Zbog neusklađivanja sa SSP-om: Povrtlari i voćari ostali bez beneficija i moraju plaćati carinu za EU
Razlog je taj što BiH još nije potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u kojem ima poseban dio koji se odnosi na privredu i trgovinu.
"Evropska komisija nagovještavala je to dvije godine. Te jednostrane beneficije istekle su 31. decembra 2015. godine i EK je najavila da ih neće produžavati ukoliko BiH ne izvrši adaptaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Eksperti su računali kolike štete su u pitanju i, iako se precizni podaci ne mogu izvući, procjenjuje se da je u pitanju između pet i šest miliona KM na godišnjem nivou. Najviše će biti pogođeni proizvođači šljiva", rekao je Šarović.
Ukoliko BiH zaključi SSP, a uskoro počinju tehnički pregovori, Evropska komisija vratila bi bescarinski izvoz voćarima i povrtlarima. No, od ovog sporazuma mnogi privrednici strahuju jer smatraju da bi konkurencija uništila bh. privredu koja je svakako na slaboj grani. Podsjetimo, pristupanjem SSP-u ukidaju se carine na proizvode EU. Srbija je svoje proizvode zaštitila kroz CEFTA-u, a Crna Gora nije imala proizvode koje imamo mi. EU smatra da nećemo imati problem jer smo i ranije, dok Hrvatska nije ušla u EU, trgovali s njom bez plaćanja carine.
"To jeste tačno, ali rekli smo kako je Hrvatskoj i drugim zemljama dostupno mnogo više sredstava za poticaj u poljoprivredi i u tom smislu BiH će se teže odbraniti od konkurencije koja će doći SSP-om", rekao je Šarović.
Na prijemu se ministar Šarović dotakao i teme usvajanja Nacionalnog plana o emisiji štetnih gasova iz velikih postrojenja kao obaveze BiH spram energetske zajednice. Obaveza BiH je da smanji emisiju štetnih gasova, a prvobitni rok do 2018. godine pomjerene je na 2023. za FBiH i 2027. za RS.
"Prema ovoj direktivi, termoelektrane su u obavezi da smanje emisiju SO2, azotnih oksida i čvrstih čestica. Termini su produženi pa će TE IV, V i VI (Kakanj i Tuzla) raditi smanjenim intenzitetom i ugasiti se, a RS se opredijelila za opciju da se do 2027. TE Gacko i Ugljevik prilagode ovim parametrima, za što je potrebno do 40 miliona KM", rekao je Šarović.
BiH mora smanjiti količinu CO2 na 15.000 tona, azotne okside na 7.000 tona i čvrste čestice na 700 tona, a trenutna emisija štetnih čestica iznosi više od 270.000 tona. Za ovaj projekat dobili smo ekspertnu i finansijsku podršku USAID-a.
Utjecaj duhanskog dima na odjeću i čulo okusa: Šta su otkrili Stankica Stojanović i Eldar Resić
