da ostane sama. Voli da je u središtu pažnje i vrlo lako se uvredi ako joj to ne uspe.

slika

Ako se odlučite da držite Egyptian Mau preporučuje se držati dve. Ona ne mora po svaku cenu imati društvo iste rase, ali u svakom slučaju još jednu mačku. Ako imate dovoljno vremena za nju, druga mačka možda i nije potrebna

Tekst napisala,Alena Živkov
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 19/09/2008 05:06

Neke od dilemma

Kako odabrati macku?

Prilikom odabira mačke treba razmotriti sljedeće: s pedigreom ili bez njega, dugodlaku ili kratkodlaku mačku, mužjaka ili ženku, jednu ili više mačaka, gdje je nabaviti i na što treba paziti pri odabiru. Ovaj članak pomoći će vam odabrati.

slika

S pedigreom ili bez pedigrea?

Postoji između 40 i 80 različitih pasmina mačaka i oko 500 vrsta. Pasmine se međusobno jako razlikuju. Samo pogledajte uvijek popularne sijamske, burmanske ili perzijske mačke, mačke koje nemaju repa i kanadske sfinge bez dlaka. Osim tih razlika u izgledu, svaka pasmina ima izrazite razlike u temperamentu i osobnosti. Sijamske mačke, na primjer, poznate su kao ekstroverti, dok su dugodlake perzijske mačke obično mirnije.
Postoji mnogo knjiga koje govore o karakteristikama različitih pasmina. Možete također pogledati i naše stranice posvećene raznim pasminama. Dok prikupljate informacije možete dobro proučiti posebnosti svake pasmine. Posjetite li izložbu mačaka možete upoznati različite pasmine i ustanoviti koja vam se najviše sviđa. Tamo ćete vidjeti mnoštvo lijepih i dragih mačaka, a neke od njih možda ćete željeti i u svom domu.
Većina vlasnika mačaka ne želi mačku s pedigreom niti čistokrvnu mačku. Za većinu nas obične domaće mačke ili mješanci imaju sve što tražimo od mačke, a ima ih u raznim bojama i raznih tipova dlake.

Duga ili kratka dlaka?

Dugodlake mačke mogu biti jako privlačne. No, kao i ljudima s dugom kosom, i mačkama treba puno pažnje i njege kako bi dlaka ostala u dobrom stanju i ne bi se zapetljala. Jedna od stvari u kojoj se uživa s dugodlakom mačkom je i svakodnevno češljanje. Većina mačaka uživa u češljanju i zadovoljno prede dok ih češljate. Ako mislite da nemate vremena svaki dan češljati mačku, dvaput razmislite prije nego nabavite dugodlaku mačku.
Ako dobijete mačku sa zapetljanom dlakom možda ćete je morati odnijeti veterinaru da je ošiša, jer ona neće biti previše zadovoljna dok joj se raščešljava krzno. Veterinar će je možda morati čak i uspavati kako bi ona ostala mirna.

Mužjak ili ženka?

Mužjaci mačaka obično su veći od ženki. Nekastrirani mačci skloni su skitnji i često se tuku s drugim mačkama. Također označavaju teritorij urinom ili ne zakopavaju svoj izmet. Njima je to normalno ponašanje, ali vlasnicima je ono prilično neugodno.
Nesterilizirane mačke redovito će se tjerati i mogu ostati skotne, a dok se tjeraju mogu biti vrlo glasne. Nadalje, mačcima u susjedstvu biti će jako privlačne. Ukoliko ne želite pariti svoju mačku, najbolje ju je sterilizirati. Jednom kad se steriliziraju manja je razlika u ponašanju između mužjaka i ženki.
Evo i jednog zanimljivog podatka: ako već imate odraslu mačku i htjeli biste mačića znajte da će ga odrasla mačka prije prihvatiti ako je suprotnog spola.

slika

Jedna ili više mačaka?

Mnogi vlasnici mačaka nisu sigurni je li bolje imati samo jednu ili više mačaka. Ta odluka ovisi o svakoj mački posebno. Neke mačke vole živjeti s drugim mačkama, dok neke više vole biti same ili s ljudima. Ako već imate odraslu mačku vjerojatno znate što ona više voli i kako bi se slagala s drugom mačkom.
Ako ste većinu dana van kuće, možda ćete htjeti dvije ili više mačaka kako bi imale društvo. Mačići koji su odrasli zajedno u načelu se dobro slažu i kad odrastu.

Broj mačaka ovisi i o veličini vašeg doma. Baš kao i ljudi, i mačke trebaju vlastiti prostor i ne žele se gurati. U pravilu, trebali biste imati bar jednu sobu za svaku vašu mačku kako bi se one imale gdje povući ako žele biti same. Možda će svaka mačka trebati i vlastitu kutiju za nuždu, jer neke mačke ne žele dijeliti taj prostor.

Gdje nabaviti mačku?

Mačku možete nabaviti na više različitih mjesta. Kad se odlučite nabaviti mačku recite to prijateljima i susjedima. Netko od njih možda će baš prodavati mačića ili znati nekoga drugoga tko prodaje. U novinama ili na izlozima naći ćete i oglase preko kojih se nude mačići. Odlična mjesta za nabavu mačića su i azili ili prihvatilišta za životinje. Tamo se obično nalazi mnogo mačaka i mačića koji očajnički trebaju dom.
No, nikako ne kupujte mačiće od trgovca koji ih je nabavio s raznih strana. Možda su prerano prestali sisati ili su dugo putovali. Takvi mačići su pod stresom i lakše se razbole.

Kako ne možete znati povijesti ni zdravstveno stanje takvih mačaka, u tom se slučaju posavjetujte s veterinarom.
Ako ste odlučili kupiti mačića s pedigreom, onda je to najbolje obaviti kod priznatog i cijenjenog uzgajivača. Takve uzgajivače možete naći pitate li vlasnike mačaka ili veterinare, proučite li oglase u časopisima o mačkama i novinama ili pak posjetite izložbu mačaka. Udruge koje okupljaju vlasnike pojedinih pasmina također vas mogu uputiti na cijenjene uzgajivače u okolici.

slika

Na što treba obratiti pažnju?

Prvo, zahtijevajte vidjeti mačiće dok su s majkom. Na taj način možete doznati o majčinom zdravlje i temperamentu. Držite na umu da ona možda neće biti u najboljem stanju jer upravo podiže svoje mlade, ali najvažnije se uvjeriti da mačići nisu prerano prestali sisati ili da nisu dovedeni od nekud drugo.
Najbolje je čekati dok mačić nije star 7-8 tjedana i onda ga uzeti od majke. Uzgajivači mačaka s pedigreom često vole držati mačiće do njihovog 12. tjedna starosti. Pokušajte vidjeti više različitih legla prije nego donesete odluku. Kupujte samo na mjestima koja izgledaju čista (ali ne očekujte sterilne uvjete), i gdje mačke izgledaju sretne i u dobrom stanju.

Zdravi mačići obično su znatiželjni i stranci će ih zanimati. Odaberite živahnog i zaigranog mačića koji nije previše agresivan. Nije dobro uzeti stidljivog mačića koji izbjegava kontakt s ljudima i drugim mačićima. Smatra se kako razdoblje socijalizacije kod mačaka završava u 7-9 tjednu starosti i zato je važno da je vaša mačka socijalizirana prije nego dođe živjeti s vama.

Odaberite aktivnog mačića koji izgleda zdravo i čisto. Oči i nos ne bi smjeli curiti. Provjerite i da su uši čiste, a desni zdrave ružičaste boje. Pogledajte ima li znakova proljeva ispod repa i na stražnjim nogama. Dlaka bi trebala biti čista, a koža ispod ne smije biti iritirana. Nemojte misliti kako su mačići s velikim trbuhom slatki jer možda imaju gliste. I sitni mačići mogu imati zdravstvenih problema. Provjerite kad je vaš mačić cijepljen i očišćen od glista i postoje li prave potvrde za to.
Zadnja izmjena: Zah; 20/09/2008 16:13; ukupno mijenjano 1 put/a.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 20/09/2008 03:01

slika

Sijamska macka

Čak i ljudi koji ne znaju gotovo ništa o vrstama mačaka znat će prepoznati sijamske mačke s njihovim karakterističnim uzorkom krzna, tajanstvenim plavim očima i dugim, vitkim tijelom. Sijamska je mačka popularna čistokrvna mačka već dugo vrijeme, a ipak nije najbolji izbor za svakoga. Sijamske mačke su vrlo otvorene i ne može svatko živjeti s tako zahtjevnom mačkom. Međutim, ako tražite čistokrvnu mačku živahne i privržene prirode koja i ne treba puno brige, sijamska mačka mogla bi biti idealna vrsta za vas.

Povijest: Sijamska mačka potječe s Dalekog istoka. Nitko ne zna točno njezino podrijetlo, ali te su životinje na Tajlandu (nekad Sijam) bile poznate još u 14. stoljeću. Ostalom dijelu svijeta postale su poznate zahvaljujući kraljevskoj obitelji Sijama: ima li boljeg dara za gostujućeg dostojanstvenika od tih prekrasnih domaćih mačaka? Britanski putnici na Tajland također su krajem 19. stoljeća primjetili tu vrstu. Britanci su poznavali jedino obične kućne ili seoske mačke i angore, koje su tada bile u modi, i nikad prije nisu vidjeli ništa slično tim mačkama dugačkih tijela, s osobitim oznakama i kratkim, mekim krznima. Ponijeli su nekoliko sijamskih mačaka sa sobom, a njihove su se žene u njih zaljubile. Učinile su sve da bi se mačke što bolje osjećale. Većina ih je držala u zagrijanim staklenicima s tropskim biljakama koje su njihovi muževi donijeli s prijašnjih putovanja.

U međuvremenu, Francuzi su također otkrili elegantne sijamske mačke i te su se egzotične životinje često mogle vidjeti na raznim izložbama mačaka.
Prve sijamske mačke uvezene s Tajlanda bile su crnih oznaka (Seal Points), ali kasnije su one spontano stvarale mačiće drugih boja; plavih oznaka (Blue Point), čokoladnih oznaka (Chosolate Point) i ljubičastih oznaka (Lilac Point). Te su četiri boje čiste, klasične sijamske boje, a sve naknadne rezultat su križanja.

Temperament: Svatko tko planira kupiti sijamsku mačku mora biti svjestan da ove mačke imaju vrlo jak karakter i uvijek se osjeća njihovo prisustvo u kući.
Za te se životinje često kaže da su psi mačjeg svijeta i to s razlogom. Sijamske mačke poznate su po svojoj bučnoj prirodi i mogu satima voditi razgovore s vama ili sa sobom. Razlog može biti glad, nedostatak pažnje ili nešto što je izazvalo njihovo negodovanje, ali što god da je razlog one će vam dati do znanja najvišim tonom svog hrapavog glasa. Sijamske ženke koje se tjeraju poznate su po bučnosti i njihov se zov može čuti daleko niz ulicu. Sijamske mačke su posebno društvena bića i ako ne dobivaju dovoljno pažnje, one će je tražiti. Budući da jako vole društvo, ne možete ih predugo ostaviti same. Ako cijeli dan radite, bilo bi pametno da uzmete dvije mačke, ili uopće nemojte uzeti sijamsku mačku.

Dobro se slažu s drugim mačkama, a osobito dobro s psima. Vole biti središte pažnje. Vole se gladiti i maziti i mogu provesti sate sjedeći u vašem krilu. Idealni su ljubimci za ljude kojima treba društvo: ove životinje mogu savršeno ocijeniti raspoloženje svog vlasnika i gotovo su uvijek živahne i zabavne. Sijamske mačke su zaigrane i vole sve vrsta igračaka u obliku ping-pong loptica, našušurenog papira ili krznenog miša. Većina sijamskih mačaka brzo će naučiti donijeti papir ili loptice, a obično se lako priviknu i na hodanje na uzici. Kad dobijete sijamsku mačku, niste dobili samo mačku - dobili ste osobu. Sijamska mačaka vratit će vam još više ljubavi i pažnje nego što ste vi njoj dali.

[slika

Tjelesne osobine:
Tijelo
Sijamska mačka, kao i orjentalna kratkodlaka, vrsta je elegantne , vitke građe. Gipko tijelo je dugačko, mršavo i mišićavo: ne smije biti traga grubosti. Stražnje noge trebaju biti duže od prednjih nogu. Noge su dugačke i vitke a šape trebaju biti ovalne. Rep je dugačak i tanak, sužava se na vrhu, kao bič. Čvorovi na repu su nedostatak.

Glava
Glava je klinastog oblika. Idealno, lice i velike, dijagonalno postavljene uši tvore oblik istostraničnog trokuta. Na izložbama, suci će provjeravati postoji li ugriz čeljusti u istoj ravnini
Sijamske mačke imaju bademaste oči koje trebaju biti "duboko" tamnoplave i neznatno ukošene.

Krzno
Krzno sijamske mačke mora biti svilenkasto na dodir, vrlo kratko i fino. Ona ima vrlo malo potkrzna. Predugačko krzno, previše potkrzna ili grubo krzno smatraju se nedostacima.

Boje
Sijamski su mačići u početku bijeli, a njihovi obojeni vrhovi - na licu (maska), ušima, repu i nogama - pojavljuju se kasnije.
Kada sijamska mačka navrši tri godine krzno će dobiti svoju trajnu boju. Svijetli dijelovi s vremenom mogu postati neznatno tamniji uslijed hladnoće prostorija ili lizanja krzna.

Njega
Kratko krzno, svojom svilenkastošću i s malo potkrzna ili bez njega, ne prlja se, te tako sijamska mačka ne zahtijeva češljanje.
Kad se linja, otpale dlake možete ukloniti vlažnom antilop krpicom i, ako je potrebno, pročešljati finim češljem.
Želite li svoju mačku voditi na izložbe, možda ćete je htjeti okupati da bi izgledala posebno dobro. Uvijek koristite šampon za mačke, a operite je nekoliko dana prije izložbe tako da se krzno stigne slegnuti.

Sijamske mačke imaju oštre pandže i trebate ih podrezivati dobrim kliještima. Uši čistite po potrebi tekućinom za čišćenje ušiju.
Osobitosti: Ima uzgajivača koji su ostali vjerni starom tipu sijamskie mačke. Budući da ne odgovaraju sadašnjim uzgajivačkim standardima, uzgajaju se pod drugim imenima.U Sjedinjenim Amaričkim Državama nekad se nazivaju Apple Head, a naziv Thai također se upotrebljava za označavanje sijamske mačke starog tipa.

slika
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 23/09/2008 03:22

Kako od mačeta da izraste mačka?

slika

Zdravo i sito mače nikad nije mirno, skače i lovi u vazduhu sve što se mrda, posebno razne igračke. Jedino izgleda usporeno kada "umiva" lice posle odlične hrane. Koja hrana je bolja od one koja ima u sebi sve potrebne hranljive materije? Poznavanje nutricionalnih potreba Vašeg mačeta je bitan faktor da bi mogli zadovoljiti sve potrebe i tako obezbedili mačetu brz rast i bezgraničnu energiju.

Rast mačeta
Mače, neposredno posle rođenja, teži oko 100 grama i postaje teže svaki dan za nekih 15 grama. Sa 10 nedelja starosti ima oko 1 kilogram. Do desete nedelje ženke i mužjaci rastu isto, ali zato posle ovog vremena mužjaci počinju da prednjače u rastu. Oba pola rapidno rastu do 6.-7. meseca starosti, pa sledi usporavanje rasta, gde sa 9 meseci starosti ženkica prestaje da raste, dok mužjak rast nastavlja do nekih 11 meseci starosti. Jedna mačka oko 12 meseci starosti prosečne veličine, normalno teži oko 4-4.5 kg.

Režim ishrane
Neposredno posle rođenja mačići počinju da sisaju majčino mleko - kolostrum. Prvih par sati su vrlo bitni za opstanak, moraju mačići posisati kolostrum jer samo tada mogu iskoristiti materije iz nje i tako obezbediti sebi prvu fazu imuniteta. Bitan je podatak da je mačje mleko « jače « od kravljeg mleka. Mačići sisaju do nekih 10 nedelja starosti, mada već sa 3-4 nedelja počinju da se interesuju i probaju «konkretnu hranu».U ovo vreme sa nekoliko mlečnih zuba oni lako jedu mekanu hranu baziranu na mesu, npr. konzerviranu mačeću hranu.

slika

Šta posle sisanja?
Posle 10 nedelja, kad se završi period sisanja, bitno je mačićima pružiti kompletno izbalansiranu hranu, koja sadrži u sebi dovoljno energije, proteine, vitamine i minerale, naravno adekvatnoj proporciji. Najbolje je koristiti hranu spremljenu za mačiće, jer ona obezbeđuje adekvatan rast mačeta. Mače ima posebne potrebe za kalcijumom, fosforom, u adekvatnom odnosu, potrebe za cinkom, vitaminom A i D, tiaminom, esencialnim masnim kiselinama, i posebno za taurinom. Na primer odlična hrana koja ne sadrži samo jedan element u dovoljnoj količini npr. zink, može izazvati usporen rast, dermatitis u različitom stepenu, čak i neke deformitete.

Mmmm, al' je ukusno
Mačići bi trebali jesti što raznovrsniju hranu. Palatabilnost [tj. jestivost ili primamljivost] je zasnovana na aromi, teksturi i ukusu. Što više ukusa proba mače, time će biti manje izbirljivo kao odrasla mačka. Uz suvu hranu treba ponuditi i konzerviranu hranu. Hranjenje mora imati svoju postojanost, ne da bude neujednačena, isprekidana jer nepostojanost može izazvati digestivne probleme koje mogu završiti sa prolivom. Za mačiće je bitno da čin jedenja bude lak, tj. da komadići budu mali, ako treba suvu hranu potopite u vodu [mlaku].

Mačićima nipošto ne treba davati hranu koja je deklarisana samo za odrasle mačke, jer ta vrsta hrane ne sadrži dovoljno gradivne materije za rast mladog organizma. Specijalno formulisana hrana za mačiće sadrži viši nivo proteina i energije od ostale vrste hrane.

slika

Da li je mače prehranjeno?
U ranom dobu rasta, do 3-4 meseca starosti, je nemoguće prehraniti mače. Sa 10 nedelja starosti mače treba 250 kilokalorija po kilogramu telesne težine dnevno, što se može naći u oko 100 g suve hrane ili u 250-300 g konzervirane hrane. Između 4 i 6 meseci starosti mačeta, njegov organizam zahteva 100-130 kcal/kg tel. tež./dan. Između 8 i 12 meseci starosti ova potreba pada na 70-80 kcal/kg tel. tež./dan i tada već mače poprima izgled i veličinu odrasle zrele mačke.


Gubitak apetita
Zdravo mače spava, jede i igra se, pa ponovo spava, jede, igra se... Sve što odstupa je moguć problem. Tada konsultujte svog veterinara. Sve je u redu dok je mače nestašno. Ako mače nije jelo 48 sati, neophodan je veterinar. Ako mače povraća, ima proliv ili povišenu temperaturu i pri tome izostaje apetit, odmah idite kod veterinara. U ovim slučajevima dehidracija [ gubitak vode iz organizma ] može da bude kritičan.

Potrebe u ishrani
Upoređujući sa ostalim životinjama, posebno sa drugim mesojedima, mačke imaju jedinstvenu potrebu u ishrani. Ne smeju nikad biti vegetarijanci! Imaju visoke potrebe u proteinima. Ne mogu konvertovati karotin u vitamin A [ izvor je iznutrica plena ]. Organizam mačke ne može metabolizirati niacin iz triptofana, može koristiti samo esencijalne masne kiseline iz životinjskog izvora i ima potrebe unosa taurina za izgradnju mišićne mase.

slika
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 27/09/2008 02:18

Burmila


slika


Poreklo
Burmilla je, kao što već iz samog naziva može da se pretpostavi, nastala ukrštanjem rase Burma i Chinchilla. Do ukrštanja nije došlo sa namerom, ali se neočekivano atraktivan rezultat nije prepustio slučaju. Malo opširnije, dogodilo se sledeće u Britaniji 1981. godine: jedan Chinchilla mačak silver shaded živeo je u istom domu sa Burma mačkom boje lilac. Dok su spomenute mačke bile male nije bilo problema, ali kad je Burma mačka odrasla i dobila teranje, morali su je odvojiti od Chinchilla mačora i odlučeno je da se za nju nađe odgovarajući mužjak. Sudbina je htela nešto drugo, tako se desilo da je "nespretna" kućna pomocnica ostavila otvorena vrata i par se našao zajedno bez nadzora.

slika

Sa sigurnošću se može pretpostaviti šta se dogodilo . Rezultat je bio veoma atraktivan. Mačići ovog neočekivanog parenja ostali su u rukama odgajivačice Miranda-e von Kirchberg koja je inače bila uspešni odgajivač rase Ruske Plave mačke. Dok su mačici rasli Miranda je došla na ideju da radi na osnivanju nove rase. Usledile su intenzivne diskusije sa stručnjacima genetike i sledećih godina radila ja na "projektu" kratkodlake silver shaded mačke tipa Burmanke, kao prvom stepenu kreiranja rase.

Drugi odgajivači radili su po istom principu, sa drugim linijama koje nisu bile u srodstvu sa početnim parom, tako da bi se omogućio outcross.

Krajem osamdesetih godina u Dansku su iz Britanije uvezene prve Burmilla mačke koje su bile prikazane na izlozbama. Osim toga u Danskoj su više odgajivača sparivali Burma i Chinchilla mačke, tako je već postojao dovoljno veliki pool, odnosno broj mačaka da bi se dobilo priznanje. Konačno 1995. godine rasa je bila priznata.

Karakter
Burmilla je nasledila osobine obe rase ali u ublaženoj meri. Ona je temperamentna, umiljata i društvena, ali ne insistira na onome što hoće toliko kako to ume Burmanka. Znatno je aktivnija nego Chinchilla. Za ljude koji vole Burmanku ali ne mogu da zadovolje njene intenzivne potrebe, Burmilla je prava mačka.

Izgled
Burmilla spada u grupu kratkodlakih rasnih mačaka. Ona je srednje veličine, mišićava i u stvari je znatno snažnija i teža nego što izgleda. Oblik tela je nasledila od Burmanke, a dlaka je meka i svilena kao kod Chinchilla mačke. Divne oči tirkizne boje nasledila je od Chinchille.

slika

Da vam ovde ne bi objašnjavili komplikovani postupak ukrštanja dok se ne dođe do učvršćenog željenog tipa, spomenućemo samo da se kroz taj postupak dobijaju boje koje kod prve generacije nema, kao i mačke duge dlake koje su dobile status rase i ime Tiffanie. Svi stepeni spadaju u Azijsku grupu, kako ih zove Engleska terminologija. Asian group ili Azijska grupa je oznaka za sve mačke burmanskog tipa odgajivača u Evropi, ali ne boja, šara i tipa dlake koje su dozvoljene kod Burmanke. Burmilla je silver shaded ili tipped boje crno, braon, plavo, crveno i krem. Da se podsetimo: kod silver dlaka je srebrna odnosno bela, shaded je oznaka za 1/3 – 1/8 pigmentirane dlake na vrhu, kod chinchilla ili shell samo 1/8.

Tiffanie
Tiffanie [slika ispod teksta] je zapravo dugodlaka Burma odnosno Burmilla. Priznata je kao rasa i spada u grupu semilonghair tj. mačaka poluduge dlake. Nastala je takoreći kao sporedni proizvod na putu ka čistokrvnoj Burmilla mački, jer kao što je već spomenuto, ukrštanjem kratkodlake i dugodlake rase dobijamo u prvoj generaciji kratkodlako potomstvo koje nosi recesivni gen za dugu dlaku. Tako se već kod F3 generacije može pojaviti dugodlako potomstvo ali pod uslovom da F2 generacija nosi gen dugodlakosti. Možda vam se objašnjenja čine komplikovana, ali to su zakoni genetike koje jedan odgajivač mora da poznaje pre nego što se da na kreiranje nove rase.

slika

Tekst napisala, Alena Živkov
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 02/10/2008 03:24

Nabavka maceta mora biti dobro promisljena. Odluku o dolasku macke u novi dom mora doneti cela porodica, jer uzimanjem macke preuzimate na sebe obavezu narednih 10-15 godina.
Ukoliko ste Vi i Vasi ukucani odlucili da nabavite macku, sledece pitanje koje postavljate sebi jeste:

RASNA MACKA ILI NE?

slika

RASNA MACKA

Ukoliko ste se odlucili za rasnu macku, napisite na parcetu papira kakvo ponasanje ocekujete od svoje macke i koliko vremena dnevno mozete posvetiti njoj.

Macke su, generalno jako samostalna bica, mada se ja, licno, ne bih slozio sa konstatacijom da se macke vezuju za dom a ne za gospodara. Ovo je jedan od “zlih glasova” koji prate macke a mi cemo se potruditi da na ovom forumu demantujemo jos puno predrasuda vezanih za macke. :o

Dakle svaka rasa ima svoju karakteristiku, iako Vi sami formirate 70% licnosti svoje macke.

Egzote i persijaneri su za ljude koji imaju dovoljno vremena da se posvete negovanju ove macke. Po karakteru ove macke su jako mirne i neprimetne u kuci. Vrhunac njihove igre se svodi da protrce kroz kucu i da Vam se posvete 10-ak minuta u igri. Ostatak dana ove macke ce provesti u poziranju i spavanju. Svesne su svoje lepote i izuzetno su narcisoidne. E, sada dolazimo do onog drugog, treba im dozvoliti da stalno budu lepe i negovane, jer svaka persijska macka ce patiti ukoliko je ucebana i nesredjena. Ovoj macki je potrebno svakodnevno cetkanje i cesljanje, brisanje ociju, kupanje (minimum jednom u mesec dana). Cetkanjem macke smanjujete kolicinu dlaka po Vasem namestaju i stanu, ali takodje treba imati u vidu i prelazne periode kada Vam ni cetke ni cesljevi nece pomoci da se “resite dlaka po stanu”. Takodje, treba imati na umu i odlazak na godisnji odmor ili neko putovanje, gde ovu macku morate “dati u sigurne ruke” da po povratku sa puta ne nadjete jednu veliku “ugrudvanu loptu”. Sve ovo govorim iz licnog iskustva. :D

Poludugodlake macke takodje mogu biti jako dobri ljubimci. Veliki Maine Coon, impozantni “dzin” mekog srca, Norveska sumska ili Ragdoll mogu biti ljubimci ljudima koji zele veselu i razigranu macku, koja ce se nesvesna svoje velicine ponasati kao mace i koja ce u prolazu oboriti Vasu omiljenu vazu ili kristalnu ciniju. Dolazice do Vas da se mazi i stavljace Vam do znanja koliko joj je stalo do Vas. Njihova dlaka je puno laksa za odrzavanje i sastoji se u redovnom cetkanju njihovog krzna. U kategoriju poludugodlakih macaka spada i Sveta Birma sa cijom se naravi zaista treba izboriti.

slika

Hmmm, dolazimo do trece kategorije, u sklopu koje ima najvise rasa. Macke iz ove kategorije su sa kratkom dlakom i ne linjaju se toliko puno kao dugodlake i poludugodlake macke. U samom startu bih odbacio cinjenicu koja vlada o ovim mackama a to je da se uopste ne linjaju. Sve je to samo jedan veliki marketinski trik nekih odgajivaca. Za Rusku plavu vazi to da se ne linja, sto apsolutno nije tacno. Verujem da odgajivaci ove rase zele da stave do znanja da se ne linjaju toliko kao macke sa duzom dlakom , ali se ipak linjaju. Kao stjuart na nasim izlozbama i izlozbama u inostranstvu, nosio sam veliki broj Rusa i, verujte, svaki od njih je ostavljao dlake na mom belom mantilu. Razlika je samo u kolicini linjanja i debljini dlake. Ovo se takodje odnosi i na sve kratkodlake macke (Britance, Kartuzere, Korate, Abisince…). Kod Devon Rexa i Cornish Rexa linjaje zavisi i od kvaliteta dlake. Ukoliko Rex ima previse “shaggy” dlaku (ovo je naziv za gustu i ostru dlaku), on ce se podjednako linjati kao i sve kratkodlake macke. Ako Vam je i sama pomisao dlaka po stanu jako teska, a zelite macu u svom domu, onda je za Vas Sphynx, sa njime cete izbeci dlake po stanu, ali to ne znaci da njihova koza ne zahteva negu i odrzavanje.
Kratkodlake macke su jako vesele, avanturistickog duha, zeljne stalnog istrazivanja i naravno ljudskog drustva. Ono sto je karakteristicno za ovu kategoriju jeste i to da ove macke jako brzo polno sazrevaju, a da su muzjaci ove rase skloni obelezavanju teritorije (odnosno “markiranju” po stanu). Problem markiranja se resave jedino kastracijom muzjaka.

Kategorija Sijamskih i Orijentalnih macaka je za Vas ukoliko zelite macku koja ce Vam u svakom trenutku pokazivati koliko joj je stalo do Vas. Pratice Vas u stopu po stanu i bice zavisna od Vas. Molim Vas, nemojte pomisliti da je ova macka poput psa, jer ona ce u svakom trenutku komunicirati sa Vama i "pricace" Vam sta zeli i sta ocekuje od Vas. Jako je komunikativna :o, tako da cete u svom domu dobiti jos jednu "pricalicu" koja ce otvoreno “gundjati” za sve sto joj ne odgovara ili za sve sto ocekuje da uradite za nju. Dakle, za ove macke je potrebno dosta vremena, ljubavi i "sluha", jer ona ce spavati na Vama i uglavnom ce non-stop nesto “mrmljati”, tako da nikada necete imati potpunu tisinu (osim kada Vasa maca spava ;D). Za macke iz ove kategorije je takodje karakteristicno obelezavanje teritorije, a zenke su jako aktivne po pitanju stalnog trazenja “decka”, sto usled uskracivanja majcinstva, a ne resavanjem ovog problema sterilizacijom, moze ozbiljno narusiti njeno zdravstveno stanje.

Nakon sto ste se odlucili kakvo ponasanje ocekujete od svoje macke, molim Vas procitajte Opise rasa na nasem sajtu.

slika

NAKON PROCITANOG OPISA RASA ;)…. na svom papiru morate zapisati i da li zelite macku iskljucivo kao kucnog ljubimca, ili zelite macu za uzgoj.

Maca koja se uzima iskljucivo kao kucni ljubimac, od svakog ozbiljnog odgajivaca uslovljava kastraciju/sterilizaciju. Ovu macu svakako mozete izlagati u razredu kastrata.

Kupovina uzgojne macke, mora biti jako dobro promisljena. U samom startu morate znati da uzgoj sa sobom povlaci i dosta odgovornosti.
Macu morate testirati na sve bolesti cije testove zahteva Uzgojni pravilnik Vaseg Drustva.
Macu morate oceniti na izlozbi a onda se potruditi da joj nadjete partnera, sto svakako nece biti jednostavno, jer ukoliko imate zenku morate joj naci odgovarajuceg muzjaka koji je ocenjen i testiran, a ukoliko imate muzjaka, morate mu naci zenku koja ispunjava sve preduslove za parenje. Zasto ovo naglasavam? Dosta ljudi me kontaktira za pomoc u pronalazenju partnera za svog ljubimca, sto nije ni malo laka stvar, jer tesko da ce Vam bilo koji odgajivac dati neku zenku za Vaseg muzjaka ili obrnuto, posto uglavnom svaka odgajivacnica ima svoje parove. Tako da cete na kraju biti primorani da kupite partnera svom ljubimcu, ili da svog ljubimca kastrirate/sterilisete.
Ukoliko ste ipak nasli partnera za svoju macu (vlasnik ste zenke), uporedili rodovnike (zakljucili da postoji dovoljan broj predaka za parenje), proverili zdravstveno stanje muzjaka i uparili svoju ljubimicu, znaci da ste preuzeli odgovornost za mamu macu i njenu decu. Sam porodjaj mace zahteva Vase prisustvo. Ukoliko imate persijsku macu onda zahteva i Vasu pomoc. O samom porodjaju i odgoju malih macica, bice reci u drugom topicu. Dakle, posto su Vasi macici napunili 3 meseca treba im pronaci odgovarajuci dom. Ne bas retko, desava se da Vam neko mace ostane u kuci, pa je i to nesto o cemu treba misliti.

DOMACA MACKA

slika

Ukoliko ste se odlucili za domacu macu dobicete razigranog i veselog prijatelja. Sam karakter domace mace nije uvek isti vec na njega uticu spoljasnji faktori ili rase sa kojima se ona tokom vremena ukrstala.
Nabavka domace mace je skoro uvek stvar trenutka i splet okolnosti. Svoju macu mozete naci dok idete u kupovinu ili u dvoristu prijatelja, mozda cak donesete odluku da je udomite iz nekog prihvatilista. Odakle god da nabavite svoju macu ona ce Vam svakako biti zahvalna i trudice se da Vam uzvrati Vasu ljubav.
Domacu macu takodje mozete da izlazete na FIFe izlozbama, od ove godine one su dobile i svoj zvanicni EMS kod i standard koji se uglavnom bazira na savrsenom karakteru i temperamentu.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 07/10/2008 03:02

Zašto mačke predu?

Odgovor na ovo pitanje kao da je jasan sam po sebi: mačka koja prede je zadovoljna mačka. Međutim takav odgovor ipak nije točan. Brojna promatranja pokazuju da često predu i mačke koje nešto boli, koje su ranjene ili koje upravo kote mladunčad, što je također bolno. Mačke u takvim situacijama nikako ne možemo smatrati sretnima, zadovoljnim mačkama. Točno je da zadovoljne mačke također predu, ali zadovoljstvo nipošto nije jedini preduvjet predenja. Točnije objašnjenje, koje odgovara svim slučajevima, glasi: predenjem se signalizira naklonost nekom ili nečem, dakle, naklono socijalno raspoloženje. Njime se, na primjer, može signalizirati veterinaru da neka ranjena mačka osjeća potrebu za prijateljstvom ili se može emitirati vlasniku kao signal zahvalnosti za nešto što je za nju učinio.

Mačke počinju presti kad su stare samo tjedan i to dok sisaju. Predenje je signal za majku da sve ide u redu i da mlijeko teče kako treba. Ona tako može na miru ležati znajući da mlijeko stiže tamo gdje treba. Može to saznavati i da ne gleda mačiće. I ona prede i tako daje doznanje mačićima da je i ona zadovoljna.

slika

> Mačke počinju presti kada napune tjedan dana starosti.

> Mogu neprekidno presti dok udišu i izdišu zrak.

> Predenje je obično znak zadovoljstva, ali mačke predu i kada ih nešto boli.

Jedna od važnih razlika među malih mačaka (npr. naših domaćih) i velikih (lavovi, tigrovi...) je to što velike mačke ne mogu presti. Neki veliki tigar pozdravit će vas zvukom nalik na gunđanje, koji proizvede jednosmjernim izdisanjem zraka. On ne može proizvesti dvosmjerni zvuk predenja, što ga proizvodi mačka, zvuk koji je neprestan i koji se izvodi ravnomjernim udisanjem i izdisanjem zraka. Izdisajno-udisajni ritam mačjeg predenja mačka može proizvoditi i potpuno zatvorenim ustima i to može neprekidno trajati satima, ako su za to povoljne okolnosti. U tom su pogledu male mačke naprednije pred svojim divovskim rođacima, ali velike mačke to nadoknađuju jednom sposobnošću koju male mačke ne posjeduju: mogu rikati.

Izvor: knjiga ''O čemu razmišlja moja mačka?'', Gwen Bailey
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 08/10/2008 00:49

Bombaj mačka, crno, crnje, najcrnje

slika

crni panter u minijaturi

Poreklo
Prve Bombay mačke rođene su 1958. godine u jednoj odgajivačnici u Kentakiju [Kentucky]. Gospođa Nikki Horner koja se bavila odgojem rase American Shorthair i Burma, imala je sasvim jasnu predstavu o rasi koju je htela da kreira. Dugogodisnja selekcija predhodila je konacnom rezultatu. Sparivanjem jedne American Shorthair zenke i Burmanskog mačka, oboje Veliki Šampioni [Grand Champions], odgajivačica je napokon dobila ono što je toliko dugo očekivala : malog crnog pantera, pitomog i umiljatog. Rasa je dobila ime Bombay zbog asocijacije na indijskog pantera. Rasa je tek 1976. bila priznata, prvo kod CFA [Cat Fanciers Association, USA].

slika
Bombay ženka

Izgled
Snažna i mišićava mačka, srednje veličine, elegantnih pokreta kao panter. Glava je okrugla sa širokim licem čije središte su okrugle oči boje zlata. Uši su srednje veličine, zaobljene na vrhu. Dužina nogu je srazmerna sa telom, rep je ravan i srednje dužine. Najlepše od svega je meka ali gusta kratka dlaka neopisive crne boje koja se pod rukom oseća kao saten, a tako se i presijava.

slika
Bombay mužjak, krupan i veći nego ženka

Karakter
Mačka je vrlo društvena i ne voli da bude sama. Traži društvo prateći čoveka u stopu. Obožava da se igra, bez obzira na šta naidje - sve joj odgovara: čep za flašu je podjednako dobar kao i olovka sa stola koji je predhodno spremila. Podnosi se dobro i sa ostalim mačkama, ali kad se radi o jelu, onda svi moraju da čekaju da se ona najede. Ona jednostavno mora imati prednost.

Budućnost…………?
Kao što smo rekli, Bombay rasa je nastala ciljanim ukrštanjem American Shorthair [o kojima smo već pisali ovde] i Burmanske mačke, tačnije rečeno crne AS i Burmanke braon boje. Kako je crna boja genetski dominantna nad braon, rezultat je bio mačka crne boje. Ukrštanje u ovoj kombinaciji ne daje čistu Bombay mačku. Ozbiljna rasa se tako zove tek kada je osnovana izvesna stabilna populacija sa određenim osobinama, tj. potencijal sa kojim može da se radi. Bombay mačaka ima vrlo malo, potencijal je mali i preti opasnost potrebe incestoidnog sparivanja, tako da se kod TICA [The International Cat Association] razmatra mogućnost sparivanja sa American Shorthair, praktično korak unatrag. Ukrštanje sa Burmankom, radi kvaliteta dlake je povremeno bilo potrebno, pa tako i dozvoljeno. Sparivanjem dve čistokrvne Bombay mačke ipak mogu da se dobiju mačići braon boje, za šta je odgovoran recesivni gen braon boje bez obzira koliko generacija unatrag on leži. Naravno ovaj gen nose sve Bombay mačke, jer sve potiču od Burmanke.

slika
Bombay mačići braon boje

U Americi se samo nekoliko odgajivača bavi odgajivanjem Bombay mačaka, tako da je rasa u opasnosti da nestane. Dobiti jednu Bombay mačku sa kvalitetima za izlozbu ili odgajivanje je takoreći iluzorno. Možemo reći: posedovati jednu Bombay jeste privilegija.

slika
Bombay mačka sa mačetom

Tekst napisala, Alena Živkov
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 09/10/2008 01:00

Jedna napomena: Mnoge veb stranice o mackama su ugasene ali za par mjeseci bit ce aktivirane. Naime, pojavit ce se potreba za predstavljanjem raznih rasa macaka, uzgajivacnica, a sve u cilju prodaje macica. Kako sad stvari stoje, ispod svakje rase nemamo adrese uzgajivaca ali to se moze dopuniti i kasnije.Ovo bi bio odgovor svim onima koji se interesuju za adrese uzgajivaca.
Pozdrav Zah
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 15/10/2008 02:41

Kokcidioza mačaka

Kokcidioza je infekcija jedinke sa jednoćelijskim organizmom. Svrstana je u grupu protozooa. Ona jeste parazit ali nije glista, kako mi popularno zovemo crevne parazite. Kokcidija je parazit mikroskopske veličine, i živi u ćelijama sluzokože creva [slika dole]. Pošto živi u crevnom traktu životinje, ponekad je uzrok prolivu, ali najčešće je uzrok kombinovan: gliste i kokcidije zajedno.

slika

Oocista, jedan od razvojnih oblika kokcidije sa stolicom izlazi napolje u spoljnu sredinu iz životinje. Ostaje u spoljnoj sredini, sa mogućnošćo da sporulira, tj. produži sebi vreme infektivnosti. Mačka unosi u sebe ovaj razvojni oblik jedući inficiranu hranu ( npr. lovinu kao što je miš ili slično ) ili ližući se ako se kontaminirala dlaka sa zaraženim materijalom. Infekcija sa kokcidijom je česta pojava u velikim grupama životinja ( npr. uzgajivačnica, veliko leglo ) i kod mladih jedinki. Proces od infekcije do simptoma može biti kratak čak i nekoliko sati, ali najčešće je potrebno 7-10 dana do pojave simptoma. Kada mačka unese u sebe oocistu, razvoj parazita se završava u domaćinu ( u ovom slučaju u mački ).

slika
Oociste na eksperimentalno inficiranoj jedinki komarca


Većina inficiranih mačaka sa kokcidijom nema proliv ili neke druge kliničke simptome. Kada jaja ( oociste ) se nađu u stolici prilikom koprološkog pregleda, a životinja nema proliv, njihov nalaz je nebitan jer su prolaznog karaktera. Ali kod jedinki koji imaju izražene simptome ( česti vodeni prolivi sa bolovima u stomaku, povraćanjem i dehidracijom ) nalaz kokcidija je itekako važan.

Dijagnoza se postavlja koprološkim pregledom iz uzorka stolice. Oociste su manje veličine od jaja raznih crevnih parazita, zato pregled mora biti izrazito pažljiv. Neke kokcidijalne infekcije mogu se dokazati i analizom krvi.

Tretman infekcije sa kokcidijama traje 10-14 dana sa antibioticima. Najčešće se koristi antibiotik tipa sulfapreparata. Tretman neće svaku jedinku da izleči, ali će proliv prestati, šta je najbitnije u održavanju životno bitnih funkcija. Ako sulfapreparati ne daju efekat, na raspolaganju su i lekovi drugog tipa. Kod bolesnih jedinki potporna terapija u vidu rehidracije i vitaminizacije je neophodno, čak ponekad i dijetirana ishrana.

Reinfekcija mačaka je česta, posebno ako je moguć kontakt sa inficiranom materijom ( npr. ako mačka izlazi napolje ). U toku tretmana obavezno uradite dezinfekciju mačjeg toaleta.

slika

Većina kokcidija koja se nađu kod mačaka nema efekta na ljude. Ali neke vrste kokcidija mogu biti potencijalno infektivni i za ljude. Kriptosporum kao jedna vrsta kokcidija nađena kod pasa i mačaka, može biti preneta naljude.

Ovaj parazit može biti i u vodi za piće, posebno u većim gradovima. Druga vrsta kokcidija, više poznata među nama je toksoplazma. Ponekad mogu i mačke biti prenosioci ove protozooe, ali češće se nalazi na neopranom povrću i u nekim vrstama mesa.

Ove dve vrste protozoa zdravstveni rizik su za ljude koji imaju problem sa imunitetom ( oboleli od AIDS-a, korisnici imunosupresivnih lekova, pacijenti sa tumorom, stariji pacijenti). Adekvatno održavanje higijene smanjuje rizik od infekcije.

Praznite redovno mačji toalet, ponekad uradite dezinfekciju istog, menjajte redovno posip, perite ruke redovno.

Tekst napisala, Klara Ćurčin, dr. vet. med
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 20/10/2008 01:10

Bolest mačjeg ogreba
(Groznica mačjeg ogreba)
Zarazne bolesti

Drugi nazivi
Groznica mačjeg ogreba; CSD (engl. Cat Scratch Disease)

Uvod
Bolest mačjeg ogreba je bakterijska infekcija koju prenose mačke. Najčešće se otkriva kod djece i mladih koji imaju kontakte s mačićima. Bolest mačjeg ogreba se može pojaviti i kod bolesnika za koje nije poznato da su bili u kontaktu sa životinjama.

Što je to?
Zarazna bolest povezana s mačjim ogrebotinama, ugrizima ili izlaganjem mačjoj slini, koja uzrokuje kronično oticanje limfnih čvorova (limfadenopatiju).

slika

Opis bolesti
Bolest mačjeg ogreba uzrokovana je gram negativnim bacilom (bakterija štapićastog oblika) koji se danas naziva bacil bolesti mačjeg ogreba ili Bartonella henselae. Bolest se širi kontaktom sa zaraženom mačkom, kao posljedica mačjeg ugriza ili ogreba, ili kontaktom s mačjom slinom sa oštećenom kožom ili spojnicom oka. Oticanje limfnih čvorova započinje oko 2 do 3 tjedna nakon infekcije i može potrajati mjesecima. Oticanje se može pojaviti na mjestu početne infekcije nakon čega se pojavljuju povećani limfni čvorovi uzduž toka limfne drenaže s mjesta ozljede. Ponekad čvorovi mogu stvoriti fistulu kroz kožu i njihov sadržaj istjecati izvan tijela. Bolest mačjeg ogreba je možda najčešći uzrok kroničnog oticanja limfnih čvorova u djece. Do danas se bolest često nije prepoznavala zbog poteškoća u ispitivanju. Međutim, nedavno se indirektni test fluorescentnih protutijela na B. henselae pokazao vrlo osjetljivim i specifičnim za otkrivanje infekcije izazvane s B. henselae i za dijagnosticiranje bolesti mačjeg ogreba.

Tko obolijeva?
Djeca i mladi koji imaju kontakte s mačićima i mačkama.

Simptomi
ogrebotina ili druga ozljeda u dodiru s mačkom (ili psom u rijetkim slučajevima).
Često
papula ili pustula na mjestu ozljede (inokulacije)
otečeni limfni čvorovi (adenopatija) pojavljuju se blizu mjesta na kojem je koža bila inficirana (ugrizena, ogrebena itd.), najčešće na vratu, pazuhu i preponama i obično se pojavljuju u roku od 2 tjedna nakon kontakata s mačkom
povišena temperatura kod otprilike jedne trećine bolesnika
umor
opća slabost
glavobolja
bolovi u zglobovima (artralgije)
Rjeđe
gubitak apetita (anoreksija)
gubitak na težini
splenomegalija (povećana slezena)
upala grla
limfni čvorovi iz kojih istječe tekućina

slika

Koja ispitivanja može napraviti liječnik?

Ogrebotina ili ozljeda u kontaktu s mačkom (ili psom u rijetkim slučajevima) upućuje na to da je bolest mačjeg ogreba vjerojatno uzrok otečenih limfnih čvorova. U nekim slučajevima, fizikalnim pregledom se također otkriva povećana slezena (splenomegalija). Ispitivanja koja se koriste kod dijagnosticiranja bolesti mačjeg ogreba:
serološki test na B. henselae - indirektni test fluorescentnih protutijela (IFA) (koristi se tekućina ili tkivo iz limfnog čvora)
biopsija limfnog čvora kako bi se isključili drugi uzroci otečenih žlijezda (ponekad)
Liječenje
Općenito, bolest mačjeg ogreba ima relativno blag tijek. Bolesniku treba objasniti da bolest nije opasna i da liječenje obično nije potrebno. Bolest mačjeg ogreba se uglavnom spontano povuče u roku od 2-4 mjeseca. Međutim, kod teških slučajeva ili kod bolesnika s ozbiljnom drugom bolesti, korisno je liječenje antibioticima. Djelotvorni antibiotici uključuju:
rifampin
sulfametoksazol i trimetoprim
ciprofloksacin
gentamicin
azitromicin je pokazao dobre rezultate u kliničkoj praksi.
Kod oboljelih od AIDS-a i drugih osoba s oslabljenim imunološkim sustavom, bolest mačjeg ogreba nije blaga, i preporučuje se liječenje antibioticima.

slika

Komplikacije
Parinaudov sindrom
encefalopatija (oštećenja moždanog tkiva)
neuroretinitis (upala mrežnice oka i vidnog živca)
osteomijelitis (upala koštanog tkiva)
Prevencija
Bolest se sprečava izbjegavanjem kontakta s mačkama. Kad to nije moguće, temeljito pranje ruku nakon igre s mačkom, izbjegavanje ogrebotina i ugriza mačke te izbjegavanje kontakta sa mačjom slinom umanjuju rizik od zaraze.

Prognoza (komplikacije, očekivanja)
Djeca s normalnim imunološkim sustavom spontano ozdravljaju s potpunim oporavkom. Kod osoba s oslabljenim imunološkim sustavom liječenje antibioticima u pravilu dovodi do oporavka.

Kada se treba obratiti liječniku?
Obratite se liječniku ako imate povećane limfne čvorove i ako ste bili u kontaktu s mačkom.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 26/10/2008 00:28

Ruska plava macka

slika

Preci ovih mačaka živjeli su u sjevernoj ruskoj luci na Bijelom moru, Arhangelsku.
Jednoliko plave, snažne, zdrave i otporne, privukle su engleske mornare koji su ih često trgovačkim brodovima donosili kući.
Već od 1875. god. postoje zapisi o izložbama na kojima su bile brojne ruske plave mačke tada još pod nazivom "arhangelske mačke". Gospođa Carew Cox je prvi ozbiljni uzgajivač koji se uspio dovesti u vezu s ruskim plavim mačkama čak i danas priznate jednobojne kratkodlake mačke, posebno one plave.

Ipak, pri kraju 19. st ruska plava mačka nije bila potpuno definiranog izgleda budući je iz Rusije stizalo više elegantnih ali i nešto snažnijih i zdepastijih mačaka. Razlika je bila najočitija u kvaliteti dlake, vrlo su rijetke imale kvalitetu dlake sličnu današnjoj.
Na žalost tada su se sve plave mačke natjecale zajedno u istoj kategoriji i zdepastija britanska redovito je pobjeđivala elegantnu ruskinju. Tek od 1912. god. ruske mačke se ocjenjuju odvojeno od britanskih.

1918. god. dolazi do Ruske revolucije što rusku plavu mačku čini prilično nepopularnom pasminom u to vrijeme, te se do II svjetskog rata gotovo izgubila izvorna pasmina. Tek 1945. god. skupljeno je nekoliko mačaka ali zbog malog broja morala se u uzgoj uvesti nova pasmina. Izbor je pao na blue point sijamku ( sa plavim oznakama). Ova činjenica je uvjetovala ponovni brzi rast ruskih plavih mačaka, ali i promjenu u građi naravi. 1962. god. službeni standard gotovo se nije razlikovao od standarda orijentalnih plavih mačaka, čak je i gusta dlaka karakteristiena za rusku plavu gotovo isčeznula.
1960. god. nekoliko engleskih uzgajivača pokušalo je i uspjelo odvojiti rusku plavu od orijentalne mačke. Ali nije samo u Velikoj Britaniji ova mačka privukla pažnju.Kasnih 40-tih ova mačke se uzgajala u Americi i skandinavskim zemljama.

slika

Današnji uzgajivači vjeruju da je skandinavski uzgoj ruskih mačaka zaslužan za duboku zelenu boju očiju, a engleski za boju i kvalitetu dlake.
Zanimljivo je napomenuti da se i današnji standardi ruske plave razlikuju u raznim udrugama ne samo u građi tijela, nego i u boji. Naime, u Engleskoj, Australiji i New Zelandu dozvoljene si i druge boje.
Tijelo ruske plave mačke je čvrsto i mišičavo, ali uz to ipak elegantno i vitko. Šape su male, ovalne, noge su duge, a rep je vrlo dug i sužen pri vrhu. Najvažnije karakteristike ruske plave mačke nalazimo u obliku glave, te boji i strukturi dlake; naime prelaz nosa u čelo mora biti ravan bez "stopa" (flat-topped skull) a profil nosa lagano izbočen. Oči su zelene bademastog oblika. Jedinstvena je i dlaka koja je dvostruka, kratka, gusta i svilena koja nikada ne smije biti previše polegnuta uz tijelo. Poželjne su što svijetlije nijanse plave boje, ali najvažnija je jednoličnost boje, te osobit srebrni sjaj.

Kao kućni ljubimci nježnije su i rezerviranije od drugih kratkodlakih mačaka. Iako su živahne i razigrane uvijek su dostojanstvenog držanja. Glasaju se vrlo tihim mijaukom i u pravilu su vrlo privržene vlasniku što ih uz prirodnu skladnost, te gotovo nikakav gubitak vremena za održavanje dlake čini idealnim kućnim ljubimcem.
U Hrvatskoj je uzgoj ove pasmine prije desetak godina započela dr. Miroslava Stiplošek sa kvalitetnim izložbenim parom, te ukoliko želite možete bez problema pronaći izložbene ruske plave mačke i kod nas.

slika


FIFe STANDARD:

GLAVA: oblik kratak klin duga i plosnata lubanja. Konveksnog profila. Čelo i nos čine konveksni kut u visini obrva, čelo ravno,
nos ravan, jastučići za brkove jako naglašeni, brada jaka.
UŠI: velike i prilično zašiljene, široke na osnovi. Koža uške je tanka
i prozirna. Smještene su okomito na glavi.
OČI: velike, bademaste široko razmaknute, blistavo zelene boje.
TIJELO: dugačko, kosti srednje građe, skladnog izgleda i rasta.
NOGE: visoke i nježne građe, šape malene i ovalne.
REP: prilično dugačak i sužava se prema vrhu.
KRZNO: kratko, gusto i nježno, mekano, plišasto neznato uzdignuto
od kože. Duplo krzno. Plavo-sive je boje sa srebrnkastim sjajem (poželjna je srednje plavo-siva boja).
Nosno ogledalo plavo-sive boje, jastučići našapama boje lavande.
GREŠKE: orijentalni tip, četvrtasta ili okrugla glava, okrugle oči,
žučkasta boja oči ,zbijeno ili debelo tijelo, preširoki rep na
osnovi pripijeno krzno, tigrasti uzork,te sve druge boje krzna
osim plave.

slika

Ruska plava mačka ponos rusije što se tiče mačijeg sveta.Rusi su toliko ponosni na ovu mačku da je sa pravom poneki zovu mačka nacionale. Dugo vremena nije se moglo izneti iz rusije na našu sreću to sad može. Kupiti iz rusije ovu mačku je pravo malo blago procenjuje se da rasne čistokrvne ruske plave mačke vrede u proseku oko 500 eura. Na svu sreću od kako se proširila u svetu mogu se nabaviti i za vrlo jeftine pare. Ljubomorni amerikanci dugo vremena nisu dozvoljavali da se pojavi u americi, ali nisu dugo mogli da zabranjuju raznim kanalima se i kod njih proširila tako da je i kod njih mala ruskinja našla mesto. Što se tice naših prostora nažalost nije tako rasprostranjena ali se može nabaviti, e sad po kojoj ceni zavisi od uzgojivača ili onog što je voljan da proda ili pokloni. Šta je to toliko specifično kod ove mačke. Pre svega mora se istaći jedna vrlo zanimljiva činjenica da su mnogi stručnjaci ustanovili da ruska plava mačka pretenduje da bude najbolji kućni ljubimac što se tice mačaka. A to je uplašilo mnoge uzgojivače i ljubitelje ostalih vrsta mačaka. Zbog ove neosporne činjenice o toj mački se nepriča baš mnogo koliko ona to zaslužuje. Tržište prebogato raznim vrstama mačaka pokušava da smanji vrednost ove mačke kako ne bi ugrozila ostale vrste. Mora da se obavezno i ovo istakne svi koji su nabavili ovu mačku su toliko prezadovoljni sa njome da kažu da je to ljubav na prvi pogled i da su mnoge porodice imale problema jer su neki njeni članovi više mačcku voleli i obraćali pažnju nego na ostale članove porodice. Deluje možda preterano ali to može da kaže samo onaj ko nije imao ovu mačku. A šta je to toliko privlačno.

slika

Prvo mora se istaći da ruska plava mačka ima specifičnu boje dlake to je plavkasto siva boja a druge varijacije ne dolaze u obzir. Ali ta dlaka i nije dlaka zapravo to je vuna na prvi pogled to može da izgleda čudno ali nije. Kada je prvi put pomazite to će vam biti pravo malo iznenađenje. Zbog te vunice ona je idealan kućni ljubimac jer nema dlaka na sve strane po kući. S vremena na vreme možete primetiti da po ćoškovima kuće naiđete na kuglice vunice koje lako pokupite i bacite. Ova mačka inače ponaša se kao i ostale i treba je tretirati i paziti kao i druge vrste. Ali nije ona samo u dlaci specifična. Njena inteligencija je ogromna u svetu mačaka. Dovoljno joj je pokazati samo par puta šta sme ili šta nesme i ona će to zapamtiti. Iako se ostale mačke vezuju samo za ognjište kod ruske plave mačke je primećeno i vidna privrženost prema ukućanima. Ako je neko pre nabavke ove mačke imao druge vrste vremenom će primetiti da u svim domenima mačjeg ponašanja ima razlike ali pozitivne. Kao i sve mačke i ova mačka voli da se s vremenom na vreme igra ali se može primetiti da ona razmišlja šta i kako nešto izvesti i teško je nešto prevariti ima odlicno pamćenje. Primećeno je kod ove mačke da je ustanju da primeti kad je neko od ukućana tužan ili neraspoložen i odmah pokušava na razne nacine to stanje promeni.

slika

Vrlo je mazna i ne plaši se novih lica nego sa mačijom radoznalošću pokušava da upozna i druge osobe čak i životinje. Vidna je razlika u odnosu na druge mačke a to je da se neboji toliko pasa i da vrlo aktivno želi da im se pridruži u igranju. Iako bi vrlo rado pojela na primer papagaja ako shvati da to ne sme nije čudno što u mnogim domovima vidamo da papagaj dira ili stoji na ovoj macki. Što se tice vršenja nužde ove macke ne samo da brzo shvata gde to treba da radi nego su mnogi rekli da je nisu ni učili nego da je sama shvatila gde to treba da radi. Nije ni čudno što poneki primerci ovih macaka nuždu vrše na WC šolji. Hrani se kao i ostale mačke samo treba joj davati neka sredstva i hranu da bi joj dlaka odnosno vuna bila u dobrom izgledu. Inace vrlo teško je opisivati ovu mačku pre svega zbog toga što stalno se nešto oko nje dešava u pozitivnom smislu. Jedino što vam moram preporuciti a to je ako ste se odlučili da imate mačku a u mogućnosti ste da nabavite ovu nemojte se dvoumiti.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Skyfox dana 26/10/2008 10:43

sto ima zanimljiv karakter :)
Avatar
Skyfox
 
Postovi: 7289
Pridružen/a: 27/09/2003 00:00
Lokacija: Selo Strumfova

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 01/11/2008 02:19

PEASIJSA MACKA

slika

Perzijske mačke ne zaslužuju reputaciju koju im često pripisuju, opisujući ih kao dio krznenog namještaja što je u svakom slučaju uvrijedljivo za njih. One su mačke specifičnog karaktera, vrlo jake osobitosti, jednostavno rečeno svoje. Izrazito su inteligentne, svjesne zbivanja oko sebe i prilagodljive novoj sredini. Blage i mirne, savršeno su prilagođene za život u stanu. Društvene, miroljubive i jako privržene, pokazuju veliku vezanost za svog vlasnika. Iako vole mir i podnose samoću, bez problema žive sa drugim mačkama, psima i djecom. One su savršeno društvo ako volite diskretne mačke.

Kao malene su aktivne i spremne na kojekakve vragolije poput svih mačića. Kada postanu starije one su mirnije i staloženije, koje vole provesti popodne na svom omiljenom mjestu u spavanju. Kada se zaželi maziti ona će vam to nenametljivo dati do znanja i sate provesti u vašem naručju, uživajući u tepanju i maženju. Osim što se vole igrati međusobno, vrlo rado će to činiti i sa vama, ali bez ludovanja. Rijetko ćete je čuti kako mijauce, a ako do toga i dođe, to će biti nježnim i tihim glasićem.

Perzijske mačke vole ljude, a u svoje najbliže imaju bezgranično povjerenje. Rijetko se događa da će od straha iznenada skočiti iz vašeg naručja ili podivljati u nepoznatom okruženju. Posvecene su njihovim vlasnicima ali mogu biti izbirljive u poklanjanju svoje naklonosti. Sami morate zaslužiti njihovo povjerenje i ljubav. Ako joj posvetite dovoljno vremena, biti će vam odana kao pas.
Strancima prilaze sa dozom sumnje. Teško će dozvoliti da ih nepoznata osoba gnjavi po rukama, jer u suprotnom, satima će prati sa sebe miris tuđih ruku, ljuta na svoje ukućane što su to dozvolili.

slika

Svi dobro znamo da je svaka mačka jedinka za sebe, a svaka pasmina nosi sa sobom općenite karakteristike od kojih polazimo kada sebi želimo izabrati macu. Mi sami imamo jako veliku ulogu u tome u kakvu će se ta ista macu razviti. Ako ih dovoljno volimo i ne zanemarujemo, potisnuti ćemo njihove loše strane, a na vidjelo će izaći sve ono lijepo i dobro što nose u sebi, a one će nas tada 'oboriti s nogu' svojim izljevima ljubavi.

Ono shto je prepoznatljivo, naravno, za persijsku amchku, to je njena duga i raskoshna dlaka. Nekada smo persijskim laichki nazivali svaku macu duge dlake, medjutim ta rasa danas ima jedan poseban izgled, novi tip, koji po standardu izgleda ovako:

Velicina: srednja do velika macka
Glava:Okrugla i masivna, skladna, veoma shiroka, celo je okruglo, puni "obrazi",veoma kratak nos sa jasno naglasenim i duboko usecenim stopom (prelaz izmedju chela i nosa).
Polozaj nosne pecurke u odnosu na polozaj ociju, oblikuje veoma jasan "piggy look" izraz, sto znaci da daje onaj izgled "spljostenog nosa". Da ne duzim o dozvoljenim polozajima nosne pecurke u odnosu na oci, taj "piggy look" izraz moze biti manje i vise ekstreman, ali svakako je jasno izrazen.
Jaka brada, siroka i snazna vilica, kratak i jak vrat.
Usi su blago zaobljene, shiroko medjusobno udaljene. Nisko su usadjene.
Oci su velike i okrugle,izrazajne i shiroko razmaknute. Boja ochiju je brilijantna i chista, a postoje razni varijeteti i za svaki od njih postoji odredjena boja ochiju. Samo da naglasim moguce boje ochiju:duboko plave, boja bakra, narandzasta, dvobojne u varijanti bakar-dubokoplavo, ili narandzasto-duboko plavo i zelene.

slika

Telo:Nabijeno, muskulozno,masivnih ramena i ledja, na kratkim i shirokim nogama.
Sape su okrugle, velike i chvrste, sa pozeljnim chupercima izmedju jastuchica
Rep je kratak, sa zaobljenim vrhom, u proporciji sa telom, vidno chupaviji u odnosu na telo, sa duzom, svilenkastom dlakom.
Dlaka: Dugachka, gusta, fine strukture (nikako kao vuna), bogatija oko ramena i grudi. Postoji dlaka i poddlaka. I za razne boje persijskih macaka postoje standardisam. Evo nekoliko poznatih boja: bela, dvobojna (jedna bela, druga crna ili ridja), trobojna (bela, crna, ridja), crna, plava, ridja,dimnaste varijante, colour point (sa pointima) varijante,boje kornjachevine i t.d. ..

Ovaj opisani standard vazi za persijsku machku novog tipa, tj. "piggy nose" tip. Persijke starog tipa su iste ovakve, jedino shto nemaju takav nos i oblik glave. Da vizuelno objasnim, izgledaju na primer kao Mishkecova Kica.
Po naravi, persijske macke bi trebalo da su mirne, pitome, druzeljubive i nadasve-ljupke.

slika

Napomena:Nisam uspio naci adresu uzgajivaca na prostorima bivse YU. Mozda nadjem kasnije?
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 07/11/2008 02:58

Obiljezavanje kucnih ljubimaca

slika

Ovaj tekst govori o obiljezavanju pasa ali isto pravulo se primjenjuje i za macke.

Na osnovu novog zakona o veterini jedan od pravilnika [ koji se zove Pravilnik o obeležavanju pasa i vođenje evidencije o obeleženim psima ] tačno opisuje kako se obeležavaju psi i ko to radi.

Ova procedura nije nikakva nova izmišljotina nove vlasti, kako neki tvrde, jer je obeležavanje životinja, pa tako i pasa uvek bila zakonski propisana procedura samo se do sada nije poštovala i nije se primenjivala. Doduše uveden je jedan novitet pored tetoviranja, a to je aplikacija mikročipa.

Obeležavanje pasa mora se izvršiti na trajan način. To znači da se uradi aplikacija mikročipa koji sadrži jedinstven broj od petnaest [15] cifara. Mesto aplikacije čipa je leva strana vrata životinje. Aplikacija mikročipa je kao jedna injekcija, nije stresogena, ne daje nikakve reakcije na mestu aplikacije. Čipovi koji su danas u upotrebi su hipoalergenski i presvučeni su materijalom koji ne dozvoljava njihovo podkožno pomeranje.

Tetoviranje je druga metoda obeležavanja životinja, radi se tetovir-kleštima i mesto tetoviranja su oba uveta ili sa unutrašnje strane leve butine. Tetovir broj sadrži 9 ( devet ) cifara, i sadr\i broj obeleživača i jedinstveni broj psa. Tetoviranje je uslovno trajna metoda jer tetovir brojevi vremenom mogu izbledeti a sama procedura je prilično bolna, posebno za odrasle pse.

slika

Obeležavanje životinja rade ovlašćeni veterinari zaposleni u veterinarskim ambulantama ili veterinarskim stanicama. Ovlašćenje daje Uprava za veterinu kao sektor ministarstva. Po izvršenom obeleživanju obeleživač vlasniku životinje izdaje potvrdu o obeležavanju. Isto tako ti podaci ulaze u nacionalnu bazu podataka.

Bez trajnog obeležavanja psa veterinar je dužan da odbije vakcinaciju protiv besnila koje je opet zakonska obaveza svakog vlasnika psa.

Ovo je zakonska strana priče. Međutim ovde se ne radi samo o zakonu. Ovde ima i dosta pozitivnih delova ako ćemo konačno da obeležimo svoje pse. Jedna od najbitnijih stvari je baza podataka i ako se desi da Vam je životinja pobegla i ako je neko nađe vrlo brzo će Vam se vratiti dragi ljubimac. Dalje, više neće biti moguće prevare na osnovu zamene identiteta životinja npr. prilikom parenja ili pri kupoprodaji, i sl. Na kraju krajeva u dogledno vreme se očekuje smanjenje broja lutalica, šta je veoma važno za urbane sredine.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 15/11/2008 03:32

Sveta birmanska mačka
Pise A.Zivkov

slika

Poreklo
Pre mnogo, mnogo godina u Burmi, u hramu Kittah živeli su budistički monasi zajedno sa svojim mačkama bele dlake i žutih očiju. Mačke su bile duboko poštovane jer se verovalo da u njima žive duše preminulih monaha. Kult obožavanja bila je i boginja reinkarnacije Tsum-Kyan-Kse čija je zlatna statua sa očima od safira krasila hram. Poštovani stari monah Mun-Ha je u hramu svako veče, u pratnji svog vernog mačka Sinh, posvećivao molitvu boginji. Jednoga dana, za vreme napada razbojnika na hram, stari monah Mun-Ha bio je teško ranjen i ležao je na samrti. Mačak Sinh je sedam dana uporno ležao na njegovom telu, neprestano gledajuži u statuu boginje Tsum-Kyan-Kse. Sedmog dana njegova bela dlaka dobila je zlatnu senku, njegove oći postale su duboko plave kao safir, njegovo lice, noge i rep postali su tamni, kao boja zemlje, samo vrhovi šapa ostali su beli kao simbol čiste duše starog monaha Mun-Ha. Sledećeg dana sve bele mačke u hramu imale su novu odoru. Mačak Sinh je prestao da uzima hranu i nakon sledećih sedam dana preminuo je i on, odnevši dušu starog monaha pravo u raj.

slika

Nastavak priče kaže da je dvadesetih godina prošlog veka burmanski kralj iz zahvalnosti poklonio u Francuskoj jedan par rase Sveta Birma i da je tako postavljen temelj odgajanju ove rase. Osim te dve mačke više nikad nije niti jedna Birma napustila svoj zavičaj i nijedan ljubopitljivi turista u Burmi nije više video ni jednu jedinu mačku mačku ove rase. Kraj legende!

U poslednjih nekoliko decenija ova dirljiva priča je obišla ceo svet i rasplakala mnoge čitaoce. Nesumnjivo je doprinela popularnosti rase Birma. Legenda je poslužila kao romantična podloga za verovatno jednu od najatraktivnijih rasa nastalih ukrštanjem.

Sveta Birma je apsolutno bez romantike, bolje rečeno sa predumišljajem, nastala eksperimentalnim ukrštanjem Persijskih i Sijamskih mačaka, negde dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Cilj je bio da se dobije point mačka duge dlake kao i uravnoteženi karakter, kombinacija živahne Sijamke i mirne Persijske mačke. Posle samo nekoliko decenija oduševljenje za novu rasu je bukvalno eksplodiralo, pa i dan danas na mnogim izložbama svi pogledi publike vezani su za binu kada se tamo pojavi jedna Sveta Birma sa negovanom svilenom dlakom i duboko plavim očima.

slika

Karakter

Mačka je veoma privržena, vesela i voli da se igra. Veoma je radoznala i najradije je u društvu čoveka ili neke druge mačke. Ni u kom slučaju ne voli da bude sama. Birma obožava da spava na krevetu i onaj ko to ne voli, treba da se odluči ze neku drugu rasu.

slika

Izgled

Birma je mačka srednje veličine.Telo je lako izduženo, noge su relativno kratke i stabilne, šape zaobljene. Rep srednje dužine, tanji u korenu sa puno dlake na kraju. Veličina glave treba da bude u proporciji sa telom, trouglastog oblika. Nos je srednje dužine, celo zaobljeno, markantna brada. Uši su male i ne visoko plasirane, nesto višlje nego žirina u korenu i ne okrugle. Oči su okrugle do lako ovalne, duboko plave boje.
desno: Zadnja šapa sa donje
strane prema standardu

Sveta Birma pripada grupi mačaka poluduge dlake. Posle duge experimentalne faze upornog odgajivačkog rada, Birma je danas samostalna rasa sa učvršćenim karakterističnim odlikama: bele rukavice na prednjim šapama i bele `čizmice` na zadnjim. Svako, pa i minimalno odstupanje od ovih veoma važnih odlika, broji se kao greška, što odgoj čini kako teškim tako i izazovnim.

Birmanka spada u grupu point mačaka, što znači mačka koja ima masku. Masku čine tamne partije na glavi, ekstremitetima i repu. Može da se kaze: najistureniji delovi tela su tamni, sve svetlija dlaka prostire se prema sredini trupa.Tradicionalna boja svih point mačaka je Seal point [tamne partije tela su tamno braon. odnosno crne], kao i blue point [golubije plavo]

slika
blue point

Odgajivač ne bi bio odgajivač kada ne bi doveo u pitanje odluku boginje Tsum-Kyan-Tse i pokušao da izvuče sve što je moguće ;-) tako da imamo i Chocolate, Lilac, Red i Creme point. Sve nabrojane boje zastupljene su i u tortie [flekastim] i tabby [tigrastim] varijantama, kao i njihovoj kombinaciji po imenu tortie tabby, skraćeno torbie.

slika
chocolate point

Napomena:Nisam nasao adresu uzgajivaca. Mozda nadjem kasnije?
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 24/11/2008 04:28

Californian spangled
Pise, Alena Živkov

slika

Poreklo

Kao i Bengalska mačka, i California Spangled [spangle=šljokica, tufna] je kreirana rasa. Inspiraciju je dobio Paul Casey za vreme boravka u Africi, negde početkom sedamdesetih godina. Namera je bila da se dobije mačka sa izgledom leoparda, a sa karakterom domaće mačke. Izgledom nove rase hteo je istovremeno da podseti i ukaže na nezakonito ubijanje divljih tufnastih mačaka kao sto su leopard, gepard, ocelot itd. ,na ugrožavanje populacije samo zbog trofeja i krzna.

Po povratku u Ameriku usledili su bezbrojni razgovori sa publicistima i ljudima angažovanim za zaštitu životinje kao i sa antropologom Louis Leakly. Paul Casey je napokon uspeo da ih zadobije za svoj projekat.

Za razliku od Bengalske mačke, California Spangled nije kreirana kao hibridna rasa. Znači, ne nosi gene divljih mačaka. Precizno postavljen program predvideo je jedanaest generacija, ukrštanje već postojećih rasa, kao i domaću mačku. Angora, Britanska kratkodlaka, Americka kratkodlaka, Manx i Abisinska mačka činile su glavnu krvnu liniju. Svaka rasa pojedinačno trebala je da ispuni određeni zadatak. Pri kraju projekta ukrštena je još i jedna "takoreći" uličarka iz Kaira, koja je imala taj željeni divlji pogled, zaobljeno čelo, potreban oblik očiju i ušiju, mišicavu građu i naravno odlično izraženo tufnastu šaru. Da je ta mačka imala još i fantastičan, socijalno izražen karakter, ispostavilo se kao mala premija za novokreiranu rasu. Poslednja ukrštena rasa bila je domaća mačka iz Malezije. Ona je trebala da učvrsti tufnastu šaru i da da dlaki gustinu i sjaj somota.

Do 1985. godine Casey je uspeo da dobije mačku željenog izgleda. Uspeo je oko sebe da okupi i grupu odgajivača koja bi se dalje odgovorno posvetila rasi, da osnuje društvo Spangled Cat Association, sada pod imenom CSCA International. Društvo ne samo da se bavi odgajivanjem i zaštitom ove još uvek retke rase, nego i zaštitom divljih mačaka.Rasa je priznata, za sada samo kod American Cat Association / ACA i The International Cat Association / TICA , po standardu ustanovljenom 1993. godine.

slika

Izgled

Na prvi pogled California Spangled podseća na malog leoparda sa razigranom tufnastom šarom. Telo je dugačko, vižljasto i mišićavo. Rep je srednje dužine.
Prednje noge stoje skoro pod 90° u odnosu na telo, tako da ona izgleda kao da se šunja, tipično za lovca, što još više potseća na divlju varijantu i odaje utisak znatno veće mačke.

Glava je okrugla sa vrlo izraženim jabučicama ispod krupnih očiju oblika badema, koje treba da budu uočljivo razdvojene, boje zlata ili braon. Pogled je vrlo inteligentan i konstantno koncentrisan. Njuška je srednje dužine, brada jasno izražena. Uši su srednje dužine, na vrhu zaobljene, plasirane visoko na glavi i jasno u pozadini lica, što još više doprinosi divljem izgledu mačke.

California Spangled spada u grupu kratkodlakih mačaka. Dlaka je gusta i sjajna kao somot. Šara se u odgajivačkoj terminologiji zove spotted tabby, prevedeno tufnasta. Šara je kod svake mačke individualna, tako može doći do šara okruglog oblika, više četvrtastih ili trouglastih. Svaka tufna mora biti jasno definisana. Šara pokriva leđa i strane, a štrafte se ocrtavaju na glavi, na nogama i na repu.Dozvoljene boje u osam klasičnih varijanata su: crna, braon, bronza, ugljasta, crvena, zlatna i srebrna. Šara mora da bude spotted tabby, znatno tamnija i jasno definisana u odnosu na osnovnu boju.

Postoje jos dve varijante boja. Prva je poznata pod imenom Snow Leopard, prevedeno - Snezni Leopard, koji podseća na poznatu veliku mačku srednje Azije. Osnovna boja je svetla, skoro bela, sa jasnom tamnom spotted tabby šarom. Mladunčad se rađaju sasvim bele boje, po kojoj se tokom razvoja pojavljuje za rasu tipična šara. Mali Snežni Leopard ima uvek plave oči. Druga varijanta se zove King Spangled i vizuelno podseća na geparda. Mladunčad se rađaju crne boje, izuzev glave i nogu. Šara se, kao i kod Snow Leoparda formira kasnije. Tipicna šara na gepardovom licu, tamna štrafta od unutrašnjeg ugla oka do ivice usta, kao trag suze, pojavljuje se i na licu King Spangled-a.Na žalost, slike ovih varijanti nisu mogle biti nađene. Ukoliko ih neko od čitalaca poseduje, bili bismo jako zahvalni da nam ih pošaljete.

Karakter

Uprkos svom izgledu divlje mačke, California Spangled je vrlo pristupačna, društvena i privržena. Ljubitelji rase je opisuju kao živahnu, energičnu mačku , koja najviše voli raznovrsne igre. Jednoličnost joj je dosadna, što svedoči o njenoj inteligenciji. Ona isto tako zna kako da vam se umili da bi dobila ono što hoće. Nepoznate osobe se najradije posmatraju sa mesta koje se nalazi u visini očiju, da bi mogla da prati svaki pokret i sve aktivnosti. Lovački instikt je odlično razvijen, šunjati se po dnevnoj sobi i loviti plišane miševe su njene omiljene igre.

slika

Da li će California Spangled uspeti da preživi i sačuva svoje odlike, zavisi ne samo od nekolicine odgajivača koji su se svim srcem posvetili ovoj rasi i od onih koji ce se tek posvetiti, nego i od interesa javnosti, onosno od interesa ljubitelja egzotičnih rasnih mačaka.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 05/12/2008 04:47

Abisinska mačka

slika

Poreklo

Ova rasa se ubraja u jednu od najstarijih. Izgled današnje Abisinke podseća izrazito na skulpture i crteze iz hramova i starih egipatskih grobnica. Dugo se verovalo da je Abisinka direktan potomak Falb mačke.
Ime Abysinian je dobila po Etiopiji, pređašnjoj Abisiniji, ali ne zato što odatle potiče, nego zato što je na jednoj izložbi mačaka u Engleskoj prvi put izložena ova kratkodlaka mačka, koja je bila uvezena iz Abisinije.
Odakle ona stvarno potiče, može danas pouzdanije da se kaže nego u vreme kada je ona bila priznata kao rasa i o njenom poreklu više ne moraju da se izmišljaju bajke. Tehnika je napredovala i uz pomoc DNK-analize može skoro tačno da se utvrdi odakle potiče, po principu, sa kojom je divljom rasom njeno genetsko nasleđe najsličnije. Tako možemo danas da kažemo da Abisinka, koju ljubitelji ove rase još nežno zovu Aby, potiče sa obale Indijskog okeana, odnosno iz jugoistočne Azije. Put u Evropu našla je još u 19. veku, sigurno preko Kalkute tadašnje najveće luke Indijskog okeana, najverovatnije u prtljagu mornara i trgovaca.

slika

Karakter

Aby je veoma temperamentna, ljubopitljiva i inteligentna mačka, vrlo pristupačna i umiljata. Ona nije rado sama, voli društvo čoveka ili neke druge mačke, najbolje sličnog temperamenta. Čak i pas je za nju odgovarajuće društvo. Ljubitelji ove rase kažu da ona uvek zna šta hoće i da zna kako to čoveku da pokaže. Mačka je vrlo dominantna, ali ne u pogledu da drugima nameće svoju volju, nego zna druge da animira da se sa njom bave ili da rade ono što ona u momentu želi. Svako ko je ima tvrdi da je neodoljiva I Izuzetno je dobar lovac, a kada može slobodno da se kreće onda je najsrećnija.

slika

Izgled

Spada u grupu kratkodlakih mačaka. Aby je srednje veličine, mišićava, ali ipak vrlo elegantna macka. Ima duge tanke noge i ovalne sape srednje veličine. Rep je dug, čvrst u korenu, a tanak na kraju. Glava je srednje veličine trouglastog oblika. U odnosu na veličinu glave uši su joj dosta velike, takođe truglastog oblika, dole široke, sve uže prema vrhu, dok je vrh zaobljen. Profil sa lakom krivinom, ne ravan. Brada ne treba da bude široka, ali ipak izražena. Oči su oblika badema, najčešće zelene, eventualno žute ili boje ćilibara. Dlaka je kratka i čvrsta, i leži uz telo, ali nije oštra.

slika

Logično bi bilo na ovom mestu i pre svega navesti da kod FIFe, čiji je član Felinološko Društvo Beograd, boja dlake i naravno šare imaju svoj code [kod], kao i boja očiju, pa i forma repa. Nazivi rasa su dobili svoje skracenice. U konkretnom slučaju: Abyssinian = ABY, boje: n=black ,o=sorrel, a=blue, n=fawn, s=silver.

Zahvaljujući dugogodišnjem odgajivačkom entuzijazmu danas možemo da se divimo ne samo prvobitnoj boji Abisinke, na engleskom Ruddy [wilde], nego imamo i Blue, Sorrel, Fawn i Silver. U svakom slučaju tipično za Aby je Ticking, što znači da svaka dlaka ima pri kraju 2-3 tamnija prstena i isto tako taman vrh.

ABYa [wilde] Telo je topla crvenkasto-braon boja, crni ticking. Oko njuške, brada i stomak su svetliji, tamnija boja kajsije. Uši i rep crni pri vrhu.

slika

ABYa [blue] Telo je sivkasto-drap, golubije plavo, tamno sivi ticking. Boja stomaka i njuške je fawn [prljavo roze] do krem. Uši i rep pri vrhu tamno sivo-plavi.

slika

ABYo [sorrel] Telo je izrazito bakarno crveno, ticking je smeđ. Stomak i njuška su boje kajsije, usi i rep crvenkasto-smeđi pri vrhu.

slika

ABYp [fawn] Telo je drap boje sa nešto tamnijim drap ticking-om. Stomak i brada su krem, uši i rep tamnije drap.

slika

ABYns [black silver]Silver varijeteta ima kod sve četiri navedene boje. Silver odnosno srebro je naziv za boju dlake kojoj zapravo delimično nedostaje pigment. Samo vrh dlake je obojen, dok je dlaka prema korenu srebrnasto-bela. Wilde, odnosno black silver kao i sorrel silver i blue silver.

slika

Autor teksta A.Zivkov
_________________
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 21/12/2008 03:46

ZDRAVSTVENI PROBLEMI MACAKA: dijareja i povraćanje

slika

Mačke važe za prilično snalažljve i otporne životinje pa se samim tim i njihovom zdravlju prilazi sa više ležernosti nego što bi trebalo. One zaista jesu nešto "lukavije" i "žilavije" od pasa ali devet života zaista nemaju. Kao što sam već napisao u prethodnom tekstu o mačkama, nemojte se držati bilo kakvih stereotipa o ovoj vrsti životinja. Njihovi organizmi su veoma osetljivi i iako Vi to možda nećete odmah primetiti, nepravilna ishrana ili neodgovarajuće lečenje će im znatno skratiti životni vek.

Dijareja

Dijareja nastaje kada u gastrointestinalnom traktu postoji višak tečnosti. Umesto da debelo crevo apsorbuje tečnost iz stolice [kao u normalnim uslovima], stolica kroz debelo crevo prolazi prebrzo tako da nema vremena za apsorpciju. Na taj način dolazi do neprirodnog razvodnjavanja izmeta koje može biti nezgodno iz više razloga...

slika

Sama po sebi dijareja nije oboljenje već simptom nekog drugog oboljenja. Uzroci koji mogu izazvati dijereju su: pokvarena hrana, trovanje, infektivno oboljenje, nemogućnost varenja određenih vrsta hrane, prisustvo parazita u telu, neželjeno dejstvo lekova, prisustvo toksina u telu [npr. nehotice uneto sredstvo za pranje], veliko uzbuđenje, nagle promene u načinu ishrane, teške bolesti unutrašnjih organa, rak, itd.

Ukoliko Vaša mačka boravi napolju pa Vi zbog toga nemate predstavu o tome kako izgleda njena stolica i pritom sumnjate da nešto nije u redu, ono što bi moglo potvrditi da je reč o dijareji je opšta nezainteresovanost i "uspavanost" mačke koja potiče od dehidracije ili nedostatka elektrolita. Ako dijareja ili neuobičajeno ponašanje Vaše mačke potraju duže od jedan dan neophodno je posetiti veterinara, a nije loše odmah poneti i uzorak stolice.

slika

Posebno obratite pažnju na činjenicu da mačići i mršavije jedinke znatno brže dehidriraju. U takvim situacijama veterinar će intervenisati intravenskom ili potkožnom infuzijom. U najboljem slučaju tj. ako mačka na pregledu ne pokazuje simptome nijedne bolesti, veterinar će Vam najverovatnije preporučiti da mački jedan ceo dan uskratite hranu [ne i vodu!] i da joj tek posle te pauze date mali, nešto suvlji obrok. Ako je dijareja prestala, verovatno je i uzrok bio bezopasan...

NIKADA nemojte lečiti kućnog ljubimca na svoju ruku! Medikamenti, pogotovo oni pravljeni za humanu upotrebu mogu naneti štetu zdravlju životinje i zato ih treba davati isključivo uz savet veterinara.

slika

Povraćanje

Po definiciji, povraćanje je nevoljno i silovito izbacivanje jednog dela ili celog sadržaja želuca tako što dolazi do obrnutih kontrakcija [peristalzija], inače normalnih mišićnih pokreta želuca.

Mačke mogu povraćati iz više razloga. Nekada će povraćanje biti samo izbacivanje nečega što stomaku nije prijalo, međutim ponekad može biti i simptom nekog većeg problema. Ako se povraćanje dogodi jednom nemate nikakvog razloga za brigu. Želudac je osetljiv organ i nije neobično da bude iritiran. Ukoliko mačka povraća često i/ili još ima i neke druge simtome [nezainteresovanost, dijareja, odbijanje hrane] onda je to verovatno znak bolesti. Ne čekajte dugo pre nego što konsultujete veterinara. Odugovlačenje u slučaju teže bolesti ostaviće trajne posledice na zdravlje mačke. Verovatno dosađujem svojim paralelama sa ljudima ali većina onih koje sami smatramo "tunjavim" ili su poznati po tome da su "bolešljivi" najčešće nisu takvi rođeni. Takvima su ih napravili neadekvatna ishrana, uslovi života ili lečenje.

slika

Kada mačka ne unosi dovoljno hrane ili ne stigne da svari dovoljno hrane koliko joj je potrebno za sve životne funkcije, telo počinje da troši sopstvenu masnoću kako bi pravilo energiju. Tela mačaka nisu efikasna u prerađivanju masnoće u energiju pa se u takvim situacijama masnoća gomila u jetri. Ovo može izazvati hepatičku lipidozu. Dovoljno je da znate da ova bolest znatno smanjuje funkcionisanje jetre. Povraćanje u periodu dužem od dva dana zahteva hitni veterinarski pregled.

Povraćanje mogu izazvati:

slika

preterana količina unete hrane, trovanje hranom, unošenje bakterioločki neispravne hrane, prisustvo parazita u crevima, progutane dlake, čir, rak, dijabetes, virusna oboljenja, infektivne bolesti, poremećaji u radu jetre i bubrega ili stres.

Ako mačka neprekidno povraća odmah je odvedite kod veterinara. Kao i kod dijareje, ukoliko se na pregledu ne pronađe očigledan uzrok povraćanja, verovatno ćete morati mački da uskratite hranu dan-dva kako bi videli šta će se dogoditi kada joj posle te pauze date hranu.

slika

Generalno izbegavajte da mačku "čašćavate" između njenih obroka kako bi izbegli poremećaje u varenju. Nije loše da, ukoliko živite u stanu, zasadite u nekoj većoj saksiji "mačju travu". Tako će mačka moći da održava svoj sistem za varenje na prirodan način, koristeći hranu bogatu celulozom i drugim nesvarljivim supstancama koje stimulišu pokrete mišića u organima za varenje.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 27/12/2008 03:41

Mačja kalicivirusna infekcija

slika

Mačja kalicivirusna infekcija je najčešća zarazna virusna bolest gornjih dišnih putova kod mačaka. Blaže je naravi od virusnog rinotraheitisa i rijetko izaziva ozbiljne komplikacije. Prenosi se direktnim kontaktom sa slinom, iscjetkom iz očiju i nosa (ponekad i izmetom) zaražene mačke.
Bolest počinje curenjem iz nosa i suzenjem, gubitkom apetita i povišenom temperaturom. Kihanje nije tako karakteristično kao za rinotraheitis, ali su zato karakteristični ulkusi i otvorene rane u ustima. Mogu se pojaviti i rane na vrhu nosa koje izgledaju kao ogrebotine. Mačka može šepati zbog bolova u zglobovima i mišićima. Simptomi i tijek bolesti slični su gripi kod ljudi, pa se često ova bolest naziva mačjom gripom.
Kalicivirus je otporan na mnoge dezificijense i može preživjeti izvan tijela mačke 8 do 10 dana, tako da ga možemo pronaći u mačjim posudama i stvarima čak i poslije temeljitog čišćenja.

Mnoge mačke ostaju zaražene godinama iako ne pokazuju nikakve simptome bolesti i predstavljaju pritajene nositelji bolesti. Kalicivirus je često prisutan kod mačića, u kućanstvima s više mačaka i u mačjim azilima. Vrlo često dolazi u kombinaciji s herpesvirusom.
Preventiva igra važnu ulogu u sprečavanju infekcije i kontroli širenja ove bolesti. Mačići se vakciniraju u dobi od 8-9 tjedana, a potom revakciniraju u dobi od 12 tjedana. Vakcina je kombinirana i osim za mačju kalicivirusnu infekciju pruža zaštitu i protiv rinotraheitisa i panleukopenije.

slika

Virusni rinotraheitis mačaka

Virusni rinotraheitis mačaka (Feline Viral Rhinotracheitis - FVR) je febrilna, vrlo kontagiozna bolest koja se pojavi iznenada. Očituje se konjunktivitisom, suzenjem, iscjetkom iz nosa, hunjavicom, kihanjem i vidljivim promjenama na prednjim zračnim prohodima. Uzročnik je herpesvirus - mačji tip 1 (Feline herpesvirus - FHV-1).

Izvor infekcije je bolesna mačka. Postoje i klinički inaparentne infekcije (klinički nevidljive, bez prisutnosti simptoma), koje omogućuju neprimjetno širenje uzročnika. Virus se izlučuje iscjetkom iz očiju i nosa te slinom. Moguće ga je izolirati iz tonzila i pluća bolesne životinje. U životinji koja je u rekonvalescenciji virus perzistira dosta dugo. Obolijevaju samo mačke i virus se ne prenosi na druge životinje.

tok bolesti

Inkubacija traje 2-5 dana. Tijek i težina bolesti mogu biti vrlo različiti - od inaparentnih oblika pa do uginuća. Naročito osjetljive su mlade životinje, u kojih morbiditet može biti do 100%. Zbog dugotrajnog perzistiranja virusa u životinja u rekonvalescenciji moguće su iznenadne recidive zbog djelovanja različitih činilaca, čiju genezu je nemoguće objasniti.

slika

Bolest se očituje groznicom, slinjenjem, konjuktivitisom, obilnim okulonazalnim iscjetkom koji može začepiti nosnice i slijepiti očne kapke, hunjavicom, kihanjem i promjenama na prednjim dišnim prohodima, zbog čega mačke otežano dišu, ne jedu i gube na tjelesnoj težini. Dlaka im je nakostriješena.
Ova bolest dovodi do poremećaja pulmonarnih obrambenih mehanizama, predisponirajući mačke za sekundarne bakterijske infekcije. Sekundarne infekcije najčešće su uzrokovane bakterijama Pasteurella multocida, Bordatella bronchoseptica, Streptococcus sp. i Mycoplasma felis, a mogu uzrokovati kronični gnojni rinitis i konjuktivitis, upalu porebrice, pa i pneumoniju. Respiratorne posljedice mogu dovesti do lize konhalnih kostiju, što dalje može dovesti do potpunog gubitka konha, te do permanentnog oštećenja olfaktornog epitela. Uz respiratorna oštećenja herpes virus također izaziva ulcerativni keratitis, hepatičnu nekrozu, u gravidnih mačaka pobačaj i pojavu mrtvorođenih. Virus može biti latentno prisutan i u ganglijima. Većina mačaka koje se oporave od rinotraheitisa postaju nosioci i izlučuju virus, bilo spontano ili nakon stresa. Osjetljive mačke, osobito mačići s niskim materinim imunitetom, inficiraju se nakon kontakta s oboljelim mačkama (virus izlučuju putem iscjetka iz nosa i očiju, te slinom) ili s mačkama u rekonvalescenciji, a isto tako i u kliničkim inaparentnim infekcijama koje omogućuju neprimjetno širenje virusa.Bolest može potrajati 3 tjedna ili dulje, a tada mačka ugine. Većina životinja ipak ozdravi u toku 2 tjedna od početka bolesti.

slika

terapija

Temelj terapije je održavanje prohodnosti dišnih puteva inhaliranjem mukolitičkih tvari, kako bi mačka mogla nesmetano disati. Dehidraciju suzbijamo fiziološkom otopinom intravenoznim putem ili u lakšim slučajevima oralno rehidracijskim otopinama. Sekundarne bakterijske infekcije suzbijaju se antibioticima širokog spektra. Jedan od njih je amoksicilin + klavulanska kiselina, oksitetraciklin (odrasle mačke). Lokalno se primjenjuju antibiotske masti i kapi za oči, najčešće su to Tobrex ili Chloramphenicol. Isto tako je važna potpora imunološkom sustavu vitaminima A, B-kompleksom i vitaminom C

slika

prevencija

Preventiva igra važnu ulogu u sprečavanju infekcije i kontroli širenja bolesti. Mačići se vakciniraju u dobi od 8-9 tjedana, a potom revakciniraju u dobi od 12 tjedana. Svake godine mačke se revakciniraju kombiniranom vakcinom koja osim za rinotraheitis pruža zaštitu i protiv panleukopenije i mačje kalicivirusne infekcije (blaže respiratorne bolesti mačaka od rinotraheitisa). Vakciniraju se isključivo zdrave mačke, jer u protivnom može doći do neželjenih efekata.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 03/01/2009 03:05

VAŠLJIVOST (Pediculosis)
Pise: dipl.vet.spec.Nikoleta Novak

Vaške pasa i mačaka su mali kožni paraziti bez krila i bez očiju ili sa potpuno redukovanim očima. Vaške su specifične za vrstu domaćina. Čitav svoj život vaške provedu na svom domaćinu. Kratko vreme mogu da prežive i van domaćina što je vrlo značajno u prenošenju i širenju vašljivosti među životinjama.
Vaške se sa životinje na životinju prenose najčešće direktnim kontaktom ali i indirektno preko zaraženih četaka, češljeva, opreme, prostirki za spavanje, podnih prostirki u smeštajnom prostoru...

Jaja vašiju se čvrsto lepe za dlaku domaćina pa prilikom linjanja, jaja zajedno sa opalom dlakom postaju izvor infestacije za druge životinje.Razvojni ciklus vašiju, od jaja do odraslog parazita traje 14-21 dan.

slika

Postoje dva podreda porodice vašaka a to su vaške koje sisaju krv - Anoplura i vaške koje ujedaju - Mallophaga.Vaške koje sisaju krv domaćina imaju usni aparat prilagođen za sisanje krvi domaćina. Kada je u pitanju vrlo jaka infestacija, vaše mogu da izazovu ozbiljnu anemiju, pa anemijom izazvanu slabost i neraspoloženje obolele životinje. neke životinje čak mogu da postanu nervozne i zloćudne zbog hronične iritacije koje vaške izazivaju.

Vaške koje ujedaju domaćina se pretežno hrane površinskim slojevima kože domaćina. Mallophaga vaši su aktivnije i viŠe se kreću pa samim tim i više iritiraju domaćina. Zbog povećane iritacije, domaćin se dosta češe što često rezultuje primetnim gubitkom dlake domaćina. Ove vaške mogu da budu i prelazni domaćini za jednu vrstu pseće pantljičare.

Klinički znaci

Vaši najčešće izazivaju izrazitu iritaciju domaćina, kao i intenzivno češanje domaćina. Vaši se u većem broju sakupljaju oko prirodnih otvora na telu domaćina, naročito oko anusa. Kod dugodlakih pasa i mačaka naročito mnogo vašaka se skuplja na "ućebanim" mestima u dlaci, i zato vlasnici dugdlakih životinja čija je dlaka sklona "ćebanju" (persijske mačke, avganistanski hrtovi, kokeri...) moraju da vode računa da se na "ućebanom " mestu ne pojavi kolionija vašiju

slika

. Vaši koje sisaju krv naročito su opasne kod mladih životinja jer kod njih mogu da izazovu ozbiljnu anemiju.Vaške koje sisaju krv slabo su pokretne tako da ih čovek lako može da primeti i uhvati. Za razliku od njih, vaške koje ujedaju se kreću dosta brzo pa ih je zbog toga teško primeti ili uhvatiti.Same vaši izazivaju nevelika oštećenja na koži ali perutanje kože koje izazivaju kao i upalu kože koja nastaje sekudarno zbog intenzivnog češanja domaćina su vrlo ozbiljan zdravstveni problem.Vašljivost kod mačaka po izgledu može da podseća na milijarnu upalu kože, pa da se pod tom dijagnozom pogrešno i leči. Kod pasa se vašljivost meŠa sa alergijskom reakcijom na ujed buve.

Životinja zaražena vašima obično biva dovedena kod veterinara sa vrlo zapuštenom kožom i dlakom koje su bez sjaja, sa puno peruti, rana i krasta. Koža je obično i prljava, ućebana i loše održavana. Oko životinje se širi i neprijatan mirs koji može da podseća na užeglu mast. Ne retko, životinja zaražena vašima je nervozna, pa čak i agresivna zbog hronične iritacije koju paraziti izazivaju. Svi ovi simptomi upućuju da se vašljivost javlja kod životinja koje su zanemarene i neodržavane od strane njihovih vlasnika i koje se ne drže u optimalnim higijensko-sanitarnim uslovima. Čest problem su prenatrpane odgajivačnice gde se u jednom boksu drži veći broj pasa, ili kada se puno mačaka drži u manjem zatvorenom prostoru.

slika

U nekim slučajevima obolele životinje su bez simptoma ili se javlja blago perutanje i svrab koji ne utiču značajno na opšte stanje životinje. Ovakve životinje su značjni izvor infestracije za druge životinje i do širenja vašljivosti dolazi neprimetno.Vašljivost je obično izraženija i češća zimi, verovatno zato što životinje dobijaju gušću, bogatiju dlaku sa jakom podlakom, a i kontakti među životinjama su češći i bliži, pogotvu ako više životinja deli smeštajni prostor. Leti, visoka spoljašnja temperatura, kao i visoka temperatura kože domaćina može da bude smrtonosna za vaške.

Dijagnoza

Dijagnozu vašljivosti može da postavi i sam vlasnik pod uslovom da zna kako pseće i mačeće vaške izgledaju. Međutim ako vlasnik nije siguran koji je pronađeni parazit u pitanju, bolje je da potraži savet od veterinara da se ne bi dogodilo da ljubimac bude nepravilno ili pogrešno tretiran.Često se dešava da vlasnik ne vidi vaške, ili ne zna da ih prepozna, ili infestacija nije uvek toliko invazivna da se vaške lako mogu da pronađu. Zbog svih navedenih razloga bolje je da vlasnik odvede svog ljubimca na pregled kod veterinara koji će tačno da ustanovi koji je kožni parazit i pitanju. Kada ne može da pronađe parazita na koži, veterinar koristi druge dijagnostičke metode pomoću kojih postavlja tačnu dijagnozu.Kožne parazitske bolesti koje mogu da daju slične simptome su i šuga, "šetajuća perut", alergijska reakcija na ujed buve...

slika

Terapija

Vaši pasa i mačaka dobro reaguju na većinu komercialnih preparata naprljenih za uništavanje spoljašnjih parazita životinja. Vlasnici infestiranih životinja ne bi trebalo na svojim ljubimcima da koriste ljudske šampone koji se koriste za uništavanje vašaka jer mogu da izazovu neželjene reakcije na koži pasa i mačaka.

Potrebno je da se po dijagnozi vašljivosti tretiraju sve životinje u jednom domaćinstvu kao i smeštajni prostor, prostirke, nameštaj na kome životinja boravi, kao i da se poprave sve higijenske mere držanje životinje. Preporučuje se i redovno četkanje i rasčešljavanje životinja, a kod životinja kojima je dlaka ućebana, moraju obavezno pre ikakovog tretman da se ošišaju.Tretman protiv vašaka treba da se ponovi nekoliko puta u razmaku od po sedam dana.

slika
Zadnja izmjena: Zah; 09/01/2009 04:51; ukupno mijenjano 1 put/a.
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 09/01/2009 04:30

KARTUZIJSKA MACKA ili Chartreux cat
Pise, Alena Zivkov

slika

Poreklo

Pretpostavlja se da Kartuzijanka vodi poreklo iz brdovitih predela Sirije odakle je u 13. veku mogla biti donesena, te je prvobitno bila poznata kao Sirijska mačka. Pod istim imenom se pominje i u italijanskim dokumentima u kojima postoji opis i crtež. Kad se crtez i opis Sirijske mačke uporedi sa današnjim standardom rase, ne postoje skoro nikakve razlike.

Ime Chartreux, Kartuzijska mačka, pojavljuje se u francuskim dokumentima kasnog srednjeg veka ["Dictionaire universel de Commerce", 1723].Samo ime Chartreux nema nikakve veze sa Kartuzijskim kaluđerskim redom, kao što se može pretpostaviti. Kartuzijski red je i zvanično potvrdio da se kaluđeri nikad nisu bavili uzgojem mačaka.

Kako je onda rasa došla do imena Chartreux? Pošto se ne zna tačno, pretpostavlja se da je rasa dobila ime Chartreux zbog sličnosti svoje dlake sa vunom iz Španije koja se upotrebljavala za tkanje tih tipično sivo-plavih odora Kartuzijskih kaluđera.

slika

Navodno je Kartuzijska mačka bila prvobitno rasprostranjena u okolini Pariza gde je bila veoma omiljena kod štavljača kože i kod mesara, zbog njenog divnog sivo-plavog dvostrukog krzna, duge i kratke dlake, kao i zbog njenog izrazito mišićavog tela. Možda vam ovo zvuči kao crni humor, ali upravo tako navode izvori. No, nadajmo se da zbog navedenih odlika nije završavala u loncu .

Rasa danas

Početak savremenog odgoja spominje godinu 1925. kada su sestre Léger, oduševljene lepotom sivo-plave mačke, koje se nekoliko stotina godina održala slobodno živeci u nekoj vrsti izolovane populacije, kako se pretpostavlja, resile da etabliraju rasu. Sestre Léger su prema crtezu i opisu rase iz starih dokumenata, upornim odgajivačkim radom uspele da učvrste sve karakteristicne odlike rase, što je bilo krunisano uspehom njihove ženke Mignonne de Guerveur koja je na izložbi pariskog Cat-Cluba 1933. godine bila izabrana za najlepšu mačku.

slika

Posle drugog svetskog rata su odgajivači Kartuzijanke imali problema sa jako smanjenim brojem mačaka za uzgoj što je povlačilo za sobom neizbežni porast koeficienta incesta. Do čega dovode stalna incestna parenja je [skoro] svakom odgajivaču poznato. Bilo je ustanovljeno da je opstanak rase u opasnosti, te su tražena rešenja u ukrštanju Kartuzijanke sa rasama kao sto je Persijska mačka, ali najčešće sa British Shorthair zbog sličnosti i boje. U toku nekoliko decenija su se rase do te mere približile jedna drugoj da je pokroviteljski savez FIFe 1970. godine odlucio da Chartreux i British Shorthair budu vođene kao jedna rasa, a pod imenom British Shorthair. U Nemačkoj se rasa vodila pod imenom Karthäuser sto znaci Chartreux.

Da bi rasa Chartreux bila spasena od propasti u Parizu je osnovano udruzenje "Club de Chat des Chartreux". Osnivači su bili odgajivači Simmonet i Jaquemin koji su uspeli da odrze Kartuzijsku mačku u njenoj prvobitnoj formi, bez mešanja sa drugim rasama. Oni su neumorno radili na toma da se revidira odluka o stapanju rasa Chartreux i British Shorthair.Revizija odluke doneta je 1977. godine, i od tada se Chartreux vodi ponovo kao zasebna rasa.

slika

Izgled

Kartuzijanka je mačka srednje veličine, mišićavog tela i nogu srednje dužine. Ženke su znatno manje, ali proporcionalno. Rep je srednje dužine, na vrhu špicast. Glava je trouglasog oblika sa ušima srednje dužine koje stoje uspravno i sa relativno malim razmakom. Profil je ravan. Oči su velike i ne treba da budu sasvim okrugle, boje ćilibara, do boje bakra.

Chartreux se ubraja u kratkodlake maćke, ali je njena dlaka ipak nesto posebno: i gornji i donji sloj krzna čine istovremeno i kratke i dugacke dlake. Efekat je taj da je krzno izuzetno gusto i vunasto. Boja mu je srebnasto-sivo-plava. Dozvoljeno je da Chartreux mačići do starosti od dvanaest meseci imaju minimalne tragove tabby šare koja posle treba da se izgubi i dlaka postane ravnomerno jednobojna.

slika

Karakter

Chartreux je veoma čvrstog karaktera, ali ne može se reći da je tvrdoglava i da radi sta hoće. Ona samo zna šta hoće i kako da dobije. Voli društvo čoveka, ali može bez problema da ostane satima sama. Veoma je odana i voli da se mazi, ali ne da se stalno nosi na rukama i da sedi u krilu. Ostala je ipak donekle samostalna.

slika
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Re: Macke, rase, linkovi odgajivaca, komentari

PostPostao/la Zah dana 16/01/2009 03:41

O čemu sanja vaša mačka?

slika

O zdjelici uvijek punoj hrane, naravno. Naime, u vašoj umiljatoj maci još uvijek se krije lovac - lovac koji u prirodi lovi i jede kad ogladni, u svako doba dana (ne zaboravimo da mačke odlično vide po noći, i da je, zapravo, noć njihovo vrijeme lova). I dok bi se u prirodi mačka sama pobrinula za svoju hranu, kao Vaš ljubimac ona ovisi o vama. A u tome imate i pomoć. Kao pravi stručnjak za mačke Whiskas® već zna da mačka voli jesti malo i često, a za to je naša suha hrana najbolje rješenje. Napunite zdjelicu svoje mačke suhom hranom pa će ona će moći jesti kad hoće i koliko joj treba dok vas nema kod kuće ili spavate.

I na kraju: već znate da vaša mačka uvijek mora imati dostupnu vodu, ali to je posebno važno kad joj dajete suhu hranu. Više suhih obroka znači i da će vaša mala prijateljica češće biti žedna. Stoga pripazite da u njenoj zdjelici uvijek bude dovoljno svježe vode.Za sve mace koje znaju što žele Whiskas® je pripremio mnogo okusa suhe hrane koje možete pogledati ovdje. Ne propustite pročitati i naše ostale članke s mnogo korisnih informacija o njezi, prehrani i zdravlju mačaka.Nagrada za sve ovo bit će vam zadovoljno predenje vaše sretne mačke
Zah
 
Postovi: 998
Pridružen/a: 22/07/2008 02:01

Sljedeća

Natrag na Kućni ljubimci

Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.